Trnovit put do “ulaznice” u Uniju

Dok je premijerka Srbije Ana Brnabić u prvom reagovanju na objavljivanje Izveštaja Evropske komisije u napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ocenila da je taj dokument “dobar i pozitivan”, a ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović apostrofirala da je “važno što nije bilo nazadovanja”, stručnjaci za evropske (ne)prilike ističu da  Beograd baš i nema mnogo razloga za slavlje, imajući u vidu brojnost “neuralgičnih tačaka” na koje je Brisel iznova skrenuo pažnju srpskim vlastima. Da EU sa nemalom dozom sumnje gleda na obećanja Beograda o uspostavljanju pravne države u skorije vreme, pokazuje, između ostalog, izjava Tanje Fajon, poslanice grupe Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, za Danas, nakon obelodanjivanja dokumenta EK: “Stiče se utisak da poglavlja koja se otvaraju i zakoni koji se usvajaju nisu dovoljno dobro primenjivani u praksi i stoga gube na značaju”.

Iskreniji i jasniji pristup

Komentarišući novine u Izveštaju EK o Srbiji o odnosu na prethodni period, Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, kaže za EWB da Izveštaj treba sagledati u kontekstu nedavno objavljene Strategije o verodostojnom proširenju EU na Zapadni Balkan.

„Izveštaj EK je prvi nakon objavljivanja Strategije u februaru,  i potrebno ga je čitati iz perspektive ove Strategije. Izveštaj predstavlja “polaznu tačku” u odnosu na koju će se procenjivati sposobnost kandidata i potencijalnih kandidata da li su sposobni da ispune vlastiti strateški izbor i budu spremni da pristupe EU do 2025. Prvi utisak je da je Evropska komisija odlučna u nameri da uvede mnogo iskreniji, direktniji i transparentniji jezik u izveštavanje, koji je već promovisan u tekstu Strategije. Ovo je izuzetno važno, s obzirom da EK istovremeno mora da sačuva vlastiti kredibilitet i integritet preciznim izveštavanjem, i odbrani svoju strategiju i perspektivu članstva vodećih država Zapadnog Balkana do 2025. Nova metodologija merenja spremnosti za članstvo u EU i napretka u odnosu na prethodni izveštajni period po prvi put je primenjena na sve delove izveštaja. Ovaj pristup trebalo bi da omogući transparentnije merenje napretka i mogućnost upoređivanja uspešnosti kandidata. Hipotetički, ovakav pristup bi mogao da ukaže da su pojedine države naprednije u nekim oblastima od drugih, bez obzira na status njihovih odnosa sa EU, da li vode pregovore o pristupanja EU ili jos uvek nemaju status kandidata. Ovakav pristup bi trebalo da dodatno motiviše sve države u regionu da mnogo više sarađuju, razmenjuju iskustvo i primere dobre prakse“, ukazuje naš sagovornik.

Majstorović podseća da je u odnosu na ranije izveštaje izmenjen period izveštavanja. “Evropska komisija je prilagodila dinamiku izveštavanja o napretku država kandidata i potencijalnih kandidata dinamici izveštavanja o sprovođenju Programa ekonomskih reformi (ERP) i programiranja domaćih finansijskih sredstava, nacionalnih budžeta, neophodnih za primenu brojnih mera aktivnosti na koje se ukazuje u pojedinačnim izveštajima. Sada ove države imaju jasan pregled situacije, primedbe i sugestije u vezi potrebnih unapređenja javnih politika i očekivanih reformi, pre početka pripreme nacionalnih budžeta za naredni period, koji u većini ovih država počinje u junu tekuće godine. Očekuje se da će ova izmena doprineti boljem usaglašavanju pretpristupne finansijske podrške EU i neophodnih dodatnih finansijskih sredstava iz nacionalnih izvora, što bi trebalo da utiče efikasnost primene neophodnih reformi”, ističe on.

Vladimir Međak, predsednik Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, takođe smatra da ovaj izveštaj treba čitati u kontekstu Strategije proširenja iz februara 2018. i namere EU da bude mnogo direktnija i jasnija u ocenama.

„Mislim da je jezik izveštaja otvoreniji nego inače ali i dalje mislim da je suviše biroktratizovan i pogodan za političke spinove, u cilju ulepšavanja stanja u odnosu na realnost“, kaže Međak za EWB.

Realna slika

Upitan kako ocenjuje dokument EK u celosti, Majstorović navodi da Izveštaj predstavlja realan presek stanja i trenutni stepen pripremljenosti za članstvo u EU, uz opasku da ovako kompleksan izveštaj nije moguće pojednostavljeno ocenjivati sa “pozitivan” ili “negativan”.

