Iako u pisanje nacrta zakona, koji bi trebalo da uobliči kako će izgledati naredne decenije u srpskom obrazovanju i privredi, nisu bili uključeni poslodavci, sindikati i stručnjaci za rad sa decom, to nadležne nije sprečilo da naknadno, po shvatanju da su teško pogrešili, ove strane uključe u diskusiju. Koliko će to biti korisno, ne zna se. 
Podsetimo da nacrt zakona o dualnom obrazovanju predviđa da će đaci od naredne školske godine imati i rad u kompanijama u trajanju od 35 sati nedeljno (skoro puno radno vreme zaposlenih) za oko pola iznosa minimalca u Srbiji, a sa ciljem da se obuče za rad. Nigde se u nacrtu ne garantuje da će deca biti primljena u radni odnos nakon prakse, da će biti potpuno zaštićena od svih mogućih zloupotreba, da će poslodavci odgovarati ako do istih dođe, a ne predviđa se ni odgovornost škole.
 
Da su psiholozi bili uključeni u donošenje ovako nejasno i neprecizno napisanog nacrta zakona, poručili bi da nije u najboljem interesu države, pa ni njen zadatak, da usklađuje sistem obrazovanja sa tržištem rada. To je na tribini Fondacije 021 u Novom Sadu poručila psihološkinja Sarita Bradaš i naglasila da je trebalo principe dualnog obrazovanja, u najnužnijem slučaju, ugraditi u postojeći zakon o obrazovanju.
 
"Ovaj nacrt je praćen obrazloženjem da su neke analize stručnjaka iz Nemačke, Austrije i Švajcarske pokazale da je Srbiji dualno obrazovanje neophodno, što je slobodna procena jedne studije izvodljivosti. Govori se o neusklađenosti kvalifikacija učenika sa potrebama tržišta rada, a zapravo nama nisu potrebni nikakvi radnici sa kvalifikacijama jer zvanični podaci sa Biroa pokazuju da se najviše zapošljavaju prodavci i čistači. Istovremeno, nadležni se pozivaju na neko istraživanje u kojem se mladi žale da ne mogu da nađu posao jer nemaju kvalifikacije. Kad bi zaista i postojala neusklađenost između kvalifikacija mladih i tržišta, da li je na sistemu obrazovanja da to rešava?", pita Bradaš. Ona naglašava da sastavljači nacrta zakona ne vladaju elementarnim pojmovima u obrazovanju, privredi i ekonomiji da bi imali toliku slobodu da uvode izmene u ove oblasti.
 
Bitno je napomenuti da se nacrt zakona o dualnom obrazovanju piše i raspravlja u sred leta, za vreme odmora i kada je medijska tišina najveća. Kako je na tribini Fondacije 021 naveo predsednih Udruženih sindikata Srbije Sloga Željko Veselinović, vlast bi se hvalila dokumentom koji je zaista koristan i ne bi se krila od očiju javnosti, ali je jasno da se radi o uvođenju dečjeg rada "na mala vrata" dok će poslodavci i dalje biti nagrađeni subvencijama i drugim vidovima podsticaja.
 
"Naša vlada radi autistične stvari i to je vrlo jasno. Da ni ministar prosvete ne želi da se bavi ovim pokazala je situacija na javnoj raspravi u Beogradu, na kojoj se čovek pojavio i ugledao veliki broj mladih, sindikata i drugih zainteresovanih da iznesu probleme. Ministar je samo nestao, bez obrazloženja, ali je u vestima osvanulo da je prisustvovao raspravi. Nije bio tu da čuje da se sa ovim zakonom u Srbiji praktično kasni već 50 godina, te da mi već imamo probleme u postojećem sistemu stručne prakse u školama, gde su đaci takođe uslovljeni, nezaštićeni i eksploatisani. Nekad je ta praksa imala smisao - obuče vas u firmi, posle škole vas prime da radite i budete dobro plaćeni. U zemljama 'šrafciger industrije', kakva je Srbija, država plaća poslodavce da prime decu da rade za pola minimalca, bez obaveze da ih prime u radni odnos, bez mogućnosti sindikalnog ogranizovanja i zaštite, pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije - političkog krila vlasti", smatra Veselinović.

On je dodao da trenutno vladajuća garnitura treba prva da uđe u sistem dualnog obrazovanja i radi na svom osposobljavanju jer "zajedno, svi zaposleni nemaju tri dana radnog staža".
 
Iako će primati decu na rad, najveća organizacija poslodavaca - Unija poslodavaca Srbije, nije konsultovana prilikom pisanja ovakvog nacrta, već je samo naknadno pozvana da, posle rasprava, iznese primedbe koje će, najavljuju u ministarstvu, biti uzete u razmatranje. Ovakve diskusije za predsednika Unije poslodaca Vojvodine Stanka Matića nisu prihvatljive, već je potrebno nacrt staviti sa strane i ponovo sesti i napisati valjan nacrt.
 
"Mislim da je zakon koji uređuje dualno obrazovanje nama potreban, ali ne treba da ga donosimo ovako netransparentno. Obrazovni sistem treba da prati potrebe tržišta, ali se na osnovu ovog nacrta ispostavlja da su Srbiji najviše potrebne zanatlije, zavarivači i trgovci. Visoko obrazovanje nije u ovoj priči obuhvaćeno, gimnazije nisu obuhvaćene, nekvalifikovani nisu obuhvaćeni. Pozivamo se na nekakvu industriju, a istu nemamo. Možemo mi koristiti neka iskustva razvijenijih zemalja, ali ne i prepisivati njihove zakone u našim uslovima, gde nemamo privredu i poštovanje već postojećih zakona koji se tiču rada. Zbog čega se, na primer, Socijalno-ekonomski savet ništa u ovoj priči nije pitao, a u opisu rada ima nadležnost nad profesionalnim obukama?", postavlja pitanje Matić.
 
Željko Veselinović se pita kako će izgledati dualno obrazovanje dece u Juri, Goši i drugim fabrikama koje su uveliko poznate po eksploataciji odraslih ljudi. Pita se i kako će izgledati naše društvo za nekoliko decenija, kad Srbija postane "Made in Serbia" oblast, poznata po ubedljivo najjeftinijoj radnoj snazi (što u Evropi, uz Makedoniju, već i jeste).
 
Sarita Bradaš se pita zbog čega nismo prepisali i iznose naknada koje deca dobijaju u Nemačkoj za dualno obrazovanje, a koje iznose oko 80 odsto neto zarade. Pita se i zbog čega nije uzeto u obzir mišljenje Evropskog suda za ljudska prava, koji definiše prinudan rad kao svaki rad koji se radi pod pretnjom da će, u slučaju otkazivanja poslušnosti, rezultirati posledicama. Pita se i kako će to ovaj nacrt raditi na razvijanju samovrednovanja i preduzimljivosti, što se navode kao konkretni ciljevi dualnog obrazovanja.
 
Inače, Strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine u Srbiji oblikovana je na način da predviđa veći procenat dece upisane na smerove IV stepena i u gimnazije, a manje u trogodišnje stručne škole. Nacrt zakona o dualnom obrazovanju je stoga direktno suprotan pomenutoj strategiji i ne nudi deci nikakvu nadu da će biti usmereni ka visokom obrazovanju, to jest studiranju, smatra psihološkinja, gošća tribine Fondacije 021.
 
Celu tribinu možete da pogledate na ovom linku.