U petak, 22.09.2017. godine, je u Arilju, održan je Okrugli sto pod nazivom „Održivo upravljanje vodama i šumama u Zapadnoj Srbiji” u organizaciji Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”iz Arilja, „Podrinjskog antikorupcijskog tima” iz Loznice, i udruženja građana Forum civilne akcije FORCA iz Požege.
Pored predstavnika Beogradske otvorene škole, Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Odbora za životnu sredinu Regionalne razvojne agencije „Zlatibor”, Zelenih Saveta iz Bajine Bašte, Užica i Arilja, predstavnika organa lokalne samouprave Arilje, JP „Srbijašuma”, iako su potvrdile, predstavnice Odeljenja vodne inspekcije Republičke Direkcije za vode, iz Beograda i Kraljeva, su svoj dolazak otkazale.
Jedan od organizatora Okruglog stola, Miroslav Tamburić iz mreže Ekonet, je u uvodnom delu ukazao na značaj saradnje, kao i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo aktivnije uključivanje u procese kreiranja lokalnih politika u oblasti zaštite životne sredine.
„Nismo izdali rešenje/saglasnost/dozvolu za eksploataciju peska/šljunka na teritoriji opštine Arilje za reke Veliki Rzav i Moravicu, u periodu od 2010. , zaključno sa 2016. godinom, jer nije bilo podnetih zahteva”, započela je izlaganje dobijenim Dopisom od Republičke Direkcije za vode, članica Projektnog tima Nataša Milivojević, koja se u prethodnom periodu bavila istraživanjem ekploatacije šljunka i peska na Velikom Rzavu i Moravici, u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”.
No, situacija na ovim, naizgled malim rekama u odnosu na Drinu, je sasvim drugačija. Kao što se i moglo pretpostaviti, obilaskom u više navrata obe reke, uočeno je na desetine površina koje su zauzete iskopima, pretvorene u jezera, devastirane, ugroženih obala, na kojima se svakodnevno vrše iskopi. U Prezentaciji su predstavljene fotografije nalaza, kao i snimci Google Earth, radi verodostojnosti lokacija. Ona je napomenula da je ispred Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”, još početkom avgusta meseca, uputila Zahtev Republičkoj Direkciji za vode, Odeljenju vodne inspekcije, za hitan izlazak i obilazak lokacija radi utvrđivanja ilegalne eksploatacije, ali da se nakon skoro dva meseca, niko od nadležnih nije pojavio.
Na komentar da se takođe nadležni u lokalnoj samoupravi ne bave ovim izuzetno velikim problemom (iako obe reke pripadaju kategoriji i reda, i u nadležnosti su Republičke direkcije za vode), ukazujući na činjenicu da ovakve planinske reke prave izuzetno veliki problem Zapadnoj Moravi usled velikih kiša i poplava, inspektorka za ekologiju lokalne samouprave Arilje, je žustro odgovorila kako je „u kontaktu” sa Republičkom inspektorkom nadležnom nad Zlatiborskim okrugom, međutim, demantovana je činjenicom da je ista, više od godinu dana na porodiljskom bolovanju.
Još je gora situacija na Drini, u području koje pripada opštini Loznica, na kojoj je 11 firmi dobilo vodne saglasnosti, ali ni jedna nije ispoštovana od strane eksploatatora. „Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih”!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za predhodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su, realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav” mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne”, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji, nadovezao se Miroslav Mijatović, ispred Podrinjskog Antikorupcijskog tima.
Ništa bolja situacija nije ni kada su šume u pitanju. Na osnovu informacija o planovima seče i požarima koji su se dogodili u periodu od 2011. do 2017. godine, kao i informacijama o požarima na teritoriji koju obuhvata Šumsko Gazdinstvo „Užice”.od strane Sektora za vandredne situacije, utvrđene su nelogičnosti u predstvljenim površinama koje su bile obuhvaćene požarima, i koje bude sumnju u zloupotrebe prilikom ekoloških akcidenata poput požara. Oštru kritiku ovom zapažanju, izneo je predstavnik JP „Srbijašume”, koji je ukazao na površan uviđaj koji vrše nadležni u Sektoru za vandredne situacije, dok je Načelnik Sektora za vandredne situacije u telefonskom razgovoru još tokom vršenja istraživanja, izneo činjenice da se opožarene površine utvrđuju u saradnji sa JP „Srbijašume”.
Zaključeno je da većina lokalnih samouprava ne donosi Godišnji program korišćenja sredstava od korišćenja šuma i šumskog zemljišta, te da će Projektni tim u narednom periodu uputiti inicijative lokalnim samoupravama za obavezno uvođenje izrade Programa, iako ih Zakon o budžetskom sistemu na obavezuje, kao da je i neophodna jača saradnja civilnog i javnog sektora u kontroli korišćenja i eksploatacije šuma, unapređenja stanja postojećih šuma i povećanje površina pod šumom.
Argumentovane zaključke i preporuke učesnika kada su oblasti voda i šuma u pitanju, Projektni tim je uvrstio u Publikaciju „Analiza antikorupcijskih politika u u oblasti zaštite životne sredine sa studijama slučaja”.
Aktivnost je deo projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, koji „Podrinjski antikorupcijski tim” iz Loznice i Ekološko udruženje „Rzav-God Save Rzav” iz Arilja, realizuju u u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, uz podršku Švedske.
