Prošle nedelje lideri gotovo svih evropskih zemalja okupili su se u glavnom gradu Češke, na prvom samitu Evropske političke zajednice (EPZ), ideje koju je na Dan Evrope lansirao francuski predsednik Emanuel Makron. Neka od ključnih pitanja šta je EPZ, kako će izgledati u budućnosti i čemu tačno služi takav oblik udruživanja na evropskom kontinentu, ostala su nejasna i nakon inauguracionog susreta u Pragu.
Plenarne sednice, okrugli stolovi, bilateralni sastanci, neformalni susreti obeležili su sastanak na najvišem nivou u Praškom zamku. Nije bilo konačne deklaracije niti zajedničkih izjava. Prema rečima domaćina, premijera Češke Petr Fialea ponuđen je prostor za razgovore “o svim vrstama hitnih pitanja među zemljama koje se retko sastaju”. Ili prema rečima franuskog predsednika Makrona otvorena je prilika za izgradnju “strateške intimnosti u Evropi”.
Ono što se zna je da će se samitovanje poput ovog u Pragu nastaviti i dalje. Na svakih šest meseci, po principu rotacije države EPZ biće domaćini. Sledeći Samit biće održan u maju naredne godine u Moldaviji. Posle Kišinjeva, domaćin će biti Madrid, a zatim Velika Britanija u prvoj polovini 2024. godine.
Spoljnopolitički komentantor Boško Jakšić ocenjuje za European Western Balkans da Evropska politička zajednica, zamišljana kao forum za strateška usaglašavanja politika koje se tiču Evrope ima potencijal, ali da je veliko pitanje da li će Zajednica moći te ambicije da realizuje.
“Faktografija nam samo kaže da su se u Pragu prvi put našli lideri 27 članica EU i drugih evropskih zemalja poput Velike Britanije, Norveške, Turske ili Ukrajine. Ništa više. I dalje nemamo detalje Makronove inicijative za stvaranje novog evropskog kluba koju je lansiraio pre pet meseci kao odgovor na rusku agresiju na Ukrajinu”, kaže Jakšić.
Tako su ostala nejasna i pitanja poput tačne organizacije strukture, principa donošenja odluka ili kako će se puniti budžet EPZ.
Glavna poruka: Jedinstvo Evrope
Jedine dve države koje nisu dobile poziv za sastanak na najvišem nivou u Evropi su Rusija i Belorusija. Veruje se da je tokom samita još jednom poslata bolna poruka režimu u Kremlju da uz sebe imaju samo Minsk.
Niži istraživač Centra za evropske politike (CEP) Miloš Pavković navodi za EWB da je ključna poruka koja se poslala samom organizacijom samita simbolično jedinstvo i solidarnost sa Ukrajinom, nasuprot Rusiji i njenoj agresiji.
“S obzirom da je u Pragu održan i neformalan samit Evropskog saveta, jasna ja poruka da će Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU imati značajan uticaj na politički dijalog u okviru EPZ”, navodi Pavković, dodajući da je tokom održavanja Samita EPZ, EU je usvojila osmi paket sankcija koji se tiče i embarga za uvoz nafte.
Na pitanje EPZ da li je adekvatan odgovor na aktuelnu krizu, Pavković smatra da će to jedino vreme pokazati.
“Ono što vidljivo je da nakon prvog Samita nismo dobili opipljive rezultate u vidu neke političke deklaracije koju bi učesnici potpisali niti konkretnih političkih akcija koje bi bile koordinisano preduzete. S druge strane, nedostatak konkretnih mera i akcija EPZ može značiti da su one ostavljene za kasniju fazu i neke naredne samite”, navodi Miloš Pavković
Za razliku od Pavković, Boško Jakšić ipak smatra da su napori da se Moskva dodatno kazni zabranom uvoza nafte polovični.
“Kartel OPEK Plus, kojim upravljaju Saudijska Arabija i Rusija, složio se da proizviodnju smanji za dva miliona barela dnevno kako bi podigao cene, što blokira napore SAD i EU da Rusiji smanje ogromne naftne prihode”, navodi Jakšić.
Podseća i da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagovestila je novi set mera kako bi se zaustavio dramatičan rast računa koje evropska domaćinstva dobijaju za struju – mahom zbog cene gasa – ali tema je ostavljena za budućnost.
“Sve u svemu, mnogo retoričkog jedinstva propraćeno je deficitom konkretnih mera u suočavanju sa najaktuelnijom krizom Kontinenta – energetskom”, kaže za European Western Balkans Boško Jakšić.
On ocenjuje da je francuski predsednik više plasirao ideju projekta Evropske političke zajednice zarad sopstvenih ambicija liderstva Evropom, nego kao inicijativu koja konkretno može da doprinese “ionako posustalom procesu evropskog odlučivanja”.
“Ako Evropska unija nije u stanju da savlada partikularne politike i interese svojih članica kao što su Mađarska i Poljska, kako očekivati da efikasno odgovori na izazove u konsultacijama sa Britanijom ili Turskom?”, smatra Jakšić.
EPZ kao vežbanka za punopravno članstvo u EU
Još od prvog predstavljanja ideje o Evropskoj političkoj zajednici, nije malo onih koji veruju da se radi o još jednoj čekaonici za države Zapadnog Balkana, koje su u procesu pristupanja više dve decenije. U domaćim, ali i regionalnim medijima, preovladao je stav da je samit Evropske političke zajednica utešna nagrada za sve one, poput Srbije, koji ne mogu da ispune kriterijume za članstvo u EU.
Međutim dileme nema ni među evropskim liderima, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, da EPZ neće biti nikakava zamena za proces pristupanja Zapadnog Balkana.
Miloš Pavković, mlađi istraživač Centra za evropske politike (CEP), naglašava da EPZ nije formirana kao zamena za članstvo Zapadnog Balkana u EU.
“Podsetiću, u EPZ su uključene i države koje nemaju za cilj članstvo u EU, poput Lihtenštajna, Norveške, Islanda i Velike Britanije. Za države našeg regiona EPZ predstavlja forum za saradnju sa ostalim evropskim državama, ali i članicama EU. Dakle EPZ ne može biti utešna nagrada za članstvo, niti bi one države koje žele članstvo bile zadovoljne participacijom u EPZ-u kao zamenom za članstvo u EU”, navodi Pavković.
“Na povoljnoj strani je da bi EPC mogao pretendentima za članstvo sa Zapadnog Balkana da bude svojevrsna vežbanka, fingiranje punopravnog članstva na teme koje one odaberu. Nepovoljno je da bi iste te zemlje dobile višak vremena – a to na žalost znači da ne bi imale pravi stimulus da grade pravne države i maksimalno poštuju svekolike slobode”, kaže Jakšić.
On dodaje da ukoliko EU nije uspela da motiviše ili primora neke kandidate za članstvo da se istinski reformišu u skladu sa vrednostima liberalne demokratije, ne treba očekivati da će to uspeti jedna labavija tvorevina poput Evropske političke zajednice.
“Makron, za koga niste sigurni da li je oprezni centristički političar ili marketinški guru, ponavlja da EPC nije alternativa procesu pristupanja već da treba da omogući dublju saradnju sa demokratskim zemljama EU, no skeptizizam šest balkanskih država time nije otklonjen”, zaključuje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.