U protekloj godini nastavljeni su zabrinjavajući trendovi urušavanja demokratije, a pored starih pojavljuju se i novi probleme, uprkos činjenici da se politički život, sa opozicijom u Parlamentu vraća u kakvu takvu normalnost. To je jedan od osnovnih zaključaka ovogodišnjeg izveštaja „Stanje demokratije u Srbiji 2022“, koji je objavio Centar savremene politike (CSP).

Istraživači CSP-a su kao izrazito problematičan naglasili trend neaktivnosti parlamenta. Razlog za to leži u činjenici da od raspuštanja Narodne skupštine u martu 2020. godine, Srbija je prošla kroz nekoliko perioda od više meseci kada nije postojao osposobljen parlament za puno i nesmetano funkcionisanje.

„Od ukupno 1096 dana 2020, 2021. i 2022. godine, Parlament je bio neaktivan 416 dana, odnosno skoro 40% ukupnog vremena. Ovaj efekat je 2020. postignut iscrpljivanjem ustavnih rokova za formiranje parlamenta i Vlade gotovo do samog kraja, bez objektivnog razloga, a 2022. godine ponovljenim izborima u Velikom Trnovcu, a zatim još jednim iscrpljivanjem gotovo celog roka od 30 dana za konstituisanje parlamenta“, navodi se izveštaju CSP-a.

Politikološkinja Tara Tepavac ocenjuje da je prošli, dvanaesti skupštinski saziv obeležila marginalizacija parlamenta, usled centralizacije moći u rukama izvršne vlasti i nedostataka pluralizma u Skupštini koja je propustila da se pozabavi nizom važnih problema i pitanja od javnog interesa.

„Zbog prevremenih izbora i izbornog procesa koji se takoreći rastegao, Skupština je tokom 2022. godine imala znatno manje prostora za rad i utvrđivanje novih trendova“, kaže Tepavac za European Western Balkans.

Dodaje se da je dug period neaktivnosti parlamenta uticao na kontrolu izvršne vlasti, koja je tokom poslednjih godina bila “izrazito formalistička”. Međutim, čak i taj aspekt izgubio se u izveštajnom periodu zbog činjenice da je poslednja sednica posvećena poslaničkim pitanjima članovima Vlade održana u novembru 2021. godine. U izveštajnom periodu, još je samo u oktobru iste godine održana ovakva sednica, da bi u decembru ona bila preskočena, kao i u januaru 2022. godine.

Da je u protekloj godini bilo nastavka negativnih tendencija u Parlamentu primetila je i Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju o Srbiji. U izveštaju se navodi da je u Parlamentu nastavljena upotreba uvredljivog rečnika protiv političkih neistomišljenika. Dodaje se i da usvojeni Kodeks ponašanja i dalje treba “efikasnije koristiti u sprečavanju i sankcionisanju upotrebe neprikladnog rečnika”.

Tara Tepavac ocenjuje da ako se pogleda dvanaest saziv Skupštine u celini, može se reći da su zabeleženi formalistički pomaci, u smislu poštovanja propisa i procedura koji regulišu rad Skupštine i u nekim aspektima njenog rada, ali bez suštinske promene, posebno u odnosu na efektivnu kontrolu nad radom izvršne vlasti.

“Iako su neki mehanizmi, kao na primer javna slušanja ili poslanička pitanja, korišćeni češće nego u proteklom periodu kada su bili drastično zanemareni, u praksi su i dalje korišćeni na simboličan način, tako da suštinski nisu doprineli značajnijem pomaku ka boljem i efikasnijem nadzoru i parlamentarnoj kontroli nad radom izvršne vlasti”, navodi Tara Tepavac. 

Pluralniji parlament kao nova šansa?

Posle četiri godine, od kada je opozicija započela najpre bojkot Parlamenta, 1. avgusta konstituisan novi saziv Narodne skupštine u kojoj će sedeti i opozicione partije. Nakon izbora građane Srbije predstavljaju stranke i sa levog i desnog političkog spektra.

Međutim, posle šest meseci od izbora parlamentarnih aktivnosti gotovo da nije bilo, osim inauguracije predsednika i posebne sednice o Kosovu.

Da li će se u novom, u odnosu na prethodne sazive pluralnijem parlamentu, ispraviti loše parlamentarne prakse, politikološkinja Tara Tepavac kaže da je još uvek teško predvideti s ozbirom na to da je od formiranja novog skupštinskog saziva prošlo premalo vremena.  Ona podseća da se još uvek čeka da Skupština krene sa redovnim sednicama u okviru jesenjeg zasedanja.

“Ono što smo do sada mogli da vidimo jeste Skupština u koju se vratio pluralizam, i zajedno sa njim izražene tenzije između vladajuće većine i opozicije, a donekle i među opozicionim poslanicima. Uz to, videli smo pojedinačne inicijative da se rad u odborima iskoristi u većoj meri, što jeste pohvalno, ali i primere retorike i ponašanja poslanika nedoličnog parlamentu, kao i naznake otpora od strane vladajuće većine da se odborima omogući snažnija uloga u skladu sa njihovim nadležnostima”, kaže Tepavac u pisanoj izjavi za European Western Balkans. 

Prema njenim rečima, aktivno delovanje opozicija koja je nedostajala u prošlom sazivu daje priliku da se u ovom jasnije vidi koliko će se skupštinski mehanizmi zaista koristiti, koliko će se procedure suštinski poštovani u praksi, ili će se nastaviti njihovo sprovođenje forme radi ili čak zloupotrebljavati.

