Predstavnici 21 partnerske organizacije civilnog društva i medija su od 16-18. aprila 2018. godine, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, pohađali obuku u Mećavniku, na Mokroj Gori. Predavači na obuci „Jačanje programskih partnera za učešće u procesu evropskih integracija” su predstavili trenutno stanje u procesu pristupanja Srbije EU i radili na tome da međusobno umreže projekte partnerskih organizacija i njihova nastojanja da proces pregovora sa EU približe građanima.

Tokom trodnevne obuke učesnici su imali priliku da rade u četiri tematske radionice gde su se, zajedno sa stručnim predavačima, detaljnije bavili oblastima vladavine prava i odgovornosti javnih vlasti, medijskih sloboda, životne sredine i održivog razvoja kao i omladinske politike. 

Vladimir Pavlović, Beogradska otvorena škola, govorio je o tome gde se trenutno Srbija nalazi u procesu pristupanja EU. On je predstavio kako se usvajaju pregovaračke pozicije u okviru poglavlja u kojima se pregovara i ukazao na dokumente koje bi organizacije civilnog društva i mediji trebalo da pomno prate kako bi mogli što aktivnije da se uključuju u proces. 

Jelena Surčulija, profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, vodila je radionicu koja se bavi ulogom medijskih sloboda u procesu evropskih integracija kao i izazova u realizaciji medijskih projekata u Srbiji. Učesnici su se usaglasili da je neophodno štititi medijske slobode i unaprediti uslove za kredibilno novinarstvo, te je stoga radionica obuhvatila i raspravu o važećim medijskim zakonima: Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima i Zakon o javnom informisanju i medijima. Neprimenjivanje zakona, pritisci na novinare kao i ograničena uloga EU u oceni stanja slobode izražavanja, samo su neki od problema sa kojima se mediji u Srbiji sreću. Zaključak je da se dati problemi delom mogu rešiti kroz bolje umrežavanje organizacija - kroz međusobnu podršku, koautorstvo u proizvodnji programa, razmenu sadržaja kao i aktivno uključivanje u proces evropskih integracija. 

Milan Antonijević, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM je, u okviru radionice o vladavini prava i odgovornosti javnih vlasti, ponovio da je to jedna od osnovnih vrednosti na kojima se zasniva EU. U skladu sa kriterijumima koji se postavljaju tokom procesa pristupanja, države koje žele da se pridruže Evropskoj uniji moraju da od najranije faze pristupanja uspostave i promovišu rad najvažnijih institucija za održavanje vladavine prava. Pogotovo nakon usvajanja Strategije proširenja EU, Evropska komisija je potvrdila da je jedan od prioriteta države koja želi da postane članica, obavezna reforma koje se odnosi na vladavinu prava i osnovne slobode. Učesnici su raspravljali o poglavljima 23 i 24, o sprovođenju Akcionih planova kao i o predstojećoj reformi Ustava Republike Srbije. Značajne teme koje su bile uključene u diskusiju su povećanje transparentnosti i efikasnosti pravosuđa, unapređenje sistema kažnjavanja, decentralizacija, borba protiv korupcije kao i zaštita osnovnih ljudskih i manjinskih prava.

Marija Bulat, Regionalna kancelarija za saradnju mladih i Milica Škiljević, Beogradska otvorena škola, bliže su upoznale predstavnike organizacija civilnog društva sa aktuelnim elementima omladinske politike u procesu integracije Srbije u EU, kao i omladinske politike na EU nivou. Tokom radionice, učesnicima su predstavljeni delovi poglavlja koji se bave položajem mladih u Srbiji, te mehanizmi strukturiranog dijaloga i drugi alati za povećano učešće mladih u donošenju odluka. Takođe, partneri su predstavili svoje projekte koje realizuju u okviru CS4EU programa i izazove sa kojima se suočavaju, ali i razmatrali mogućnosti za unapređenje projektnih aktivnosti kroz saradnju sa drugim partnerima na projektu.

Žaklina Živković, Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola, osvrnuli su se na trenutno stanje zaštite životne sredine i perspektiva u okviru pregovaračkog poglavlja 27. Radionica je predstavila i najvažnije direktive Evropske unije sa kojima će Srbija morati da se usaglasi tokom pregovora kao i izveštaje koji prikazuju stanje zaštite životne sredine i klimatskih promena u Srbiji. Učesnicima je predstavljena analiza postojećih mehanizama uključivanja javnosti u proces pregovora, a oni su međusobno razmenjivali iskustva i definisali preporuke za unapređenje.

Srđan Staletović, savetnik za komunikacije i odnose sa javnošću, pozabavio se medijskom slikom Evropske unije u Srbiji, odnosno kako je predstavljaju njeni zvaničnici, kako reaguju domaći političari, a kako stručnjaci. Komunikacija o procesu pristupanja EU je dosta razvodnjena i podeljena na mnoštvo malih projekata koji na kraju ne mogu da dođu do izražaja i da dostignu sveobuhvatno kvalitetno predstavljanje medija, kao i poverenje javnosti. Sa tim u vezi, građani ne mogu da razaznaju i da dođu do informacija, odnosno informacije jako slabo zaista dopiru do njih. Podsticanje prave javne debate je dosta izazovno, ali organizacije civilnog društva i mediji jedino zajedno mogu to da postignu. Udruživanje i umrežavanje projekata, ali i udruživanje sredstava za komuniciranje, kao što to delom postoji u okviru CS4EU projekta, definitivno je model koji bi doprineo širenju znanja o procesu evropskih integracija ali i dodatnom uticaju na donosioce odluka.

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, pomenula je da je finalni tekst Strategije proširenje Evropske Unije, koja je doneta u februaru 2018, dosta opštiji nego one koje je imala priliku da vidi u fazi nacrta, taman toliko da reflektuje srednju vrednost želja Komisije i država članica. Jedina novina je pominjanje 2025. kao potencijalne godine za prijem Srbije i Crne Gore, dok su ostale informacije već mnogo puta izrečene u različitim dokumentima EU. Novi Izveštaj o Srbiji Evropske komisije, objavljen 17. aprila, donosi presek stanja u procesu evropskih integracija Srbije u poslednje 2 godine. Glavni problemi za Srbiju ostaju isti: poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednost, sloboda medija), poglavlje 35 (normalizacija odnosa Beograda i Prištine) i poglavlje 31 (usklađenost spoljne i bezbednosne politike sa pozicijama EU). Izvesni napredak je prikazan u okviru ekonomskih reformi i reforme javne uprave. Ona je najavila Samit u Sofiji „EU-Zapadni Balkan", koji se održava u maju kao i predstojeći Samit u Londonu u julu, u okviru Berlinskog procesa. Napomenuto je da je veoma diskutabilno da li će Srbija uspeti da do 2023. otvori, a zatim i uspešno zatvori preostalih 23 poglavlja.

Projekat „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ kao i program obuka ima za cilj da kroz projektnu i institucionalnu podršku organizacijama civilnog društva i medijima, podrži aktivnije učešće u procesu pristupanja Srbije EU. BOŠ, u okviru druge godine CS4EU projekta, ima 17 partnera koji dolaze iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Prijepolja, Prokuplja, Užica, Kruševca, Loznice, Valjeva, Pirota, Kragujevca i Arilja. Kroz ovu mrežu organizacija i medija iz cele Srbije, BOŠ nastoji da poboljša kvalitet procesa evropske integracije i doprinese demokratskom razvoju u Srbiji putem jačanja uloge civilnog društva i približavanju evropske integracije potrebama građana. Realizaciju trogodišnjeg projekta podržala je Kraljevina Švedska.