Nakon što je Skupština Kosova prošle sedmice ratifikovala sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je donelo „pozitivne vibracije“, niko nije očekivao da će samo nekoliko dana doći do ovoga – snažno osuđujem bilo kakvu upotrebu sile i nasilje umesto dijaloga i standarda o demokratskoj saradnji, kaže za European Western Balkans Igor Šoltes, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu povodom aktuelnog zaoštravanja odnosa na liniji Beograd-Priština, izazvanog hapšenjem direktora Vladine Kancelarije za KiM Marka Đurića u Severnoj Mitrovici u ponedeljak. Naš sagovornik poručuje da je „siguran da takva dela neće imati pozitivan uticaj na odnose Beograda i Prištine“. U tom kontekstu, ne isključuje mogućnost da će briselski pregovori biti zaustavljeni „na izvesno vreme“.
„Očekuje se da odgovorni ljudi na neki način objasne zašto se dogodilo to u Mitrovici. Takođe se nadam da će Evropska unija biti aktivno uključena, da će se atmosfera smiriti i situacija uskoro stabilizovati, imajući u vidu da, bez sumnje, nema nikakve potrebe za bilo kakvu vrstu akcije koja bi vodila ka konfliktu. Ono što je sada važno učiniti jeste da se definiše okvir u kojem će biti moguće pronaći odgovarajuće startne pozicije o tome kako postići napredak“, smatra Šoltes.
Stav Igora Šoltesa o „startnim pozicijama“ u skladu je sa navodima iz saopštenja izdatog nakon susreta visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kako je u utorak objavila Služba za saradnju s medijima predsednika Srbije, „dvoje sagovornika saglasili da pronađu nove načine kako bi nastavili sa radom i rešavanjem problema između Beograda i Prištine mirnim putem“. Istom prilikom istaknuto je da je visoka predstavnica EU, koja posreduje u Briselskom dijalogu, prenela srpskom predsedniku da Evropska unija „očekuje očuvanje mira uz mudar i uzdržan pristup“.
Federika Mogerini je, podsetimo, 27. marta „zastala“ u Beogradu radi razgovora sa Aleksandrom Vučićem na svom putu ka Uzbekistanu, gde se održavala konferencija o situaciji o Avganistanu, dok je Prištinu mimoišla, da li namerno ili zbog „zgusnutog rasporeda“, ostaje nepoznanica.
Iz izjava Šoltesa i Mogerini može se, dakle, zaključiti da Evropska unija očekuje nastavak Briselskog dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Prethodnih meseci iz diplomatskih izvora stizale su nezvanične informacije da bi u maju trebalo da počne naredna faza pregovora koji će biti vođeni na najvišem političkom nivou, što znači da će uz posredovanje Mogerinijeve Vučić razgovorati sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem.
Franc-Lotar Altman, nemački stručnjak za Zapadni Balkan i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, ocenjuje za EWB da „privremeno hapšenje gospodina Đurića ne treba da ugrozi nastavak Briselskog dijaloga jer su pregovori u interesu i jedne i druge strane“, ali napominje da je moguće da će odluka Srpske liste o napuštanju koalicione vlade u Prištini, kao i o samostalnom formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu „dovesti do pauze u dijalogu“.
„Mnogo togazavisi i od narednih poteza predstavnika zvaničnog Brisela, ali postoji mogućnost da se aktuelni konflikt odrazi na Briselski dijalog“, konstatuje Altman.
Pored Evropske unije poruku da je potrebno nastaviti Briselski dijalog preneli su predstavnici Sjedinjenih Država. Između ostalog, američki ambasador u Srbiji Kajl Skat je prilikom sastanka sa predsednikom Vučićem, održanom u sredu, apelovao na obe strane da se „usredsrede na normalizaciju odnosa kroz dijalog, uz posredovanje EU i izrazio spremnost njegove zemlje da podrži sve strane u pregovorima koji se odvijaju kroz dijalog“.
Da li će i na koji način „varničenje“ između Beograda i Prištine biti nastavljeno, videće se u narednim danima. U svakom slučaju, kosovski „čvor“ dodatno je zamršen, i to ne ide u prilog nijednoj od strana ukoliko istinski žele da postanu deo Evropske unije, što su odavno proklamovale kao „strateški cilj“.