Vesti

Umrežavanje civilnog društva i medija - ključno za bolje učešće u procesu evropskih integracija

Predstavnici iz 21 organizacije civilnog društva i medija su od 21-23. februara 2018. godine, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, pohađali obuku u Vrnjačkoj Banji. Obuka „Jačanje programskih partnera za učešće u procesu evropskih integracija” je imala za cilj da prikaže najnovija dešavanja, prednosti ali i probleme koji se javljaju u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Učesnici obuke su imali priliku da čuju stručnjake koji rade u oblasti evropskih integracija, a koji dolaze iz organizacija civilnog društva, kao i iz državnih institucija koje su direktno zadužene za pregovore sa Evropskom unijom.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, je govorila o Strategiji proširenja Evropske unije, koja je objavljena početkom februara 2018. godine. Ono što su učesnici saznali je da je u ekonomskom, političkom i bezbednosnom interesu EU da zemlje Zapadnog Balkana pristupe i postanu države članice, kao i da je Strategija zasnovana na ključnim tačkama i to: vladavini prava, jačanju ekonomije, primeni EU pravila i standarda kao i pomirenju i dobrosusedskih regionalnih odnosa. Sa tim u vezi, EU će pokrenuti šest inicijativa u okviru pomenutih oblasti. Kroz diskusiju sa učesnicima, Tanja Miščević je napomenula da je najteža situacija u oblasti vladavine prava i podstakla prisutne predstavnike organizacija civilnog društva i medija da nastave da se aktivno bave ovom temom.

Vladimir Ateljević je, kao član Užeg pregovaračkog tima zadužen za Pregovaračka poglavlja 30 i 31, na praktičan način objasnio kako i na koji način pregovaramo i upoređivao taktike koje su se koristile za zatvaranje poglavlja na primeru Republike Hrvatske. Takođe, razjasnio je da se pregovori vode uporedo i sa državama članicama i sa Evropskom komisijom i detaljnije pričao za šta je tačno zadužen Pregovarački tim i koja dokumenta koristi u radu. Ove informacije pomogle su učesnicima da steknu uvid u rad Pregovaračkog tima, kao i da sveobuhvatno razumeju na koji način i o čemu pregovaramo.

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, bliže je govorio o tome kako civilno društvo i mediji mogu da upotrebe godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji meri napredak naše države na putu ka EU. On je objasnio i predstavio Strategiju proširenja EU, Izveštaj EK o Srbiji i upoznao učesnike obuke sa još jednim bitnim dokumentom – godišnjom Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji. Učesnici su naučili da njihovi pisani doprinosi za Izveštaj Evropske komisije moraju biti sažeti, koncizni i pregledni. Takođe, podsetio je da bi organizacije civilnog društva i mediji trebalo da prate ispunjavanje pregovaračkih pozicija Srbije kao i nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU. Podsetio je da je davanje preporuka omogućava bolje rezultate ako se organizacije civilnog društva i mediji udružuju i predstavljaju ih u okviru koalicija ili platformi ali i da je neophodno svakodnevno pratiti razvoj događaja.  

Ivana Đurić, iz Ministarstva za evropske integracije, je prisutnima predstavila Istraživanje javnog mnjenja koje ministarstvo uradilo u decembru 2017. godine. U slučaju referenduma na kome bi građani mogli da se izjasne za ili protiv pristupanja Srbije EU,  čak 52% građana glasalo bi za, a 24% protiv, što je blagi rast u odnosu na period od prethodnih godinu i po dana. Događaji koji su prema mišljenju građana najznačajniji u procesu evropskih integracija su otvaranje novih poglavlja, a razlog zbog koga građani smatraju da se usporava ulazak u EU je politika stalnog uslovljavanja EU. Ona je podvukla da čak 81% građana ne zna koliko Srbija godišnje dobija novca iz sredstava EU, kao i da je samo trećina čula za neki od projekata finansiran od EU.

Jelena Babić, iz  Beogradske otvorene škole, održala je radionicu u kome je predstavila Matricu za praćenje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom i analizirala bitne dokumente koji nastaju u procesu pristupanja Srbije EU. Ona je dodatno ukazala kako i koje dokumente bi partnerske organizacije trebalo da prate da bi mogle uspešnije da se uključe u proces pristupanja Srbije EU.

Projekat „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ kao i program obuka ima za cilj da kroz projektnu i institucionalnu podršku organizacijama civilnog društva i medijima, podrži aktivnije učešće u procesu pristupanja Srbije EU. BOŠ, u okviru druge godine CS4EU projekta, ima 17 partnera koji dolaze iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Prijepolja, Prokuplja, Užica, Kruševca, Loznice, Valjeva, Pirota, Kragujevca, Arilja. Kroz ovu mrežu organizacija i medija iz cele Srbije, BOŠ nastoji da poboljša kvalitet procesa evropske integracije i doprinese demokratskom razvoju u Srbiji putem jačanja uloge civilnog društva i približavanju evropske integracije potrebama građana. Realizaciju trogodišnjeg projekta podržala je Kraljevina Švedska.