Dok je u Poglavlju 13 – ribarstvo, Srbija najdalje otišla, jer je Vlada usvojila i dostavila Evropskoj komisiji pregovaračku poziciju u novembru prošle godine, te se otvaranje ovog poglavlja očekuje na narednoj međuvladinoj konferenciji, potreban je dodatni napor i brojne aktivnosti u okviru drugih poglavlja iz oblasti poljoprivrede, ne bi li se Srbija uskladila sa pravnim tekovinama i praksom Evropske unije, navode za European Western Balkans sagovornici iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Centra za evropske politike (CEP).
Proces usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovim oblastima je, prema rečima sagovornika iz Ministarstva poljoprivrede, veoma zahtevan, kako administrativno, tako i finansijski, usled obima pravnih tekovina u vezi sa ovim poglavljima kao i potrebnih mehanizama za implementaciju.
„Naročito je složeno usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, s obzirom da je to jedna od retkih zajedničkih politika na nivou EU koja se primenjuje već 60 godina i na čije finansiranje se godišnje utroši oko 40 odsto ukupnog budžeta EU, što govori o značaju ove politike za Evropsku uniju. Ova politika zahteva visoko razvijene administrativne kapacitete, na kojima u najvećoj meri leži teret usklađivanja u pretpristupnom period”, navodi se u odgovoru Ministarstva poljoprivrede dostavljenom našem portalu.
Najzahtevnijie poglavlje u navedenoj oblasti jeste, svakako, Poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja, imajući u vidu brojne propise, ali i značajne administrativne kapacitete i finansijska sredstva potrebne za postizanje pune pravne usaglašenosti sa tekovinama EU, ukazuju sagovornici EWB-a iz Ministarstva poljoprivrede, ističući da su aktivnosti na ispunjavanju merila za otvaranje ovog poglavlja intenzivirani.
„U narednom periodu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Pregovaračka Grupa 12 će akcenat staviti na pripremu nacionalne strategije sa akcionim planom, za prenošenje, sprovođenje i delotvornu i efikasnu primenu pravnih tekovina EU, koja će kroz definisanje planova i rokova za postizanje potpune usaglašenosti sa pravnim tekovinama EU, predstavljati instrument na osnovu koga će Evropska komisija i Vlada Republike Srbije meriti napredak Republike Srbije u procesu pristupanja u oblasti bezbednosti hrane, vetrinarskim i fitosanitarnim politikama.”
Pored obaveze usklađivanja zakonodavnog okvira sa tekovinama Evropske unije, sa naglaskom na jasno utvrđivanje nadležnosti kontrolnih tela, i usvajanja akcionih planova koji će omogućiti efikasnije transponovanje i primenu pravnih tekovina EU, sa osvrtom na planove za razvoj odgovarajućih administrativnih kapaciteta i, još važnije, procenu finansijskih sredstava, jer usaglašavanje u ovoj oblasti zavređuje dodatne investicije, jedno od merila u ovom poglavlju koje Srbija treba da ispuni tiče se objekata za tretiranje sporednih proizvoda životinjskog porekla.
Stefan Šipka, istraživač CEP-a, vidi upravljanje sporednim proizvodima od životinjskog porekla kao jedan od problema na kojem treba raditi, s obzirom na „nepostojanje dovoljnog broja transfernih stanica i stanica za odlaganje i tretman otpada da bi se tako proizveli sporedni proizvodi životinjskog porekla”. Takođe, važno je usvojiti i akcioni plan za kontrolu i iskorenjivanje svinjske kuge po obustavljanu vakcinacije usled čega izvoz svinjskog mesa na tržište EU nije dozvoljen.
S druge strane, vidljiv napredak je, prema rečima naših sagovornika, ostvaren u okviru Poglavlja 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, a tiče se ispunjavanja merila za otvaranje pregovora u ovoj oblasti, kao i usvajanjem Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2018-2020.
Dva su merila koja Srbija treba da ispuni da bi otvorila Poglavlje 11 – jedno se odnosi na izradu akcionog plana radi efikasnije implementacije pravnih tekovina EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a drugo se tiče sprovođenja IPARD II programa EU. U vezi sa prvim merilom, revidirani nacrt Akcionog plana je u novembru prošle godine dostavljen EK, odnosno Generalnom direktoratu za poljoprivredu i ruralni razvoj, nakon čijih komentara se očekuje usvajanje finalne verzije teksta. Što se tiče drugog merila, u Ministarstvu poljoprivrede se navodi da je Srbija slanjem akreditacionog paketa za akreditovanje IPARD-a ispunila ovaj kriterijum.
„Usvajanjem Akcionog plana od strane Vlade formalno će biti ispunjena oba merila za otvaranje pregovora u Poglavlju 11, tako da se tokom 2018. godine može očekivati odluka Saveta EU o ispunjenosti merila i početak pripreme pregovaračke pozicije, kako bi se u što kraćem vremenskom roku otvorili pregovori u ovom poglavlju”, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
Što se tiče IPARD-a, podsetimo da je Ministarstvo poljoprivrede pred kraj 2017. i pre zvaničnog odobrenja EK odlučilo da otvori pozive za dodelu sredstava, pod pretpostavkom da će, prema rečima našeg sagovornika iz CEP-a, odgovor Evropske komisije biti pozitivan, a imajući u vidu poslednju reviziju Komisije iz novembra prošle godine čiji je ishod bio pozitivan. Pre samo nekoliko dana, stigla je i zvanično potvrda Evropske komisije, odnosno Generalnog direktorata za poljoprivredu, za ispunjenost uslova za nesmetano sprovođenje IPARD II programa EU namenjenih poljoprivrednicima.
Međutim, Stefan Šipka naglašava za EWB da je srpskoj poljoprivredi i dalje vrlo teško da se takmiči sa poljoprivredom Evropske unije, jer, sve dok ne postane članica EU, Srbija neće moći da pruža finansijsku podršku poljoprivrednicima na istom nivou kao zemlje članice Unije. Do odluke EK, ni sredstva IPARD programa nisu mogla da se koriste, a nacionalna sredstva za subvencionisanje svakako nisu obimna.