Rodno budžetiranje koje će izjednačiti plate žena i muškaraca, zabrana pitanja o planiranju porodice i uvođenje sankcija za poslodavce, neke su od novina koje će uneti novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Prema akcionom planu za poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, obaveza je bila da taj zakon bude usvojen još prošle godine, ali je nacrt zaustavljen od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Šta taj zakon podrazumeva, šta menja i u kakvom se društvenom okviru donosi, razgovaralo se na tribini održanoj u novosadskom Radio kafeu, sa stručnjakinjama iz ove oblasti.

Advokatica Slavica Kurtinović kaže da je Zakon značajan i sveobuhvatan, da mora ozbiljno da se shvati i da nedostaje javna rasprava o tome.

Otvaranje poglavlja 23 i 24 zahteva da država treba da sprovede brojne reforme i obezbedi efikasno sprovođenje i u ovoj oblasti. Rodna ravnopravnost podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima društva i ostvarivanje jednake koristi od rada. Suština zakona je da na opšti način reguliše i utvrđuje obaveze organa javne vlasti - napominje ona i dodaje da je važno da se svi zakoni usklade sa zakonom o rodnoj ravnoravnosti, kako bi imao primenu u praksi.

Samostalna savetnica u Pokrajinskom zaštitniku građana Andrijana Čović ističe da su mehaniznmi rodne ravnopravnosti institucije.

U nacrtu imamo definisano ko sve treba da sprovodi politike rodne ravnopravnosti. Na pokrajinskom nivou, Vojvodina je prva imala institucionalan mehanizam o rodnoj ravnopravnosti, osnovala je različita tela, veoma često su republički organi preuzimali modele načina rada pokrajinskih institucija. Lokalni mehanizmi najlošije funkcionišu - kaže ona i napominje da je Pokrajinski ombudsman preporučivao lokalnim samoupravama da treba da postoji stalno radno telo i zadužena osoba za rodnu ravnopravnost, jer se tako postiže kontinuitet.

Lokalne samouprave često traže uporište u matičnim zakonima i ne vide vezu između Zakona o rodnoj ravnopravnosti i svojih zakona - kaže Čović.

Aktivistkinja za ljudska prava Danica Todorov ističe da je za donošenja zakona potrebna politička volja.

Zakon definiše rodno budžetiranje, što će naterati sve nivoe vlasti da propišu donošenje mera koje će uvažavati interesne mere i žena i muškaraca. Imali smo praksu da se ta obaveza odnosi samo na privatne poslodavce, a pomak u novom zakonu je da se odnosi i na državne organe - kaže ona.

Posebna novina biće oštrije mere za pitanja o polu i deci.

Predviđeno je da se ne smeju postavljati takva pitanja i to je nešto što ohrabruje. Međutim, sada država brine o tome šta će poslodavci reći, videla sam izjavu ministra da će poslodavci imati veće troškove, a ministarstvo biti opterećeno jer će morati da kontrološe primenu odrredbi. Nadam se da nećemo smanjivati obaveze poslodavcima da bi se uštedelo za neko radno mesto u kompaniji - kaže Todorov.

Uvođenje principa rodne ravnopravnosti mora se dešavati na svim nivoima i politikama, napominje Andrijana Čović. Ona dodaje da se pokrajinskom ombudsmanu žene obraćaju u 40 odsto slučajeva, a najveći broj pritužbi tiče se zapošljavanja i nasilja u porodici.

Najviše problema imaju žene za vreme porodiljskog odsustva ili nakon vraćanja na posao posle trudnoće, potom žene poljoprivrednice koje trpe višestruku diskriminaciju, njihov položaj je teži ako su žene sa sela. Žene su najviše diskriminisane u sferi rada - kaže ona.

Sagovornice su saglasne da su zakonski mehanizmi u većini oblasti dobri, ali da je sporna primena. Da je važna uloga medija, koji često dodatno doprinose diskriminaciji, ističe Danica Todorov.

Ona napominje da tabloidno izveštavanje doprinosi da se žene prikažu kao manje važne, nevidljive i da se dodatno diskriminišu kroz rodno osetljivu upotrebu jezika.

Možemo da primetimo da su žene žrtve omalovažavanja i podsmeha. Česta je slika žene kao seksualnog objekta i slika žrtve nasilja. Svi tekstovi o nasilju su surovi i brutalni i doprinose viktimizaciji žrtava. Kroz medije šaljemo poruku da one neće biti zaštitćene ako se obrate organima. Žene su manje vidljive u važnim rubrikama - ističe Todorov.

Kada kao društvo budemo manje tolerantni prema nasilju, onda će se zakoni efikasnije i sprovoditi, neke su od poruka sa tribine.

Publika je kao dobru stranu nacrta zakona pohvalila što ima rodno budžetiranje u svom okviru. Zakon je važan jer treba da pomogne da u svim sferama života u Srbiji imamo jednake uslove za žene i muškarce, ocenile su sagovornice.

Sistemska strukturna institucionalna diskriminacija je povod za raspravu, bio je odgovor na primer iz publike da je devojka, koja je završila Mašinski fakultet, naišla na zatvorena vrata prilikom traženja posla, jer poslodavci svuda traže muškarce na tim pozicijama, što joj je rečeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. To što je najveći procenat žena sudija ne treba da zavarava, jer su muškarci prešli u advokaturu kada je to postalo plaćenije zanimanje, te se statistika mora tumačiti i čitati u društvenom kontekstu, poručila je Andrijana Čović.

Ona je istakla da razlika u plaćenosti podrazumeva ne samo jednaku zaradu, nego i sve beneficije koje idu uz to, poput korišćenja službenog vozila, stručnog usavršavanje i napredovanja. Navela je primer da žena advokat kada se vrati sa porodiljskog, za tu godinu ne dobije nikakvu ocenu, što se ne računa za napredovanje, te mora mora imati godinu staža više, da bi imala više zvanje, što je protivrečno sa strategijom rađanja.

Žene sada imaju u proseku 17 odsto niže plate od muškaraca, što znači da će imati i niže penzije i živeće lošije, istakla je Todorov.

Kompletan video sa tribine pogledajte OVDE.

Tribina je poslednja u nizu aktivnosti koju je Fondacija 021 realizovala u nameri da aktuelne teme koje se tiču Srbije u procesu pristupa EU, na jasan i direktan način približi građanima. Realizovana je u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom u okviru programa Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji uz podršku Švedske.