U januaru 2018. navršene su četiri godine od kada su zvanično započeti pregovori sa 28 država članica o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji (EU). Pregovori obuhvataju složene analitičke i tehničke procese, u okviru kojih se naša zemlja obavezala da unapredi svoje zakonodavstvo i da ga približi standardima koji se primenjuju na nivou EU. Pregovori predstavljaju ključnu fazu procesa pristupanja i oni podrazumevaju pregovore o uslovima i načinu sprovođenja pravnih tekovina EU.

Međutim, proces evropskih integracija je dalekosežniji i konkretniji od pukog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva s pravom EU. Pravilna primena zakona u demokratiji  jedino je moguća uz pomoć šireg kruga aktera koji u njoj učestvuju i oplemenjuju kvalitet primene zakona svojim iskustvenim i stručnim doprinosima. Na taj način, boljitak koji donosi članstvo u zajednici evropskih zemalja zaista može i biti ostvaren. Prednosti članstva u EU treba da osete građani i građanke u svakodnevnom životu, i to kroz raznovrsnije prilike za razvoj, brže zapošljavanje, kvalitetnije obrazovanje, zdraviji život, veći kvalitet hrane, vazduha i vode, funkcionalan i održiv sistem pravosuđa kao i ekonomiju koja se zasniva na utvrđenim pravilima i jednakim prilikama.

Na osnovu podataka Evropskog statističkog sistema (Eurostat) iz novembra 2017, trenutna prosečna nezaposlenost u čitavoj EU je 7,7%[1] dok je u Srbiji gotovo dvostruko veća, odnosno 14,7% prema podacima Republičkog zavoda za statistiku[2]. Ako se prisetimo da u EU živi preko 510 miliona stanovnika u 28 različitih država, dati podaci dodatno naglašavaju bolji životni standard koji uživaju građani EU. Četiri osnovne slobode koje zastupa EU su slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i plaćanja i usluga. Prava stečena ovim slobodama utiču na svakodnevni život svih građana EU, odnosno kada putujete, studirate, radite, glasate ili se venčavate u nekoj drugoj državi članici ili jednostavno kupite nešto putem Interneta od kompanija iz druge države članice, uživate puna prava građanina Evropske unije[3]. Vrednosti poput poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava kao i poštovanja ljudskih prava i prava manjina nisu izmišljene u Briselu, već su rezultat višedecenijske integracije, ulaganja i međudržavne saradnje, ali i motivacije za razvojem država članica.

Izvor: European Western Balkans

U tom smeru se kreće i Republika Srbija, zajedno sa građanima koji sve više shvataju prednosti koje pruža pristupanje EU. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje sprovodi Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije iz decembra 2017, podrška građana pristupu Srbije u EU ima tendenciju blagog rasta i beleži 52% ispitanih građana[4]. S druge strane, istraživanje Saveta za regionalnu saradnju iz 2017. godine pokazuje da je Srbija jedina zemlja u regionu u kojoj je više onih koji članstvo Srbije u EU smatraju negativnim (30%) nego pozitivnim (26%) trendom[5].

Kako bi građani mogli da formiraju informisano mišljenje o tome šta članstvo u Uniji donosi Srbiji i njima samima, potrebno je da se što više aktera uključi u komunikaciju i približavanje politika EU svakodnevnom životu građana. Više od 70% zakonodavstva koje se u procesu evrointegracije usvoji na nacionalnom nivou, mora da se primeni na lokalnom nivou. Imajući to u vidu, od velikog je značaja da se u proces usvajanja evropskih standarda i primene pratećih reformi uključi što veći broj građana na čije će živote primena tih zakona biti najviše vidljiva.

Kako civilno društvo i mediji mogu da učestvuju u pristupanju Srbije EU?

Civilno društvo je jedan od načina organizovanog delovanja građana u procesu evropskih integracija. Udruženja građana, fondacije, dobrotvorna udruženja, verske organizacije ali i političke stranke predstavljaju raznoliko organizovano civilno društvo koje je jedan od kanala zastupanja interesa građana u procesu evropskih integracija. Otvaranje i dostupnost informacija nastalih u procesu pregovora Srbije sa EU ključno je za informisanje i pozivanje građana da i sami uzmu učešće u ovom procesu. Organizacije civilnog društva (OCD) doprinose procesu evrointegracije kroz 1) edukaciju i informisanje građana o toku pregovora; 2) učešće u procesu kreiranja, praćenje primene i ocene efekata politika koje nastaju tokom pregovora; 3) kritičko sagledavanje postignutih rezultata pregovora.

Iako organizacije civilnog društva, pojedinačno ili udružene, imaju motivaciju da učestvuju u procesu pregovora Srbije sa EU, neretko se dešava da su same organizacije nedovoljno upoznate sa dostupnim mehanizmima saradnje sa institucijama ili da se postojeći mehanizmi ne primenjuju u praksi. Jedan od tih mehanizama jeste učešće građana u postupku javnih rasprava za kreiranje javnih politika (zakoni, podzakoni i drugi propisi). Beogradska otvorena škola je u studiji praktične politike „Civilno društvo i kreiranje javnih politika u procesu evropskih integracija” došla do podataka da se veliki broj propisa donosi po hitnom postupku, a da, kada se javna rasprava održava, u više od polovine slučaja izostaje obaveštenje o održavanju i poziv za učešće javnosti u javnoj raspravi[6].

Sa druge strane, ne poseduju sve organizacije tehničko znanje o pristupanju Srbije EU,  što stvara određen nivo nerazumevanja i nemogućnosti da se postigne zadovoljavajući nivo dijaloga između civilnog društva i nosilaca procesa – predstavnika javne vlasti u Srbiji i na nivou EU. Shodno tome, važno je unaprediti komunikaciju između uprave i civilnog društva o formatu i analizi informacija koje od građana prikupljaju i obrađuju organizacije civilnog društva.

Treće, građani nisu u dovoljnoj meri informisani niti motivisani da učestvuju u procesu EU integracije te ne reaguju na složeni „briselski rečnik“, već traže konkretnu poruku sa kojom bi mogli da se poistovete i na koju bi mogli da se aktiviraju. Prema istraživanju „Srbija i Evropa u očima mladih“ iz juna 2017, koje su sproveli Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Evropski pokret u Srbiji, samo oko 12% mladih od 15 do 29 godina izričito podržava ulazak Srbije u EU, oko 27% govori da im je potpuno svejedno, dok 28% ne podržava više nego što podržava[7]. Istraživanje još donosi podatak da oko 31% mladih tvrdi da je dobro informisano o EU, dve trećine delimično ili malo informisano a da 3,9% nema nikakvih informacija o EU. Iz datih rezultata se može zaključiti da je više od polovine mladih neinformisano, pasivno ili protivno prema procesu evropskih integracija.

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije, decembar 2017.

Mediji zauzimaju važno mesto u procesu informisanja građana o napretku i kvalitetu procesa EU integracije Srbije. U Analizi medijskog sadržaja, koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije (MEI), u oktobru[8] 2017. je bilo 987 medijskih objava o Evropskoj uniji dok se taj broj znatno povećao u decembru[9] na 1663 objave. Izveštavanje o EU je gotovo u potpunosti bilo vrednosno neutralno (44%) i pozitivno (42%) i primećuje se zdrava zainteresovanost medija za integracije. Znanje o pristupanju Srbije EU jeste tehničko i stručno, ali informacije o procesu treba da dopru do što većeg broja građana i da pregovori posluže kao sredstvo za unapređenje demokratskih praksi uključivanja građana u proces sprovođenja, za društvo važnih reformi i promene načina života. Građani su zasuti zaključcima sa sastanaka visokih zvaničnika, tehničkim odlukama, zvaničnim državnim posetama i vestima o otvaranju poglavlja. Ovakve informacije ne nose značenje koje poziva građane da se u proces uključe.

Civilno društvo i mediji prepoznati su kao akteri koji imaju stručne kapacitete da jezik visoke politike „raspakuju“ i građanima predoče šta donose određene faze pregovora, šta se pregovora u njihovo ime i šta će to doneti/poboljšati u kvalitetu njihovog života.  Uz to, civilno društvo i mediji služe i kao sistem za kontrolu i nadzor rada organa javne vlasti, te je važan njihov doprinos za zagovaranje transparentnog i prema građanima odgovornog načina donošenja odluka, između ostalog i u toku pregovora za članstvo u EU. Kako bi proces evropskih integracija (p)ostao vlasništvo građana, neophodno je da se veći broj građana pita i uključi u donošenje odluka o reformskim procesima, pogotovo na lokalnom nivou. Uloga civilnog društva u premošćavanju jaza između donosilaca odluka na nacionalnom nivou i građana na lokalnom nivou je od presudnog značaja.

Šta organizacije civilnog društva rade u praksi?

Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU, jedan od projekata koji je pokrenula Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku Kraljevine Švedske, upravo nastoji da aktivira organizacije civilnog društva i medije kako bi se aktivno uključili u proces evropskih integracija i zastupali interese građana. U praksi, tokom prve godine projekta, BOŠ je okupio 15 organizacija civilnog društva i medija koje se zalažu da Srbija bude društvo koje će negovati vladavinu prava, u kome javne vlasti donose odluke otvoreno i uz učešće građana, u kome se poštuju i štite prava svih,  gde se životna sredina čuva i energija efikasno troši. Kroz ovu inicijativu, više od 200 predstavnika organizacija civilnog društva  unapredilo je znanje i veštine o procesu evropskih integracija  kroz obuke, studijske posete i radionice koji su vodili stručnjaci i aktivisti civilnog društva sa višedecenijskim iskustvom u praćenju procesa EU integracije zemalja u regionu.

Organizacije civilnog društva i mediji okupljeni oko projekta iskoristili su svoju ekspertizu za pojedine oblasti s jedne strane, i stečeno znanje o procesu evropske integracije s druge, da zauzmu aktivniji položaj u komunikaciji sa lokalnim zajednicama – građanima i nosiocima vlasti, kada se govori o priključivanju Srbije EU, neophodnim reformama, primeni i unapređenju postojećih zakona.

Predstavnici partnerskih organizacija u okviru projekta Civilno društov za unapređenje pristupanja Srbije EU na studijskoj poseti u Briselu

Rezultati: saradnja sa javnom upravom i analize i izveštaji zasnovani na podacima

Dve od 15 podržanih organizacija, Užički centar za prava deteta i Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) su prikupljali podatke i napisali alternativne izveštaje koji govore o tome koliko su ostvarena prava dece i kakve su potrebe i položaj mladih u Srbiji. Ono što su uspeli da urade je da upotpune sliku o datim problemima i da daju uvid u situaciju iz ugla civilnog društva, jer izveštaje o istim temama zvanično objavljuju Kancelarija za ljudska i manjinska prava (Periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta) kao i Ministarstvo za omladinu i sport (Izveštaj o položaju i potrebama mladih).  Takođe, KOMS je u okviru publikacije „Minimum standarda za učešće mladih u procesima donošenja odluka u lokalnim zajednicama“ predložio 9 načina koje bi lokalne samouprave mogle da upotrebe da više aktiviraju i informišu mlade u lokalnim sredinama. Užički centar za prava deteta je predložio čak četrnaest izmena na Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju od kojih je uspešno usvojeno četiri.

Organizacija iz Prokuplja, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, je objavila analizu „Javno o javnim politikama“, u kojoj su detaljno prikazani problemi u primeni Zakona o javnim nabavkama kao i o čemu Srbija mora da pregovara u okviru poglavlja 5 koje se tiče javnih nabavki. Čak 7 partnera je poslalo pisane doprinose Evropskoj komisiji, koja će ih uvrstiti tokom izrade godišnjeg Izveštaja o Srbiji, dokumenta koji prati godišnji napredak države u postupku pregovora.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju iz Niša i partneri iz Valjeva, Kruševca, Kragujevca i Pirota su uspeli da, kroz četiri različita istraživanja, podsete na nepravilno upravljanje otpadom i zaštićenim prirodnim bogatstvima kao i strateško planiranje u Srbiji. Oni su prikupili podatke o nepoštovanju postojećih strategija za upravljanje otpadom u Kolubarskom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu u kojima se, zbog velikog broja naselja, nesanitarno odlaže otpad. Takođe, istraživali su i strateško planiranju na nivou Srbije na primerima Kruševca, Trstenika, Aleksandrovca, Brusa, Ćićevca i Varvarina ali i upravljanje zaštićenim područjima Jugoistočne Srbije u parkovima prirode (Sićevo, Stara Planina) i specijalnim rezervatima (Jeram, Jelašnička klisura i Suva planina).

Podrinjski anti-korupcijski tim iz Loznice je ukazao na nedostatke u primeni postojećih politika i kroz publikaciju „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ napravio 6 istraživačkih priča o zloupotrebi i korišćenju javnih prirodnih resursa u Zapadnoj Srbiji. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je sačinilo prvu u istoriji Srbije bazu podataka o slučajevima krivolova i neovlašćenog hvatanja ptica u Srbiji za prethodnih 17 godina. Na osnovu uspešnih zahteva za pristup informacijama koje su slali nadležnim organima, oni su uspeli da pohrane čak 1849 slučajeva stradanja divljih ptica.

