Dok države kandidati za članstvo u regionu imaju gotovo stoprocentnu usaglašenost spoljne politike sa Evropskom unijom, procenat usaglašenosti Srbije u proteklih pola godine dodatno je opao. Analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) pokazala je da je od 1. januara do 30. juna 2022. godine, EU izdala ukupno 78 spoljnopolitičkih deklaracija sa kojima je tražila od država kandidata za članstvo i država partnera da se usklade. Od tog broja, zvanični Beograd uskladio se sa njih 34. To znači da tokom prvih šest meseci 2022. godine stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom (ZSBP) EU iznosi 44%.

„Napredak koji je Srbija ostvarila u pogledu usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU tokom prethodne dve godine praktično je poništen ruskim priznanjem nezavisnosti Donbasa 22. februara i invazijom na Ukrajinu koja je počela 24. februara. Zbog ovih događaja, odnosno zbog povećanja deklaracija koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini, stopa usklađenosti Srbije je samo 44%, što predstavlja pad u odnosu na prošlogodišnjih 61%, pa čak i 56% iz 2020“, navodi ISAC Fond.

Kao što je to bio slučaj i ranije, Srbija se nije usklađivala sa onim deklaracijama i merama koje su za temu imale Rusku Federaciju i Narodnu Republiku Kinu, njihove državljane ili interese.

Autor analize Igor Novaković kaže za European Western Balkans da je činjenica da je fokus spoljnopolitičkih akcija Evropske unije u proteklom periodu bio usmeren prema Ruskoj Federaciji, sa čim je Srbija odbijala da se uskladi.

„Velika većina deklaracija i mera sa kojima se nismo uskladili u manjoj ili većoj meri povezana sa Rusijom. Ima svega nekoliko njih koja nije u vezi sa Ruskom Federacijom već u vezi sa Kinom”, kaže Novaković.

Prema njegovim rečima glavni zaključak je da je usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU opala gotovo za 20% u odnosu na prethodnu analizu ISAC Fonda.

Usaglašavanje daleko od očiju javnosti

Analiza ISAC Fonda ipak je pokazala da je bilo nekih koraka napred, posebno u vezi sa Rusijom, ali zbog ozbiljnosti situacije u Ukrajini i EU oni nisu na odgovarajući način primenjeni. Ipak, većina deklaracija i mera sa kojima se Srbija nije uskladila bila je na ovaj ili onaj način povezana sa Rusijom, dok su ostale teme činile samo mali deo ukupnog broja.

„Srbija se prvi put u poslednjih dvanaest godine uskladila sa nekim od deklaracija i mera usmerenih protiv Rusije. Pre ruske invazije na Ukrajinu, Srbija se uskladila sa tri ’političke’ deklaracije: prvom protiv ruskih sajber-napada na Ukrajinu, drugom u podršci pružanja usluga diplomatskog prisustva EU u glavnom gradu Ukrajine Kijevu i konačno, samo par dana pre invazije, protiv gomilanja ruske vojske na granicama sa Ukrajinom. Srbija se takođe uskladila i sa deklaracijom protiv priznavanja nezavisnosti Donjecka i Luganska 22. februara“, podsećaju iz ISAC-a.

EU je 12. marta objavila da se Srbija, između ostalih partnerskih država, uskladila sa revizijom sankcija bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim povezanim licima, koje su inicijalno uspostavljene odlukom Saveta EU iz 2014. godine. Ovo su prve sankcije EU povezane sa Ruskom Federacijom sa kojima se Srbija uskladila. Zanimljivo je da je odluka EU usvojena 3. marta, a čini se da se Srbija s njom uskladila pred posetu nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok Srbiji 11. marta.

Vest da se Srbija prvi put uskladila sa nekom od mera EU koja je povezana sa Rusijom javnost u zemlji saznala je na osnovu pisanja portala European Western Balkans. Predstavnici vlasti o tome se nisu dodatno oglašavali.

Igor Novaković podseća da je javnost u Srbiji saznala za uvođenje sankcija Belorusiji 2020. godine, onda kada su to objavili iz Evropske unije, dodajući da sumnja da bi bilo neke objave zvaničnog Beograda da to nisu uradili međunarodni partneri.