„Različiti delovi izveštaja ukazuju na različiti stepen spremnosti I napretka. Ako se ovogodisnji izveštaj uporedi sa prethodnim iz 2016, kada napredak nije ostvaren u pet poglavlja, primetno je da u osam poglavlja nije bilo napretka. Pozitivan pomak i dobar napredak je ostvaren u dva poglavlja, dok je u prethodnom izveštaju isti rezultat ostvaren u četiri poglavlja. Kada se radi o proceni spremnosti Srbije za članstvo u EU, zabrinjava podatak da Srbija u prethodnih godinu i po dana nije ostvarila napredak ni u jednom poglavlju. Ovakav rezultat ukazuje na neophodnost ubrzavanja procesa reformi i veoma štetan uticaj diskontinuiteta rada na reformama uzrokovanog vanrednim i drugim izborima, nedostatkom čvrste posvećenosti reformama i relativizacijom značaja pristupanja Evropskoj uniji koja je prisutna u svakodnevnoj retorici političkih lidera”, napominje sagovornik EWB.

Majstorović upozorava da se stiče utisak da se pojedinim političkim akterima ne žuri kada je u pitanju uređenje države i društva u skladu sa evropskim standardima i pravilima.

“Posledica toga je evidentan pad motivacije među državnim službenicima koji nemaju jasnu sliku o budućem pravcu kretanja državne politike, što je uzrokovalo da se po prvi put u Izveštaju Evropske komisije naglasi neophodnost jačanja i očuvanja administrativnih kapaciteta za evropske integracije. Nažalost, ovi rezultati ukazuju i da sam čin otvaranja pregovaračkih poglavlja, uprkos pozitivnom efektu na javnost i nesumnjivog podsticaja daljim reformama, nije nužno pokazatelj stvarnog napretka”, zaključuje on.

Govoreći na istu temu, Međak konstatuje da “Izveštaj, pre svega, treba da bude realan”.

„Budući da je izveštaj kompleksan i da tretira mnogo različitih segmenata procesa pristupanja ne može mu se pristupiti sa generalnih ocenama „pozitivan“ ili „negativan“ već se mora ići od oblasti do oblasti. Možete na papiru imati sve savršene ocene po poglavljima ali ako je situacija loša u funkcionisanju države i stanju demokratije, da na izborima ne postoji ravnopravnost kandidata i dobijete loše ocene u delu vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa, slobodi izražavanja ili ako se oceni da Narodna skupština ne vrši dovoljno dobro nadzor rada Vlade onda vam dobre ocene u sektorskim politikama i poglavljima padaju u vodu. Izveštaj je realan. Samim tim negativne ocene koje su spomenute u izveštaju predstavljaju razlog za zabrinutost jer dotiču osnovne postulate demokratskog uređenja Srbije“, naglašava Vladimir Međak.

Više zamerki nego pohvala

Kao oblasti u kojima je Srbija dobila najslabije ocene od Evropske komisije, sagovornici EWB navode: nedostatak napretka u slobodi izražavanja, ozbiljne primedbe na račun funkcionisanja Skupštine, uplitanje politike u rad pravosuđa, nepovoljnu “klimu” za aktivnosti civilnog društva, te smanjenje kapaciteta za vođenje spoljnotrgovinske politike… S druge strane, kao segmente u kojima je srpska administracija najbolje ocenjena ističu ekonomiju i regionalne inicijative, uz napomenu da i u tim domenima “posao nije završen”.

Majstorović ukazuje da se u delu posvećenom političkim kriterijumima nalazi dosta zamerki koje bi morale da zabrinu građane Srbije.

„Pored nedostatka napretka u oblasti slobode izražavanja, Izveštaj ukazuje da se u Srbiji izbori održavaju sa startnom prednošću stranaka na vlasti što definitivno utiče na šansu opozicionih stranaka da se ravnopravno nadmeću. U oblasti borbe protiv korupcije, uprkos “određenog napretka” potrebno je uložiti mnogo više napora u dokazivanje spremnosti da se procesuiraju slučajevi “visoke korupcije”. Posebnu zabrinutost izazivaju ocene da Skupština ne vrši Ustvom definisanu funkciju nadzora nad radom Vlade, da ne raspravlja o izveštajima nezavisnih institucija, da se procedure koriste kako bi se onemogućio dijalog u Skupštini… Primećeno je da postoji uticaj politike na rad sudstva i zapošljavanje u javnom sektoru. Kada se analiziraju ovi nalazi dobija se slika nefunkcionalnog političkog sistema u kojem ne postoji Ustavom propisana uzajamna kontrola i podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. To predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost za poštovanje osnovnih pretpostavki jednog demokratskog političkog sistema i društva. Dodatnu zabrinutost u ovakvom kontekstu predstavlja ocena da u Srbiji još uvek nema održivog okvira za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva„, ukazuje sagovornik EWB.

