Organizacije civilnog društva predstavljaju ključnu kariku između vlasti i građana, koja je neophodna za uspešan proces evropskih integracija, omogućavaju bolju komunikaciju između države i društva, ali i utiču na kreiranje politika. U Srbiji su organizacije civilnog društva većim delom uključene u pregovore o pristupanju kroz Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU), stalno telo koje danas ima 700 članica.
Konvent, koji je od 2014. godine uključen u pregovarački proces Srbije sa Evropskom unijom, jeste most između Vlade i Narodne skupštine, sa jedne strane, i ogranizacija civilnog društva, sa druge. Da je inkluzivnost civilnog društva od izuzetnog značaja za ovaj proces, svedoči i činjenica da se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije iz 2016. godine navodi: „Ojačano civilno društvo je presudna komponenta bilo kojeg demokratskog sistema i državne instutucije treba da ga priznaju i tretiraju na takav način”.
Takođe, bitno je pomenuti da je princip saradnje između državnih organa i civilnog društva zasnovan na Deklaraciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kodeksu dobre prakse za učešće građana u procesu donošenja odluka. „Vlada Republike Srbije svoju saradnju sa organizacijama civilnog društva gradi na sledećim principima: aktivno učešće organizacija civilnog društva u svim fazama donošenja propisa, uzajamno poverenje, otvorenost i odgovornost, delotvornost i efikasnost, ekonomičnost i blagovremeno informisanje“, istaknuto je na sajtu NKEU.
Ipak, može se reći da je u praksi stvar malo drugačija. Dijalog između države i civilnog društva nije na zavidnom nivou. Najveći problemi sa kojima se civilno društvo u toku prošle godine susrelo odnosili su se na blagovremeno informisanje, ali i na dijalog i dostupnost informacija.
„Predstavnici Vlade koji vode pregovore i koji su zaduženi za izradu akcionih planova i pregovaračkih pozicija obavezni su da odgovore na svaki naš poziv ili inicijativu za sastanak i oni to čine“, kaže za European Western Balkans koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović.
Da ovo nije uvek bio slučaj, svedoči i problem koji je usledio kada je koalicija prEUgovor, sastavljena od sedam organizacija civilnog društva, Pregovaračkom timu u martu prošle godine poslala spisak od 179 pitanja koja se odnose na podatke potrebne za ocenu efekata realizovanih aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja koja se tiču pravosuđa, ljudskih prava, slobode i bezbednosti.
„Pregovarački tim nije odgovorio ni na jedno od postavljenih pitanja, niti nas je uputio gde bismo konkretno koju informaciju mogli da nađemo. Tražene informacije nisu dostupne na stranicama nadležnih ministarstava, a zabrinjavajuće je što nisu dostupni čak ni podaci koji bi prema važećim propisima morali biti javni. Neke od njih prEUgovor nije dobio ni po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja“, navedeno je u saopštenju.
Međutim, nije jasno da li bi situacija bila drugačija da je koalicija prEUgovor, koja prati politike u okviru poglavlja iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, deo NKEU, odnosno da li je komunikacija i otvorenost države, kao i učešće civilnog društva u svim fazama pregovora rezervisano samo za članice Konventa.
Dragojlović objašnjava za EWB da ima i organizacija civilnog društva koje sa Vladom komuniciraju i neformalnim kanalima, mimo procedura, preko medija, društvenih mreža, na okruglim stolovima, a ima i onih koji „odbijaju da komuniciraju sa predstavnicima vlasti a želeli bi da utiču na politike i stanje u društvu“.
Da je nezadovoljstvo dosadašnjom saradnjom prisutno, ukazuju i pojedine izjave predstavnika civilnog društva koji su do sada, umesto na dijalog i otvorenost države da pruži neophodne informacije, naišli na zatvorena vrata.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Sonja Stojanović Gajić, istakla je da dijalog Vlade i civilnog društva nije dvosmeran, kao i da inicijativa za dijalogom potiče samo od civilnog društva.
„Medeni mesec u saradnji civilnog društva i države u procesu pristupanja EU je, po našem mišljenju, gotov. Ne mogu dokumenta kasniti po dve godine, i ne može država očekivati od nas da se u svemu slažemo“, naglasila je Stojanović Gajić”.
(Tanjug, 27. novembar 2017.)
Aktuelna tema oko promene Ustava, koja je predviđena Akcionim planom za poglavlje 23, može da posluži kao još jedan loš primer saradnje države i civilnog društva. Nakon što je na sajtu Ministarstva pravde objavljena prva radna verzija ustavnih promena u oblasti pravosuđa protekle nedelje, stiče se utisak da se država još jednom oglušila o predlog civilnog društva. Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonijević objasnio je da Vlada nije odgovorila na predloge strukovnih i stručnih organizacija o izmeni Ustava, tako da u novembru nisu bile poznate potencijalne izmene.
„Od maja, kada je Ministarstvo pozvalo strukovna udruženja i organizacije civilnog društva da učestvuju u ovom dijalogu, tada smo uradili svoj deo domaćeg zadatka. Strukovna udruženja i nevladine organizacije dale su svoje predloge“, objasnio je Antonijević i istakao da taj „domaći” Vlada nije razmotrila.
(Emisija Odgovor, 28. januar 2017.)
Nataša Dragojlović, pak, smatra da je teško je dati generalnu ocenu zadovoljstva saradnjom sa Vladom u ime preko 700 različitih organizacija civilnog društva.
„One su različite i po svojim misijama, ciljevima, kapacitetima i interesima. Neki su zadovoljni što dobijaju informacije iz prve ruke od visokih državnih činovnika o stanju u pregovorima, kao što je to u Radnoj grupi za poljoprivredu u vezi IPARD a neke očekuju da Vlada manje objašnjava a više sprovodi konkretne strategije i akcione planove u praksi, kao što je to slučaj u poglavljima 23 i 24“, ukazuje Dragojlović za EWB.
Ona dodaje da je civilnom društvu kroz Konvent garantovan pristup dokumentima, pravo da iskažu svoje stavove, da pružimo relevantnu argumentaciju ali ne i da će se sve odvijati baš kako civilno društvo hoće.
„Pregovore, na kraju krajeva, vodi Vlada i za njihov rezultat odgovara na izborima“ kaže naša sagovornica.
Međutim, čini se da je situacija nešto drugačija kada je u pitanju Evropska unija, koja je zainteresovana za stavove civilnog društva u Srbiji. O tome svedoče redovne posete najviših zvaničnika EU koji imaju sastanke i sa predstavnicima Konventa.
„U predstavnicima Evropske unije u Srbiji imamo dobrog sagovornika, nailazimo na podršku ovakvom načinu organizovanja civilnog društva, entuzijazmu da se održi nivo zainteresovanosti stručne javnosti i građana za proces integracije u Evropsku uniju. Dobro je da se osim zvaničnih stavova čuje i glas civilnog društva. Važno je da se čujemo i da imamo mogućnost da otvoreno razgovaramo“, objašnjava Dragojlović za EWB.
Prošle godine NKEU je imao priliku da se sretne sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini i dva puta sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom. Za 31. januar zakazan je i sastanak sa predsednikom Evropskog parlamenta, Antoniom Tajanijem, koji će boraviti u jednodnevnoj poseti Srbiji.