“Zvanični Beograd se osvrće na usklađivanje za spoljnom politikom EU jedino kada je reč o godišnjim izveštajima Evropske komisije o napretku ili u slučaju vanrednih okolnosti kao što je to bilo 2014. godine kada se desilo rusko zauzimanje Krima i otpočeo rat u istočnoj Ukrajini i sada. Onda kada je u fokusu onda imamo neku reakciju, mi nemamo precizne informacije koje dolaze iz državnih institucija vezane za usklađivanje”, rekao je Novaković za EWB.

Postaje li poglavlje 31 fokus pregovora?

Nije malo onih glasova unutar Evropske unije koji su stava da bi usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom trebalo da bude uslov za dalji napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

To je i stav Evropskog parlamenta iskazan u nacrtu rezolucije koja će se sredinom novembra naći pred poslanicima EP na plenarnoj sednici u Strazburu. U tekstu rezolucije Evropski parlament preporučuje državama članicama EU da se sa Srbijom napreduje u pregovorima samo ukoliko se zemlja uskladi sa sankcijama Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama povezanim sa vladavinom prava i stanjem demokratije.

Luka Šterić istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) za EWB kaže da je rat u Ukrajini samo pojačao fokus na pitanje Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, koje je i pre bilo važno za Evropsku komisiju koja je sama sebe definisala kao „geopolitičku“.

„Srbija koja se izdvojila od ostalih kandidata odlukom da ne uvede sankcije stavila je to sebi kao jedno od centralnih pitanja za pregovore. Ne deluje mi da će se stav Srbije promeniti,samim tim to postaje centralno pitanje za svaki dalji napredak na putu ka Evropskoj uniji“, kaže Šterić.

On ocenjuje da više neće biti u centru pažnje koliko je Srbija procentualno usklađena sa EU u ovoj oblasti, kao što je to bio slučaj ranije, nego će biti važno i u kojima oblastima se Srbija saglasila. Šterić dodaje da to znači da će usklađivanje sa merama protiv Rusije sigurno biti u fokusu Poglavlja 31.

Prema njegovim rečima, dalje otvaranje pregovaračkih poglavlja i klastera bez sankcija Rusiji nešto o čemu se neće ni raspravljati u budućem periodu ukoliko Srbija ne promeni svoju poziciju. Sa druge strane, on veruje da neće biti nikakvih sankcija za Srbiju zbog odluke da se ne uskladimo sa sankcijama.

„Prošao je prosto momenat kada se od Srbije to očekivalo da uradi. Mislim da je svima u Briselu jasno da od toga nema ništa, kao i da ti pritisci nemaju nekog velikog smisla. Dva glavna razloga za to su jer unutar same EU postoje podele oko šta treba uključiti a šta ne u sankcije; a drugi razlog je ono što je jako dugo centralno pitanje ovde a to je pitanje stabilnosti odnosno regionalne stabilnosti i uloge koju Srbija ima u tom pogledu“, smatra Luka Šterić.

Igor Novaković saglasan je u oceni da bi usklađivanje sa ZSBP moglo u nekom budućem periodu da bude u fokusu pregovora, ali napominje da u obzir treba uzeti čitavu „kalkulaciju“ i druge faktore poput stabilnosti i bezbednosti.

„Zapadni Balkan “neuralgična tačka” i ja mislim da i Zapadu, a i Evropskoj uniji stalo da se Srbija pre svega ponaša konstruktivno“, smatra Igor Novaković.

On ipak napominje da je od početka ruske invazije stvorena jedna loša slika o Srbiji, pre svega u onim državama koje su osetljive prema potezima Ruske Federacije, dodajući da će to ostaviti dugoročne posledice na poverenje tih država članica u namere Srbije.

„Verujem da EU neće odstupiti od nastavka procesa evropskih integracija i da će regionu pa i Srbiji biti nešto ponuđeno i onda bi se moglo očekivati da se ovo pitanje snažnije stavi na to i da se pokrene jači politički dijalog vezan za usklađivanje Srbije sa ZSBP“, zaključuje Igor Novaković.