Analiza upravljanja otpadom, koju je uradilo udruženje Ars Nova iz Valjeva, pokazuje da svest o otpadu kao resursu u Srbiji i dalje ne postoji i da, usled nedostatka infrastrukture, loše organizacije i izostanka primene savremenih tehnologija, Srbija, godišnje, na smetlišta baci sirovine vredne više miliona evra[1].

Kako bi se rešio problem nesanitarnog odlaganja otpada u 11 opština Kolubarskog regiona [2], udruženje je pokrenulo inicijativu za rešavanje statusa regionalne deponije koja već dve godine čeka dozvolu nadležnih organa.   

Prema procenama nadležnih organa u Srbiji se danas organizovano sakuplja i skladišti oko 60% komunalnog otpada (komunalni otpad jeste otpad iz domaćinstava - kućni otpad -  kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva), pri čemu je organizacija sakupljanja otpada u ruralnim područjima na znatno nižem nivou. Analize pokazuju da u Srbiji, izuzev odlaganja na deponijama – što je sistem koji bi trebalo svesti na minimum, ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža otpada. Postojeći stepen reciklaže, odnosno iskorišćenja otpada je jako nizak i iznosi manje oko 4 posto, dok je u zemljama Evropske unije taj procenat desetostruko veći ( reciklira se oko 40% komunalnog otpada).

Upravljanje otpadom, a naročito sakupljanje i razvrstavanje otpada je ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kojem leži veliki potencijal što potvrđuje i podatak da industrija otpada u EU ostvaruje 24 milijarde evra godišnje i zapošljava pola miliona ljudi. Procene su da bi „zeleno zapošljavanje“ moglo direktno da utiče na smanjenje siromaštva i povećanje zaposlenosti te da bi stepen zaposlenosti u sektoru otpada mogao da poraste za oko 10%.

TRENUTNO STANJE

Republika Srbija je 2003. godine donela Nacionalnu strategiju upravljanja otpadom sa programom približavanja EU za period 2003-2008. godine. Njegova primena se, međutim, nije odvijala planiranom dinamikom, uprkos značajnim merama koje su preduzimane na području uspostavljanja sistema upravljanja otpadom, pa ju je Vlada RS, 2010. godine revidirala i usvojila Strategiju upravljanja otpadom za period 2010–2019, koja je danas osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike. Strategijom je planirano uspostavljanje 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom koji obuhvataju regionalnu deponiju za komunalni otpad, postrojenje za separaciju reciklabilnog otpada, transfer stanice, kao i postrojenja za kompostiranje.  

Potreba za daljim razvojem oblasti upravljanja otpadom je naglašena u Izveštaju o napretku Srbije za 2014. godinu: Srbija sada ima 7 regionalnih sanitarnih deponija koje su usklađene sa zahtevima Evropske unije. Potrebno je razviti druge načine upravljanja otpadom da bi se razvoj deponija koristio kao poslednje utočište. Nova ulaganja u oblasti upravljanja otpadom treba više da su usmerena na odvajanje i reciklažu otpada. Potrebno je brže zatvoriti ilegalne deponije i unaprediti propise koji se odnose na upravljanje otpadom. Ostaje i potpuno usklađivanje sa Okvirnom direktivom o otpadu.

U narednom Izveštaju o napretku (2016) Evropska komisija konstatovala je visok nivo usklađenosti zakonodavstva sa propisima EU ali je i naglasila potrebu za dodatnim unapređenjem Nacionalne strategije i planova za upravljanje otpadom. U izveštaju se navodi i da:

Nacionalna strategiјa za upravljanje otpadom i planovi za upravljanje komunalnim otpadom treba da budu unapređeni kako bi bili u skladu sa novim zakonskim propisima u vezi sa npr. smanjenjem količine otpada i razvrstavanjem otpada na izvoru, kao i da bi se u njih uključili kvantitativni ciljevi za ponovno iskorišćenje i reciklažu. Potrebna su snažniјa zalaganja za to da se brže zatvore deponiјe koјe nisu u skladu sa pravnim propisima i za ulaganja u razvrstavanje i reciklažu otpada. Potrebno јe razviti integrisani nacionalni plan za upravljanje otpadom, kao i dodatne ekonomske instrumente za potrebe posebnih tokova otpada.

