Debata pod nazivom „Nepropisno odlaganje animalnog otpada: ekološki i zdravstveni problem” održana je u ponedeljak u Subotici, uz učešće predstavnika lokalnih vlasti, subotičkog komunalnog preduzeća i stručnjaka iz ove oblasti.
Na panelu, u organizaciji Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), učesnici su se saglasili da postoje problemi u sistemu odlaganja životinjskog otpada i da je neophodno što pre naći i primeniti sistemska rešenja.
Šef Odseka za poljoprivredu i poljoprivredno zemljište Gradske uprave Subotica Grgur Stipić naveo je da je Grad dao privremeno rešenje u vidu dva kontejnera za prikupljanje ovog otpada, jedan u Bajmoku a drugi u Čantaviru, a da je sistemsko rešavanje u toku.
Aleksandra Bukvić iz subotičkog Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ objasnila je kako u ovom gradu funkcioniše skupljanje i odnošenje životinjskog otpada: nakon što dobiju obaveštenje od građana ili komunalne policije, zaposleni Čistoće izlaze na teren, rade dezinfekciju i životinjski leš odnose u jamu grobnicu.
„Mesečno odnesemo oko 10 hiljada kilograma, plus kontejner u Bajmoku”, rekla je Bukvić.
Dejan Maksimović, veterinar i saradnik u Ekološkom centru „Stanište“ u Vršcu rekao je da je Srbiji neophodno između 20 i 25 međuobjekata (centara za sakupljanje otpada), a da jedan košta između 250 i 350 hiljada evra.
„Od 2009. sam razgovarao sa oko 30 predsednika opština i gradonačelnika i svi se slažu da ovaj problem treba da se reši, ali kada dođemo do aktivnosti ili do toga koliko treba da se plati, onda vidimo da je sve drugo preče”, rekao je Maksimović.
Iz međuobjekata se životinjski ostaci odnose u pogone za preradu, odnosno kafilerije, koje ih potom spaljuju.
O tome koliko ovaj problem utiče na ekonomiju i životnu sredinu govorio je Šandor Kormanjoš, istraživač Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu u penziji. Prema njegovim rečima, kafilerije istovremeno služe za zaštitu životne sredine, ali – ukoliko ne rade pravilno – mogu biti i njen zagađivač.
„To može biti zbog prosipanja sirovine, ali i unutar pogona, gde se stvaraju neprijatni mirisi. Između ostalog, oni mogu da se hemijski prečiste ili da se koriste bio filteri”, naveo je Kormanjoš.
Milica Šarić, novinarka CINS-a rekla je da Srbija nema preciznu evidenciju o količinama leševa i drugih životinjskih ostataka, a da su procene da je reč o oko 273 hiljade tona životinjskog otpada.
„Od toga otprilike 20% bude spaljeno u kafilerijama”, rekla je Šarić.
Nebezbedno odbačeni životinjski ostaci opasni su po ljudsko zdravlje i okolinu jer predstavljaju izvor infektivnog materijala i opasnosti za širenje bolesti životinja koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa i drugih. Tekst nastao posle CINS-ovog višemesečnog istraživanja o ovoj temi možete pročitati ovde.
Autorka: Milica Stojanović
CINS-ovo istraživanje je deo šireg projekta koji se bavi temama iz oblasti zaštite životne sredine, na kome CINS sarađuje sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji, uz podršku Švedske.