Godišnjica ubistva novinara, vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije obeležena je na mestu gde je ubijen ispred zgrade u kojoj je živeo, u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu. Skupu su prisustvovali  članovi njegove porodice, prijatelji, kolege, predstavnici pojedinih državnih institucija i međunarodnih organizacija.

Vence na spomen ploču Slavku Ćuruviji ubijenom 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SRJ, položili su predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir, predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije.

Predsednik NUNS-a Slaviša Lekić izjavio je da su gotovo dve decenije veoma dug vremenski period kad se čeka zvanično otkrivanje istine i zadovoljenje pravde, ali i jako kratko vreme da bi tek tako zaboravili prošlost.

Lekić je rekao da ne može da se zaboravi ko je bacio fatvu i odapeo strelu, ko je opstruirao pretkrivični postupak i ko je dozvolio da pripadnici DB sami od sebe uzimaju izjave. I ko je zaturao, a ko poturao svedoke i ko je odlučio da slučaj temelji na svedočenju onog koji služi kaznu tri puta po 40 godina i ko je pitanje – Ko je ubio Ćuruviju – proglasio neprijateljskim pitanjem. I ko se hvalio da mu nije žao kad je ubijen Ćuruvija, a ko se napio zbog toga i ko je otkrio „treći metak Branke Prpe“, a ko je medijski ispalio taj metak, rekao je predsednik NUNS-a.

Naglasivši da nema političke garniture koja u prethodnih 19 godina nije obećala promptno rešavanje ubistva, Lekić je ukazao da je aktuelna vlast pre četiri godine obelodanila ono što je bilo očigledno i što smo znali još novembra 2000. Aleksandar Vučić je čak formirao i Komisiju, kao simbolički privid promena koje se u stvarnosti izostale, ocenio je Slaviša Lekić konstatujući da će tek malobrojni primetiti da se on i izvinio, „ali ne zbog toga što je bio deo vlasti države koja je počinila ubistvo, već što smo toliko godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde“. „U tom istom režimu kojim je rukovodio Milošević participirali su i Ivica Dačić i Maja Gojković i Tomislav Nikolić, autor čuvene rečenice: ‘Nije mi žao što je ubijen Ćuruvija'“, podsetio je Lekić.

Citirajući kasniju izjavu Tomislava Nikolića, povodom formiranja Vučićeve komisije, da je Srbija „pravna i pravedna“, Lekić je ocenio da „nije Srbija ni pravna, ni pravedna“.

Ravno 19 godina kolege Slavka Ćuruvije sa ovog mesta upućuju iste reči, apelujemo da država nađe i kazni one koji su u sred bela dana, precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Ćuruviju, kazao je predsednik NUNS-a. Dodao je da „te reči žive jedan dan, u sve manjem broju medija i nikad ne stignu do onih kojima su upućene“. „Država ih ne čuje, ignoriše ih, odbijaju se od nje, kao od Berlinskog zida i posle godinu dana poput eha vrate se na ovo isto mesto, da bi ponovo bile izrečene, ponovo živele  jedan dan i tako u krug“.

Slaviša Lekić je rekao da nema više reči, apela ili poruka za državu. Lekić je mislio da ih ohrabri, da kaže „kako bi bilo u redu da neko iz vlasti, zapravno ne bilo ko, dođe na ovo mesto, položi venac i uputi javno izvinjenje porodici, a onda i kolegama ubijenog Slavka Ćuruvije za sve ove godine u kojima država sve što je učinila, uradila je – naopako“. „Odustao sam, shvatio sam da to ne bila dobra ideja, da bi to bio više bizaran nego iskren čin. Možda bi ih to ponelo i kakvi su, u nedostatku savesti, oni bi mu još i spomenik podigli“, zaključio je Lekić.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da slobode medija i novinarstva ne može biti dok ubice i napadači na novinare nisu kažnjeni.

"Zahvaljujući Komisiji za istraživanje ubistava novinara, čiji rad UNS podržava danas imamo suđenje ubicama Slavka Ćuruvije. Ohrabruje nedavna izjava predsednika Višeg suda u Beogradu da će to suđenje biti završeno do kraja godine. Na žalost, neka druga ubistva još nisu rešena i ubice nisu kažnjene", naglasio je Radomirović i podsetio da je od 1998. do 2005. godine ubijeno 14 novinara, a da za to niko nije odgovarao.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir izjavio je da je za njega veoma važno što je prisustvovao obeležavanju 19 godišnjice od ubistva Slavka Ćuruvije, da podržava rasvetljavanje ubistava novinara u Srbiji, te da će nastaviti da prati procese rasvetljavanja ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića, Radislave Dade Vujasinović. Nema demokratije bez slobodnog novinarstva, jer je novinarstvo institucija demokratije, a na državi je da mora obezbediti bezbednost novinara, naglasio je Arlem Dezir.

Dezir je rekao da je Ćuruvija bio jedan od najprominentnijih i kritički nastrojenih novinara, da je bio hrabar, nije se plašio da piše o najosetljivijim pitanjima u teškim vremenima za Srbiju, i da je platio najvišu cenu za profesionalni rad i posvećenost novinarstvu. Prosto je neprihvatljivo da se novinari ubijaju kako bi se utišali, poručio je predstavnik OEBS-a za slobodu medija dodajući da je borba protiv nekažnjivosti napada na novinare njegov prioritet, te da je presudno važno da svaki napad na medijske profesionalce bude osuđen sa najvišeg nivoa vlasti.

Podsetivši na nedavna ubistva novinara u Slovačkoj i na Malti, Dezir je naglasio da oni koji svoj rad i život posvete objavljivanju istinitih, proverenih informacija moraju biti zaštićeni, jer nema demokratije bez slobodnih novinara. 

Suđenje za ubistvo novinara i vlasnika lista Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije počelo je 1. juna 2015. godine i još nije okončano. U optužnici, između ostalog, navodi se da je Slavko Ćuruvija ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti".

Za taj težak zločin optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora DB Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava istog resora Miroslav Kurak. Romić i Radonjić su uhapšeni 13. januara 2014. godine od kada su u pritvoru, Marković izdržava kaznu od 40 godina zatvora, dok je Kurak u bekstvu.