Projekat Novosadske novinarske škole i Biblioteke plus naredne tri godine baviće se transformacijom osnovnoškolskog i srednjoškolskog sistema u formi uvođenja medijske i informacione pismenosti u nastavu kao i transformacijom školskih biblioteka. Ključne aktivnosti biće transformacija školskih biblioteka u infoteke, stručno usavršavanje nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama Srbije, kao i kreativan praktičan rad sa učenicima škola koji će objediniti sve prethodne aktivnosti.

U cilju što što bolje i preciznije analize trenutnog stanja u obrazovanju, 15. marta u EU info centru u Beogradu održane su nacionalne konsultacije sa predstavnicima Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, organizacijama civilnog društva (Feministički kulturni centar, Medijski edukativni centar, Podrži RTV), predstavnicima struke i profesorima sa Fakulteta političkih nauka, Pedagoške akademije u Kikindi, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, 5. beogradske gimnazije, bibliotekarima, novinarima i predstavnicima OEBS-a.  Teme diskusije bile su:

• Medijska pismenost kao funkcionalna pismenost
• Inovativne metode u obrazovanju – Naša odgovornost i uloga?
• „Izlaženje iz okvira“ tradicionalne nastave – strahovi i prednosti
• Infoteka kao mesto susreta, znanja i kreativnosti - Bibliotekari kao nosioci promena?
• Uloga medija?

Na skupu je naglašeno da se diskusija neće voditi oko definicije medijske i infomacione pismenosti već će se akcenat staviti na suštinu i izazove njenog uvođenja u nastavu osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Fokus je stavljen na prosvetne radnike kao direktne korisnike tehnika MIP u nastavi, medijske profesionalce i novinare od koji veliki broj nije savladao tehnike MIP u potpunosti i građane i građanke koji kroz udruženja i organizacije aktivno zagovaraju implementaciju MIP u obrazovanje.

Profesorica Dubravka Valić Nedeljković predstavila je istraživanja koje Filozofski fakultet u Novom Sadu sprovodi proteklih 10 godina na uzorku dece 4. i 8. razreda osnovne škole koje pokazuju da se njihove komunikativne potrebe menjaju. Na ukupnom uzorku od 5000 dece još uvek 46% redovno gleda televiziju dok je njih 6% reklo da to nikada ne radi. Najgledaniji TV programi su Minimax, Nikelodijum i Prva TV. Radio nikada ne sluša 30% dok 30% onih koji slušaju često i 30% onih koji slušaju ponekad to rade zahvaljujući roditeljima kojima je radio aparat uvek uključen u kući. Na ovaj način deca ne slušaju programe namenjene njima već ono što je u datom trenutku na programu. Radio tako predstavlja samo zvučnu kulisu. Novine ne čita 60% mladih dok oni koji to čine čitaju  Kurir (21%), Blic (36%) i Informer (7%). Društvene mreže često koristi 54% a povremeno 27% mladih ovog uzrasta.Svoje slobodno vreme najviše koriste za bavljenje sportom, časove stranih jezika i sviranje nekog instrumenta.

Izdavačka kuća Clio poslednjih 20 godina uređuje ediciju Multimedia koja predstavlja sinteza teorijskog i praktičnog znanja o savremenim medijima. Ovo je jedinstvena biblioteka, posvećena temama o društvenoj ulozi, o načinu delovanja i organizaciji masovnih medija. Radi se o različitim aspektima sagledavanja medija: političkom, pravnom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, etičkom, estetičkom, tržišnom i žurnalističkom. Knjige iz ove edicije plasirane su na mnoštvo fakulteta ali nisu proizvele dovoljan efekat. Zbog toga je direktor Clia Zoran Hamović osnovao udruženje građana pod nazivom „Biblioteka plus“ koje se fokusiralo na motivaciju učenika i profesora da stvaraju svoje autentične medijske proizvode. Ova inicijativa pokrenuta je kroz projekat „Internest“ kao ideja da kreativni razvoj institucionalnih obrazovnih struktura omogućava efikasnu brigu o talentovanim učenicima i stvara uslove za brže i potpunije medijsko obrazovanje. U skladu sa ovakvim polazištem razvila se i misija projekta Interest, da svojim aktivnostima preobražava i unapređuje školsku biblioteku u savremeni centar razvoja izvrsnosti.

Novosadska novinarska škola i Biblioteka plus prepoznate su kao organizacije civilnog društva koje se bave  medijskim opismenjavanjem prosvetnih radnika i bibliotekara poslednjih deset godina. Do sada je kroz akreditovane seminare stručnog usavršavanja Novosadske novinarske škole edukovano vise od 400 prosvetnih radnika.

U okviru projekta „Digitalni pogon“ biće uključeno 20 osnovnih i srednjih škola čiji će nastavnici proči kroz sertifikovan seminar medijske pismenosti Novosadske novinarske škole agde će Biblioteka plus pružiti praktičan segment transformacije školskih biblioteka. U toku letnjeg raspusta biće realizovani letnji kampovi na kojima će učenici kreirati materijale koristeći medijske alate.

