Novosađani godišnje izdvajaju oko dva miliona evra za zaštitu životne sredine putem eko takse na računima „Informatike”, ali građani još ne vide bilo kakav efekat od tog ogromnog novca koji se godinama sakuplja.

Osim što građani ne znaju kako se troši njihov novac koji su u obavezi da izdvajaju svakog meseca, donosioci odluka i nadležni sektor ne radi svoj posao - umesto da se sankcionišu zagađivači, sanira se šteta i to neefikasno, kazao je, između ostalog, predsednik „Inženjera zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović na tribini Fondacije 021 o upravljanju otpadom koja je održana u prepunoj prostoriji Radio kafea. On posebno ističe posledice postojanja divljih deponija koje su opasne po život, a naročito onih koji žive u neposrednoj blizini tih područja i navodi primer nedavnog požara na novosadskoj deponiji.

„Vi ne znate kolike su posledice toga što je deponija u Novom Sadu gorela nekoliko dana, to je opasno za disajne organe svih Novosađana. Niko neće ni da radi analize ovakvih katastrofa, nije popularno da se tako nešto prikazuje u javnosti. Neverovatno je da ulažete određeni novac u zaštitu životne sredine, vidite kolika su ulaganja u komunalna preduzeća u vidu subvencija, ali ne vidite nikakve efekte tih ulaganja. Zaista nije pitanje da li je nešto za naše standarde skupo ili nije, već gde odlazi taj dinar - svakako ne odlazi na prevenciju, gde bi trebalo. A godišnje tog novca ima oko 2 miliona, ne dinara, već evra”, tvrdi predsednik ove nevladine organizacije.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Nemanja Erceg ističe da u vreme gorenja novosadske deponije početkom leta nisu bile povećane vrednosti zagađenja vazduha, iako se činilo da je situacija alarmantna.

„Osećalo se i smetalo je svima. Naša deponija je zapravo smetlište i sistem paljenja u toku leta je čest. Sad se ispituju lokacije za buduću regionalnu deponiju i videćemo koja je najbolja za Novi Sad. Jer, sem postojeće, u opticaju su još četiri. Za sada ne postoji opredeljenja da ona bude na istom mestnem, ali će konačnu reč ipak dati strani eksperti”, kazao je Erceg.

Predsednik Zelene stranke Goran Čabradi kaže da Novosađani dnevno generišu oko 400 tona otpada, koji završi na deponiji. Kako navodi, procene su da će za izgradnju regionalne deponije u Novom Sadu biti potrebno oko 30 miliona evra.

On je stava da bi upravljanje deponijom trebalo da preuzme privatnik. „Za najbolje upravljanje ovakvim projektom, potrebno je javno-privatno partnerstvo i to je činjenica. Jedino što je potrebno da biste imali funkcionalnu deponiju je da kontrolišete tu privatnu firmu koja vodi posao”, smatra Čabradi.
Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada ističe da je ovdašnji problem taj što je lokalna samouprava vlasnik deponije i što snosi sav trošak odlaganja otpada.

„Tako nešto nezamislivo je u Evropskoj uniji. U Evropi vlasnik deponije nikada nije onaj koji deponuje, jer odlaganje košta. Recimo, u EU je samo deponovanje oko 100 evra po toni”, naglašava Cvejanov i dodaje da građani Šapca, na primer mesečno izdvajaju 525 dinara da bi otpad završio na nesanitarnoj deponiji.
„Naravno, najjeftinije nam je svima da bacimo na livadu do nas. Ali to će kasnije da nas košta", dodala je ona.
Čabradi dodaje da sistem nije spreman da građanima da rešenje.

„Danas građani znaju da je za zaštitu životne sredine potrebno nešto uraditi, ali politika godinama ne nudi odgovarajuće modele. To se, s druge strane, u razvijenim zemljama dobro zna i praktikuje. Najveći problem u Srbiji je što se ne zna koliko će upravljanje otpadom da nas košta, a koštaće nas mnogo - to ne može jeftino i nema tog Brisela ili fonda koji će da nam dodeli bespovratna sredstva da sklonimo sopstveni otpad”, naglasio je Čabradi i dodao da sami moramo da osmislimo model koji je ekonomski najviše isplativ, ali ujedno i efikasan, te da „nema preskakanja koraka do zdrave životne sredine”.

Erceg dodaje da se polako uspostavlja sistem regionalnog upravljanja otpadom u celoj Vojvodini i da će za to trebati bar pet godina.

„Regionalna deponija u Subotici trebalo da počne sa radom naredne godine, regionalna deponija Srem-Mačva čeka dozvolu za rad, kao i sanitarne deponije širom Vojvodine. Predviđene su i deponije u Zrenjaninu, Vršcu i Somboru, ali će se ta odluka još preispitati zbog određenih standarda Evropske Unije. Treba naglasiti da su pojedine opštine već ušle i u projekte primarne separacije otpada”, naglasio je Erceg.

Kako je istakao, činjenica je da građani imaju visoku svest o štetnosti nesavesnog odlaganja otpada, ali da nadležni do sada nisu pokazali građanima kako da odgovorno upravljaju otpadom već u svojim domaćinstvima.

Cvejanov smatra da je ovdašnji problem taj što je lokalna samouprava vlasnik deponije i što snosi sav trošak odlaganja otpada. "Tako nešto nezamislivo je u Evropskoj uniji. U Evropi vlasnik deponije nikada nije onaj koji deponuje, jer odlaganje košta. Recimo, u EU je samo deponovanje oko 100 evra po toni”, naglašava Cvejanov i dodaje da građani Šapca, na primer mesečno izdvajaju 525 dinara da bi otpad završio na nesanitarnoj deponiji.

„Naravno, najjeftinije nam je svima da bacimo na livadu do nas. Ali to će kasnije da nas košta”, dodala je ona. Mnogobrojnu publiku na debati u Radio kafeu najviše je zanimalo zbog čega inspekcija ne kažnjava nesavesne firme, koje su mahom zagađivači životne sredine, kao i zbog čega oni koji su na vlasti nisu učinili mnogo da se sačuvaju naše najveće vrednosti, kao što su Petrovaradinska tvrđava i dunavsko priobalje. 

Fondacija 021 je predstavnicima vlasti, donosiocima odluka, preduzetnicima i, što je najbitnije, građanima, dala mogućnost da otvoreno razgovaraju o gorućem problemu u Srbiji - upravljanju otpadom. Sagovornici su izrazili kako pesimizam, tako i rezervisani optimizam po pitanju rešavanja svih problema u ovoj oblasti u narednih nekoliko godina, a uzimajući u obzir i očekivanja Evropske unije i ulaganja da bi Srbija ispunila standarde neophodne za pristup Uniji, u okviru poglavlja 27.

Video debate pogledajte OVDE.

Tribina je još jedna u nizu koju je Fondacija 021 realizovala u nameri da aktuelne teme koje se tiču naše zemlje u procesu pristupa EU na jasan i direktan način približi Novosađanima. Realizovana je u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji” i uz Švedske.