Nakon snimanja dokumentarnog serijala, tokom kojeg je "Zelena patrola" posetila Loznicu snimajući aktivnosti Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT) tokom realizacije projektnih aktivnosti, ovog vikenda istraživač i projekt menadžer PAKT-a, Miroslav Mijatović gostovao je uživo i u radijskoj emisiji Radio Beograda 2 - "Čekajući vetar".

Predstavljajući nalaze dosadašnjeg istraživanja u okviru projekta "Prirodni resursi i koruptivne prakse" koji finansira Švedska Vlada, a u Srbiji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) Mijatović je istakao da dosta primedbi ima na postojeću zakonsku regulativu koja uređeje eksploataciju šljunka i peska sa srpskih vodotokova. Radi se o Zakonu o rudarstvu i Zakonu o vodama, kao i o Uredbi o visini naknada za vode, koju Vlada Srbije donosi na godišnjem nivou.

"Sa jedne strane imamo Zakon o rudarstvu koji u članu 159. definiše šta su to rudna bogatstva u smislu ovog zakona, a u istom članu iz zakona izuzima pesak i šljunak i kaže da će Vlada posebnom Uredbom svake godine određivati visinu naknade, što je više nego simptomatično, dok sa druge strane Zakon o vodama svega u tri člana , bliže govori o eksploataciji i na zanimljiv način obavezuje eksploatatore da do svakog petog u mesecu prijavljuju koliko su rude iskopali za predhodni mesec. Čudan neki oblik poverenja" - istakao je Mijatović.

On se u emisiji osvrnuo i na niz nepravilnosti u postupcima izdavanja vodnih dozvola/saglasnosti, a kao jedne od glavnih apostrofirao Saglasnosti koje Ministarstvo poljoprivrede izdaje za prenamenu poljoprivrednog zemljišta, kao i Rešenja da nisu potrebne izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Mijatović podseća da su svi eksploatatori dužni nakon završetka eksploatacije da zemljište, ukloliko se ne radi o samom rečnom koritu, vrate u prvobitno stanje, što, međutim nije praksa. Takođe je nejasno i gde završava novac od eksploatacije šljunka i peska, a istraživači na projektu do ovih trenutaka nisu dobili niti jednu finansijsku karticu koja dokazuje da se bar deo sredstava vraća u lokalne samouprave na čijim teritorijama se vrši eksploatacija.

"Aktivnostima na ovom projektu želimo da potenciramo na nultom stepenu korupcije kad je zaštita životne sredine u pitanju. Naime, Srbiji će prema grubim procenama trebati preko 11 milijardi eura da bi svoju zakonsku regulativu i stanje na terenu uskladila sa evropski standardimau oblasti zaštite životne sredine, od toga od EU se može očekivati pomoć od 3 milijarde eura, ali Srbija negde mora pronaći još 8 milijardi, koje trenutno nema. U takvim okolnostima, nedopustiv je bilo kakav oblik korupcije u eksploataciji prirodnih resursa kada znamo da skoro ni jedna lokalna samouprava još nema rešeno pitanje odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda ili regionalne sanitarne deponije. Mi nismo protiv eksploatacije, ali one koja se odvija pod određenim pravilima i koja ne šteti životnoj sredini" - istakao je Mijatović u razgovoru za Radio Beograd 2.

Celu emisiju možete preslušati na sledećem LINKu.