U okviru projekta „Nastupajući organski svet” koji je podržan u okviru programa „Civilno društvo za unapredjenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, 22. septembra, 2017. održana je radionica pod nazivom „Održivi ruralni razvoj kroz saradnju na lokalnom nivou”.
Lokalne zajednice i lokalno stanovništvo najjači su stub ruralnog razvoja i oko njega bi trebalo da se grana mreža inicijativa i aktivnosti koje za cilj imaju unapredjenje kvaliteta života, privrednog i socijalnog ambijenta u ovim područjima, ocenjeno je na okruglom stolu u Baču, na kojem su učestvovali predstavnici Opštine Bač, TO Bač, EU Info Point Novi Sad, Centar za organsku proizvodnju Selenča, Udruženje gradjana „Luka znanja”, Novi Sad, poljoprivredni proizvodjači, kao i učenici i nastavnici Poljoprivredne škole u Baču.
Teme razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave proizvodjačima i predstavnicima civilnog društva Opštine Bač odnosile su se na pregovarački proces u pristupanju Evropskoj uniji, Poglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvoj, te razvoj dijaloga na lokalnom nivou.
„Ruralni razvoj je kompleksno pitanje i predstavlja multifunkcionalni koncept koji podrazumeva četvorostruku ulogu: ekonomsku, ekološku, kulturološku i sociološku. Zbog toga je važno da sagledamo sve mogućnosti unapredjenja ruralnog razvoja, i korišćenjem predpristupnih fondova EU namenjenim ruralnim područjima i stanovništvu u tim oblastima”, kazala je menadžerka EU Info Pointa Novi Sad i članicea Centra za organsku proizvodnju, Biljana Viduka. Ona je naglasila da proces pregovora sa EU treba posmatrati iz ugla lokalne sredine jer će se u krajnjem ishodištu sve implemntirati na lokalnom nivou.
Jedan od mehanizama koje EU koristi za plasiranje svojih politika i sredstava namenjenih ruralnom razvoju je osnivanje lokalnih akcionih grupa, čiji cilj je da se na kvalitetan način okupe, organizuju i povežu javni, privredni i civilni sektor lokalne zajednice kako bi se zajedničkim naporima, kroz izradu lokalnih razvojnih strategija i kroz realizaciju konkretnih zajedničkih razvojnih projekata podigla konkurentnost i unapredio sveukupni razvoj područja, objasnila je ona.
Predstavnica Centra za organsku proizvodnju Selenča, Sladja Gluščević, osvrnula se na značaj IPARD programa, predpristupnog finansijskog instrumenta za pomoć poljoprivredi i ruralnom razvoju, preko kojeg je iz budžta EU, Srbiji opredeljeno 175 miliona evra. Predstavljajući IPARD program 2014-2020, mogućnosti i procedure za konkurisanje za bespovratnu pomoć iz ovog programa, ona je naglasila da lokalna samouprava mora da se aktivnije uključi u sve to, jer je neophodno da se na lokalnom nivou obezbedi potpuno sprovodjenje nacionalnog zakonodavstva, kako bi budući korisnici finansijske pomoći iz IPARDa mogli da konkurišu i realizuju svoje projekte.