VIŠE OD OSAMDESET ODSTO OTPADA ZAVRŠI NA SMETLIŠTU

Prema podacima ministarstva od ukupno proizvedenih 2,5 miliona tona otpada tek 400 hiljada tona (16%) završi na sanitarnim deponijama, dok se ostalo odlaže na smetlištima što direktno utiče na dalje zagađenje zemljišta, ali i zdravlje građana.

Podaci pokazuju da u Srbiji u ovom trenutku postoji više od tri hiljade divljih deponija, od kojih se prema dostupnim zvaničnim podacima najmanje 12 nalazi u blizini naseljenih mesta, dok više od 20 ugrožava životnu sredinu, jer se nalazi pored obala reka, jezera, potoka i akumulacija. Republici Srbiji još uvek skoro svaka lokalna samouprava ima sopstvenu deponiju – smetlište, a problem je i činjenica da su postojeće (lokalne) deponije neuređene, da su im kapaciteti popunjeni, kao i da većina njih ne zadovoljava ni minimum tehničkih zahteva. Zabrinjava i podatak nadležnog ministarstva da oko 40% generisanog komunalnog završava na divljim deponijama koje su van kontrole javnih komunalnih preduzeća, što direktno utiče na dalje zagađenje zemljišta i vodotokova i jasno ukazuje na obim problema i njegov uticaj na život građana. 

Izgradnja regionalnih deponija je potrebna kao jedan od koraka u procesu uspostavljanja održivog sistema upravljanja otpadom, u skladu sa pravilima EU, da bi se maksimalno umanjile negativne posledice po životnu sredinu nastale odlaganjem otpada.

DO SADA IZGRAĐENO DEVET OD PLANIRANIH 26 DEPONIJA

Kamen temeljac postojeće Nacionalne strategije za upravljanje otpadom je Direktiva o deponijama sa ambicioznim programom izgradnje 26 regionalnih deponija pre 2019. godine.

Na sredini primene Strategije za upravljanje otpadom u Srbiji је funkcionisalo svega 7, od predviđenih 26 regionalnih centara za odlaganje komunalnog otpada, dok je 5 bilo u procesu izgradnje. Prema izjavi bivše državne sekretarke Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stane Božović, u Srbiji danas postoji 9 funkcionalnih deponija koje zadovoljavaju standarde.

Na teritoriji centralne i zapadne Srbije, od posmatranih 30 opština (Sremska Mitrovica, Šabac, Loznica, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Valjevo, Ub, Osečina, Koceljeva, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Ljig, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Užice, Čačak, Bajna Bašta, Požega, Arilje, Čajetina, Kosjerić, Lučani, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica) u 11 je problem odlaganja otpada rešen odlaganjem na regionalnim deponijama koje su organizovane u skladu sa propisima i zahtevima (Srem – Mačva i Duboko), 4 opštine čekaju završetak izgradnje njihove regionalne deponije (Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenica) dok je za jedanaest opština izrađen plan upravljanja otpadom koji je preduslov za dalje rešavanje problema. Opštine Mali Zvornik, Loznica i Krupanj su sa opštinom Ljubovija (po strategiji planirana u Užičkom regionu) formirale sopstveni region za upravljanje otpadom koji nije predviđen strategijom, dok opština Bogatić nema potpisan sporazum ni sa jednom opštinom. Neophodno je dalje ulaganje u infrastrukturu, ali i tretman otpada kojim bi se umanjila ukupna količina otpada i omogućila ponovna upotreba reciklabilnih materijala.

[2] Kolubarski region formiran je za potrebe izrade regionalnog plana uravljanja otpadom koji pokriva 11 opština -Valjevo, Ub Osečina, Koceljeva, Vladimirci, Lajkovac, Mionica, Ljig, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac