Zakonski okvir za upravljanje prirodnim dobrima u Srbiji i dalje je nedovoljno usklađen sa standardima zaštite i očuvanja prirode koje primenjuju zemlje Evropske unije koji se baziraju na uključivanju lokalne zajednice, održivom razvoju i kontrolisanom korišćenju prirodnih dobara. Nedavni primeri lokalnih inicijativa za očuvanje Topodolske reke i sprečavanje izgradnje hidroelektrane u okviru parka prirode „Stara planina“, dodatno ukazuju na potrebu uključivanja lokalne zajednice u proces upravljanja parkovima prirode i drugim prirodnim dobrima nižeg stepena zaštite.

Celokupan izveštaj možete preuzeti ovde.

Iako Nacionalna strategija održivog korišćenja prirodnih resursa prepoznaje problem isključenosti lokalnih zajednica na svim nivoima upravljanja, uključivanje lokalnog stanovništva je, izmenama Zakona o zaštiti prirode, omogućeno samo u zaštićenim područjima koja imaju status Nacionalnog parka (kroz osnivanje saveta korisnika koji učestvuje u izradi godišnjih planova za upravljanje), dok najvećim brojem parkova prirode (prvi niži stepen zaštite), upravlja javno preduzeće Srbijašume.

Prema postojećim propisima preduzeće Srbijašume, kao upravljač, nadležno za donošenje planova razvoja i upravljanja kao i za praćenje realizacije istih, čime se potpuno isključuje i sama mogućnost učešća lokalne zajednice i stručne javnosti i onemogućava primena pricipa dobrog upravljanja. 

Da građani prepoznaju značaj i potencijal prirodnih dobara, pored primera Topodolske reke, pokazuje i sve veći broj projekata za očuvanje, razvoj održivog turizma i zaštitu prirode koji mogu imati značajan razvojni kapacitet za grane poput, poljoprivrede, šumarstva i turizma, što je takođe prepoznato u Strategiji.

Koliko je proces upravljanja zaista centralizovan i udaljen od samih građana i korisnika pokazuju i rezultati ankete koju su za potrebe ovog izveštaja, sa predstavnicima mesnih zajednica sa područja dva parka prirode i tri specijalna rezervata prirode (Sićevo, Stara planina, Jelašnička klisura, Klisura Jerme i Suva planina), uradili predstavnici udruženja „Stara planina“.

Anketa je pokazala da veliki broj predstavnika, tri četvrtine njih, nije zadovoljan načinom na koji se upravlja zaštićenim prirodnim dobrom na njihovoj teritoriji, a kao najveće probleme predstavnici mesnih zajednica navode krađu i prekomernu seču šuma, upravljanje vodama i infrastrukturu.

Udruženje Stara planina pokrenulo je inicijativu za sprovođenje pilot projekta u okviru koga bi, u saradnji sa Francuskim institutom, upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima na teritoriji regiona Južne i istočne Srbije bilo ustrojeno po ugledu na Francuski model koji predviđa učešće više nivoa vlasti, različitih sektora, kao i lokalne zajednice.

Predstavljanju izveštaja i inicijative prisustvovali su predstavnici četiri opštine na čijoj teritoriji se nalaze zaštićena prirodna dobra, na potezu od Niša do granice sa Bugarskom. Sastanku je, kao predstavnik upravljača JP Srbijašume, prisustvovao i Dejan Miletić rukovodilac odeljenja za zaštitu šuma, koji je istakao spremnost preduzeća Srbijašume da učestvuje u ovom projektu.