Zaključci učesnika skupa

Zavod za obrazovanje i vaspitanje dece

1. Važno povezivanje organizacija civilnog društva i Zavoda za obrazovanje i vaspitanje dece.
2. MIP je veza različitih oblasti važnih za obrazovanje jer se prožima kroz sve njih (ekologija, strani jezici, zdravlje, preduzetništvo)
3. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se fokusira na kompeticije koje imaju upotrebnu i široku vrednost. Programi od pre 20 godina bili su fokusirani na znanja.
4. U skladu sa novim Zakonom stvoreni su uslovi da se pripremaju novi nastavni programi - „Programi nastave i učenja“. U fokusu je učenje a ne nastava.
5. Novi programi nastave i učenja pripremljeni za 1. i 5. razred osnovne škole i 1. razred srednje škole sa definisanim ishodima koji ukazuju šta treba postići za razliku od prethodnih programa koji su bili fokusirani na sadržaj nastave.
6. U naredne 4 godine svih 12 razreda treba da dobiju program nastave i učenja koje je fokusiran na ishode.
7. U naredne 4 godine 80.000 nastavnika proćiće dvodnevni program obuke
8. Svaki predmet je samo deo celine i mora da doprinese razvoju kompetencija
9. U sve programe je ugrađena medijska pismenost. U ishodima svih predmeta nalazi se baratanje informacijama, obrada, produkcija, timski rad, digitalna pismenost.
10. MIP se obrađuje u 4. razredu srednje škole u okviru građanskog vaspitanja.
11. Građansko ne slušaju svi učenici, učenici trogodišnjih škola nemaju priliku da slušaju MIP
12. ZUOV u fazi potpisivanja ugovora za projekat koji će unaprediti svih 12 programa građanskog vaspitanja
13. Obrazovni sistem mora biti otvoren, fleksibilan i spreman da se menja.
14. Na žalost, biblioteke kao da su „stale u vremenu“
15. U program za 1. razred gimnazija uvode se 6 novih izbornih predmeta. Jedan predmet je „Jezik, mediji, kultura“. To su izborni programi koji nemaju nastavu. Nastavnik je u senci. Kroz projekne aktivnosti učenici odrađuju 3 modula za godinu dana.
16. Od ukupno 6 izbornih programa, škola bira 4 programa. Učenik od 4, bira 2 sa po jednim časom nedeljno. Tada mu taj program postaje obavezan.
17. Polu-struktuirani kurikulumi.
18. Nastavnik samo vodi učenike kroz faze istraživanja i realizacije projekta.
19. Glavni problem je da se osposobe nastavnici tako da rade da nemaju lekcije. Predviđeno je da se nastavnik i učenik nađu u istoj ravni.

Organizacije civilnog društva

1. Dragocena saradnja različitih organizacija civilnog društva radi razmene iskustva i znanja
2. Bitno razvijati veštine učenja kod decembar
3. Poboljšati saradnju OCD i škola

Predstavnici struke i profesori

1. Veoma spori napredak u implementaciji MIP u obrazovanje
2. MIP ne bi trebalo da se fokusira samo na „news literacy“
3. Neophodno je prvo edukovati stručni kadar
4. Ne sme se izostaviti popularna kultura, najpre rijeliti programi i crtani filmovi
5. Bitan sam pristup prema pripadnicima različitih generacija
6. Potrebno je da imamo poseban predmet MIP
7. Gradjansko vaspitanje mora da pokriva minimalne standarde
8. Bitno je uključiti roditelje u projekat
9. Učenici su o MIP učili od vršnjaka i roditelja a ne kroz instituciju
10. Rasteretiti plan i program na drugačiji način
11. Građansko ne može u dovoljnoj meri da obradi MIP
12. Problem novog predmeta Jezik, mediji, kultura je neocenjivanje. Ocena na đaka deluje stimulativno.
13. Problem manjka nastavnog kadra
14. „Mediji, kultura, komunikacija“ je bolji naziv za predmet
15. Suština je razvoj kritičkog mišljenja

Bibliotekari

1. Biblioteke imaju veliku odgovornost
2. Infoteka, jako diskutabilan termin - ako biblioteka ne poseduje nista osim polica sa knjigama, ništa se neće desiti
3. Bibliotekar je glavni da pokreće aktivnosti
4. Pogotovo školske biblioteke nisu dobre
5. Biblioteke imaju svoje prostore a bibliotekar mora da pozove ljude, nešto organizuje
6. Problem biblioteka je sistemske prirode
7. Nastavnici drugih predmeta su bibliotekari
8. Struka rapidno propada
9. Suština je motivisati nemotivisane prosvetne radnike za predavanje novih predmeta
10. Važno je da se novi predmeti ne daju nastavnicima koji bi tako samo popunili fond časova
11. Đacima je potrebno dati obaveze da ako se opredele za neki model da rezultate negde i predstave
12. Ministarstvo pokrenulo projekat Otvorene biblioteke - poenta da se brine o biblioteci kao prostoriji
13. Velika opasnost da će biblioteke potpuno izgubiti svoju funkciju
14. Tehničke mogućnosti biblioteka su ograničene
15. Biblioteka je mesto odakle kreće reforma škola, iz te gubitničke pozicije

Novinari

1. Mali broj novinara ima svest o važnosti MIP
2. U ovom momentu je poenta da inicijativama pojedinaca a ne struke ili institucija
3. Novinari očekuju od projekta da odgovori šta je njihov zadatak i šta bi trebalo da urade

OEBS

1. OEBS ima poseban program za MIP već 5 godina
2. OEBS će podržati neke od aktivnosti u projektu
3. Važno je motivisati nastavnike i učenike
4. Demokratska pismenost
5. Bitna saradnja sa institucijama
6. Podići kapacitete medijskih radnika
7. Koordinacija između civilnog društva i države u kreiranju materijala i treninga

Realizaciju projekta „Digitalni pogon“ podržala je Delegacije Evropske Unije u okviru programa „Civil Society Facility and Media Programme 2016-2017“, a aktivnosti koje će biti realizovane u toku prve godine kofinansirane su u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji se realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske.