Srbija je na samom dnu evropskih zemalja po pitanju upravljanja otpadom koje se postavlja kao jedno od važnijih pred naše buduće učlanjenje u Evropsku uniju, a procene su da gubimo desetine miliona evra svake godine zbog nemara.
Nesanitarne i divlje deponije su među najvećim zagađivačima životne sredine, a ima ih svaka opština u Srbiji. Razlozi su brojni, od nedostatka finansijskih i administrativnih kapaciteta za izgradnju sanitarnih deponija (u Srbiji ih ima samo 10), zatvaranje i sanacija postojećih, do neefikasne kaznene politike prema zagađivačima - neodgovornim građanima i privrednim subjektima.
EU strogo zabranjuje odlaganje otpada na nesanitarnim deponijama i sankcioniše stvaranje divljih. Odlaganje otpada na sanitarne deponije se po pravilu plaća, a brojne države imaju i uvedene eko takse za deponovanje. Evropska unija deponovanje destimuliše propisivanjem visokih ciljeva za ponovno iskorišćenje i reciklažu, koje su države članice dužne da ispune ukoliko žele da izbegnu plaćanje milionskih kaznenih penala.
Najbolje rezultate u ponovnom iskorišćenju otpada imaju stare države članice EU, predvođene skandinavskim zemljama, u kojima je dobro organizovan sistem primarne selekcije iz domaćinstava, ili pak imaju uveden depozit (povratnu naknadu) na ambalažu. Postrojenja za termički tretman otpada u kombinaciji sa razvijenom reciklažnom industrijom omogućavaju da se i do 80% otpada efikasno iskoristi, bilo za kreiranje novih proizvoda, goriva ili stvaranje energije.
Međutim, uprkos pričama koje se protežu godinama, primarna selekcija otpada (odvojeno sakupljanje otpada iz domaćinstva) kod nas je slabo gde zaživela, pa ne čudi podatak da se u Srbiji reciklira manje od 5% komunalnog otpada. Dok 95% komunalnog otpada završava uglavnom na nehigijenskim deponijama, domaća reciklažna industrija zbog nedostatka sirovine uvozi otpad iz inostranstva.
S druge strane, u zemljama Evropske unije gde postoji uređen sistem upravljanja otpadom, mnogo se polaže na edukaciju najmlađih u širenju ekološke svesti. Koliko zaostajemo za EU članicama govore i vrlo egzaktni podaci o tome koliko se od otpada može zaraditi i iskoristiti u neke druge svrhe.
Na koji način će se rešiti problem upravljanja otpadom, kakvo je stanje regionalnih deponija, kolika su ulaganja potrebna, kako obezbediti novac i kako uticati na izuzetno nizak nivo ekološke svesti pojedinca, neke su od tema o kojima će se govoriti na tribini koja će biti održana u ponedeljak 25. septembra, u Radio kafeu.
Učestvuju:
- Nemanja Erceg, pomoćnik pokrajinskog sekretara za Sektor čistije proizvodnje, obnovljive izvore energije i održivi razvoj
- Igor Jezdimirović, predsednik udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine"
- Goran Čabradi, narodni poslanik i predsednik Zelene stranke
- Kristina Cvejanov, predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada
Tribina u Radio kafeu (Miletićeva 45) počinje u 17 časova i otvorena je za sve građane.
Organizuje je Fondacija 021 u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupa Srbije Evropskoj uniji”, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku ambasade Švedske.