BEOGRAD – Odbor za evropske integracije u okviru novog saziva Skupštine formiran je u petak 2. septembra, a za predsednicu Odbora izabrana je Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), koja je tu funkciju obavljala i u prošlom sazivu Parlamenta. Na mesto potpredsednika izabrana je Dubravka Filipovski, poslanica ispred vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Nakon izbora Elvira Kovač kaže za European Western Balkans da će među prvim prioritetima biti analiza evropskog zakonodavstva i nacionalnih pravnih propisa sa stanovišta usklađenosti sa EU acquis–em. Na stolu će se naći instrumenti harmonizacije nacionalnih propisa sa EU zakonodavstvom, procedura razmatranja predloga pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju, kao i saradnja sa institucijama EU i parlamentarna diplomatija sa akcentom na regionalnoj saradnji.
Kovač najavljuje očekuje da će Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji pred Odborom za evropske integracije biti tokom oktobra. Dodaje da će Odbor i Narodna skupština nastaviti intenzivno da unapređuju odnos sa Evropskim parlamentom, posebno kroz aktivnosti Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Na pitanje kako ocenjuje trenutno stanje u pregovorima Srbije i Evropske unije, novoizabrana predsednica Odbora za evropske integracije kaže da očekuje da Srbija otvori Klaster 3.
“Činjenica je da integracija počinje daleko pre formalnog pristupanja EU i ne prestaje nakon tog čina, da smo dugo u tom procesu i zato očekujemo da će kroz novu pregovaračku metodologiju, EU pravednije vrednovati napredak u sprovedenim reformama”, kaže Kovač za EWB.
Elvira Kovač je i u prošlom sazivu vodila Odbora za evropske integracije, a prethodno bila zamenica predsednika Odbora. Trenutno je potpredsednica SVM-a, čiji je član od 2000. godine. Od sredine 2007. godine je narodna poslanica u Narodnoj skupštini i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. U više saziva parlamenta je članica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za prava deteta, kao i Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje.
Ranija neformalna praksa Parlamenta bila je da Odbor za evropske integracije vodi neko od predstavnika opozicije. U ovom sazivu, kao i prošlom 2020. godine mesto je pripalo vladajućoj većini.
Nadležnosti i istorijat Odbora za evropske integracije
Odbor za evropske integracije razmatra sve predloge zakona koje podnosi Vlada, a kojima se vrši usklađivanje nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama EU. Njegove nadležnosti jesu da razmatra predloge zakona i drugih opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima EU i Saveta Evrope, kao i da o tome izveštava Narodnu skupštinu.
Pored toga Odbor razmatra planove, programe, izveštaje i informacije o postupku stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, prati realizaciju strategije pridruživanja, predlaže mere i pokreće inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja u okviru nadležnosti Narodne skupštine, predlaže mere za uspostavljanje opšteg, nacionalnog sporazuma o pridruživanju Srbije evropskim institucijama.
Odbor takođe razvija saradnju s odborima parlamenata drugih zemalja, država članica EU i država u regionu, kao i sa institucijama EU, Evropskim parlamentom (EP), Savetom EU i Evropskom komisijom.
Pre nego što je Srbija otvorila pristupne pregovore 2014. godine, Narodna skupština je usvojila Rezoluciju o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, 2013. godine. Rezolucijom je naglašena neophodnost uključivanja skupštinskih odbora koji se bave pitanjima iz odgovarajućih pregovaračkih pozicija u proces praćenja pregovora o pristupanju. Takođe je utvrđeno da će Odbor za evropske integracije imati centralnu ulogu u koordinaciji svih aktivnosti.
Osim toga, Odbor je dao podršku radu Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (NKEU) i u procesu pregovora sarađuje sa organizacijama civilnog društva koje su okupljene u NKEU, koji je uspostavljen kao telo za posebnu saradnju Narodne skupštine i civilnog društva u procesu pristupnih pregovora.
Odbor za evropske integracije ima 17 članova i 17 zamenika. Ustanovljen je izmenama Poslovnika Narodne skupštine od 30. maja 2003. godine, a njegova nadležnost je propisana u članu 64. Poslovnika Narodne skupštine.