Fondacija Tijana Jurić je uspostavila saradnju sa MUP-om i imala priliku da pohađa obuku za trenere za bezbednost mladih i da to znanje, kroz radionice i predstave, prenese deci i roditeljima širom Srbije. Zahvaljujući njihovim naporima, preko 1000 dece iz Srbije naučilo više o svojim pravima i bezbednosti na Internetu.

Radionice za decu Fondacije Tijana Jurić

RES Fondacija iz Beograda je uspostavila platformu „Mreža dobre energije“ sa idejom da poveže lokalne samouprave i partnere iz vladinog, nevladinog i poslovnog sektora koji su posvećeni primeni i širenju uspešnih praksi i rešenja u lokalnoj energetici. U tom duhu, uspela je da okupi predstavnike lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva iz čak 21 opštine koji su javno diskutovali o smanjenju zagađenja ali i troškova za javni sektor i za građane.

Informisanje i bolji pristup procesu odlučivanja 

Tokom prve godine, uspehe i aktivnosti koje su se dešavale na projektu je ispratilo više od 1400 medijskih sadržaja. Pored ostalih, Južne vesti, regionalni medij iz Niša, privukao je više od 70.000 čitalaca koji su bili zainteresovani da se informišu o efektima procesa EU integracija na život građana. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije je kroz istraživačke priče ukazivao na alarmantno stanje zaštite životne sredine u okviru svojih istraživačkih priča o nelegalnim deponijama, zagađenju, leševima životinja i srpskim šumama koje nestaju. U toku 2017. godine ova organizacija je nagrađena Evropskom nagradom za istraživačko novinarstvo te je stala rame uz rame sa nagrađivanim svetskim medijima poput britanskog Rojtersa (Reuters), španskog El pasa (El Pais) i francuskog Revua (Revue XXI). 

Vojvođanska zelena inicijativa, aktivistička medijska organizacija iz Novog Sada, kroz istraživačku emisiju „Zelena patrola“ podigla je nivo informisanosti građana o ekološkim problemima širom Srbije. Priče koje je organizacija obuhvatila obiluju raznolikošću koje na kraju ipak veže iskrena želja da se učine vidljivim posledice korupcije u oblasti održivog razvoja, zaštite životne sredine i kvaliteta života građana ne bi li se problemi rešili. Vojvođanska zelena inicijativa je uspela da isprati pokušaj gradnje mini-hidrocentrale na Toplodolskoj reci i visokih brana na reci Lim, da razgovara sa građanima o uzgajanju i prometu GMO i da prati i indirektno utiče na sanaciju deponije olovnog otpada u Zajači kod Loznice.  

Više informacija o pomenutim postignućima je javno dostupno na internet stranici transformator.bos.rs, koji je tokom prošle godine imao preko 40.000 poseta. Pored toga, platforma omogućava i dodatne alate koji su dostupni svim zainteresovanim organizacijama, poput adresara sa kontaktima ili baze konkursa za finansiranje civilnog društva i svih gorepomenutih publikacija nastalih tokom sprovođenja projekta.

Informisanje i bolji pristup procesu odlučivanja, pogotovo u lokalnim sredinama, kao i podsticanje građana da učestvuju u procesu donošenja odluka upravo je jedan od ciljeva procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.  Kroz ovakvo delovanje primećeno je da su organizacije udružene oko projekta „Civilno društvo za EU“ prepoznate od strane državnih organa, ali i da se sam proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji produbio i omogućio kvalitetniju povratnu informaciju od strane civilnog društva i medija.

Ono što daje podsticaj i motivaciju za dalji rad na je činjenica da su partneri na projektu uspeli da informišu širi krug stanovništva i da primene novostečene veštine i znanja o pristupanju Srbije EU. To ih je ohrabrilo da oblikuju argumente kako bi mogli konstruktivno da učestvuju u procesu donošenja odluka ali i da iskoriste proces evropskih integracija da poboljšaju položaj civilnog društva i medija.

Projekat „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ će trajati do oktobra 2019. godine, do kad će se realizovati još puno istraživačkih i zagovaračkih aktivnosti kojim je Beogradska otvorena škola uverena da će, u saradnji sa partnerima, doprineti procesu integracije i pregovorima Republike Srbije sa EU.

Autori: Stefan Ubiparipović i Ana Stevanović Zdravev