“Deluje da je opozicija spremna da iskoristi i testira mehanizme koje im pozicija narodnih poslanika stavlja na raspolaganje, ali ostaje da vidimo za koliko će prostora i rezultata uspeti da se izbore u praksi”, ocenjuje Tepavac.

Ono što obeshrabruje da neće biti zloupotrebe parlamentarnih mehanizama i procedure jeste obrazovanje niza anketnih odbora na zahtev vladajuće većine.

Članovi najveće poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” 28. septembra podneli su 21 predlog za osnivanje anketnih odbora o postupcima i izjavama pojedinih članova opozicije. Ciljevi predloženih odbora formulisani su na izrazito populistički ili apsurdan način (na primer, “Anketni odbor radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za unošenje kamena za kupus u Dom Narodne skupštine”), sa očiglednom namerom ometanja normalnog rada parlamenta.

“Ovaj postupak izazvao je sumnju da će se i u ovom sazivu Narodne skupštine ponovo pojaviti negativne prakse koje su karakterisale Jedanaesti saziv, koje je opozicija navodila kao razloge za bojkot. Između ostalog, u njih su spadale podnošenje stotina amandmana na predloge Zakona o budžetu sa ciljem da se opoziciji ograniči vreme za raspravu, preterano korišćenje hitne procedure u usvajanju zakona, kao neodržavanje sednica predviđenih za poslanička pitanja Vladi”, navodi se u izveštaju Centra savremene politike o stanju demokratije u Srbiji.

Tara Tepavac objašnjava za EWB da bi u praksi anketni odbori i komisije trebalo da predstavljaju jedan od mehanizama koji Skupštini omogućava nadzor i kontrolu izvršne vlasti. Dodaje da ih skupština fomira kao ad hoc tela na predlog parlamentarnog odbora, sa zadatkom da utvrde činjenice u vezi sa konkretnim događajem, pojavom, pitanjem od javnog interesa ili da pomognu Skupštini da sagleda stanje u određenoj oblasti.

“Zanimljivo je ovo iznenadno interesovanje za anketne odbore i komisije, saziv tek što je počeo sa radom a poslanici su već podneli nešto manje od 40 predloga za formiranje ovih tela, od kojih su više od polovine predložili poslanici vladajuće većine”, ocenjuje Tepavac.

Kako navodi, jedan deo ovih predloga jeste u skladu sa osnovnom idejom anketnog odbora odnosno komisije, sa onim za šta bi trebalo da se koriste, a to je pre svega kontrola rada organa izvršne vlasti i rasvetljavanje činjenica oko događaja i pitanja koja su uzdrmala javnost.

“Međutim drugi deo predloga koji podseća na trend korišćenja skupštinskog prostora za razračunavanje sa pojedincima iz opozicije, ne samo da je promašio osnovni smisao ovih mehanizama, već može da se tumači i kao stvaranje potencijalnog prostora za zloupotrebu ovih tela i resursa Skupštine za obračune sa političkim neistomišljenicima. Dovoljno je da se podsetimo flagrantih zloupotreba skupštinskih procedura i mehanizama i nedopustive retorike koju smo čuli iz poslaničkih klupa tokom proteklih godina”, kaže Tara Tepavac.

Ona upozorava da ukoliko bi se ovakvi anketni odbori i komisije zaista formirali, mogli bi da nanesu daklekosežnu štetu jer bi otvorili prostor ne samo za rasipanje kapaciteta i resursa Skupštine, već i za novi vid zloupotreba od strane vladajuće većine, izvrtanje još jednog skupštinskog mehanizma ruglu i dodatno urušavanje već niskog poverenja građana u poziciju i moć Skupštine.

Šta treba unaprediti u budućnosti?

U izveštaju Evropske komisije u delu kom se govori u Parlamentu, stoji među konkretnim preporukama za bolji rad parlamenta modernizovanje poslovnika, “u skladu sa najboljim evropskim standardima i praksom”.

“Efikasnost, autonomija i transparentnost parlamenta, uključujući i ulogu parlamentarne opozicije, treba nedvosmisleno ojačati” preporučuje se u izveštaju Evropske komisije.

Tara Tepavac kaže da svakako postoji prostor da se unaprede određene odredbe u propisima koji regulišu rad Skupštine, na primer da se unapredi skupštinski Poslovnik, što bi moglo da doprinese sprečavanju i efikasnijem sankcionisanju zloupotreba pojedinih mehanizama u praksi.

Međutim, ona naglašava da rešenje ne može biti samo u izmeni propisa.

“Da izmene ne bi ostale mrtvo slovo na papiru, ključno pitanje je kako primenjujemo zakone, procedure i mehanizme koje imamo i kako sankcionišemo njihovo kršenje. Jedan od skorašnjih primera u radu Skupštine koji to potvrđuje je dugoočekivano usvajanje Etičkog kodeksa, koji sam po sebi u praksi nije doneo suštinski napredak, što nije iznenađujuće imajući u vidu načina na koji je donet i kako se primenjuje”, navodi Tepavac.

Ona zaključuje da je potrebno efikasno i konzistetno sankcionisanje zloupotreba ali i posvećen i kontinuiran rad na izgradnji političke kulture koja gradi i čuva vrednosti parlamentarizma, a posebno odgovornost narodnih poslanika i skupštinskih rukovodilaca za način na koji vrše svoje funkcije, koriste skupštinske mehanizme, poštuju procedure i dobre prakse Skupštinu, i omogućavaju Skupštini da ostvari sve svoje uloge u punom potencijalu.