Majstorović konstatuje da su pozitivni nalazi u Izveštaju  najprisutniji u oblasti ekonomskih kriterijuma za članstvo – pored pozitivne ocene u oblasti konsolidacije fiskalnog sistema, navedeni su i pozitivni efekti integracije Srbije u šire evropske okvire.

„Zahvaljujući Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, EU je najveći trgovinski partner Srbije. Najveći procenat stranih direktnih investicija dolazi iz EU, koja je i najveći donator bespovratne finansijske pomoći. Lako je primetiti da su pozitivni ekonomski pokazatelji povezani sa pozitivnim efektima primene SSP. Tome treba dodati obavezu prilagodjavanja domaćih propisa pravnim normama i standardima EU koji omogućavaju potencijalnim investitorima da posluju u prepoznatljivom okruženju. Međutim, Izveštaj napominje da postoji potreba nastavka reforme javnog sektora, završetak privatizacije i reformisanje poreske uprave, kako bi se uklonile preostale prepreke razvoju privrede. Poseban naglasak u narednom periodu bi morao biti stavljen na obuku i osposobljavanje radne snage za učešće na tržištu rada koje se prilagođava potrebama globalne privrede u 21. veku. Pozitivno je ocenjena i spremnost Srbije da učestvuje u brojnim regionalnim inicijativama i organizacijama. Posebno je naglašena njena pozitivna ulogu u okviru Berlinskog procesa i doprinos u vezi privrednog i infrastrukturnog povezivanja regiona“, ocenjuje on.

Međak poručuje da je Srbija u 22 poglavlja ocenjena da je ostvarila određeni napredak, u osam je ocenjena da nije ostvarila nikakav napredak i samo u dva poglavlja je ostvarila dobar napredak.

„Posebno se treba pratiti poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava gde je ostvaren određeni napredak ali je istaknuto da nema napretka u slobodi izražavanja, da se vlastima skreće pažnja da moraju jasno da reaguju protiv govora mržnje i značajno unaprediti nezavisnost sudstva i ojačati nezavisnost nezavisnih tela. U poglavlju 24 Pravda sloboda i bezbednost Srbija mora da se fokusira na sprovođenje preporuka FATF-a na čiju negativnu listu je Srbija stavljena kao država koja se ne bori adekvatno protiv pranja novca. Ova dva poglavlja čine suštinu pravne države i vladavine prava u Srbiji a u tim oblastima su zabeležena ozbiljna zaostajanja i nedostaci. Dakle mi imamo nerešena pitanja u suštinskim elementima pravne države. I to jeste ozbiljan razlog za zabrinutost. Dok se taj deo ne reši i ne konsoliduje, harmonizacija u ostalim delovima, poglavljima koja je daleko uznapredovala, neće dati onakve efekte na bolji život građana kao što bi mogla“, ističe on.

Međak podseća da je Srbija dobila ocenu da nije učinjen nikakav napredak u Poglavlju 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom,  “gde smo uvek bili vrlo jaki i napredni, a sad je ocenjeno da nema napretka u ovoj oblasti i da su nam kapaciteti za vođenje spoljnotrgovinske politike još i oslabljeni”.

„Posebno pada u oči novitet koji je nezabeležen do sada, a to je da Evropska komisija skreće pažnju da Vlada Srbije ne čini svoje izveštaje o radi dostupne javnosti uključujući i izveštaj o napretku u procesu usklađvanja domaćeg zakonodavstva, tj, da se ne izveštava o primeni Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA). Poslednji izveštaj je objavljen u januaru 2016. godine. Dakle imamo problem i dostupnosti informacija o javnog značaja, što nas opet vrača na pitanje vladavine prava i nadzora nad radon izvršne vlasti. Imajući u vidu da ovaj izveštaj pokriva period od godinu i po dana, tj. od septembra 2016, država koja vodi pregovore o članstvu u EU ne može nikako biti zadovoljna ovakvim izveštajem. Ipak, ovakva ocena je neminovnost, kao posledica diskontinutieta u procesu reformi i čestih izbora i rekunstrukcija Vlade koje su obeležile svaku godinu od 2012. sa izuzetkom 2015. godine. Nakon ovog izveštaja stiče se utisak da se Srbiji ne žuti preterano da obavi reforme neophodne za ulazak u EU“, smatra Vladimir Međak.

Činjenicu da je Srbija ostvarila dobar napredak u domenu ekonomskih kriterijuma,  stvaranju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i Poglavlju 11 – Poljoprivredna politika i ruralni razvoj, Međak tumači kao rezultat “početka  korišćenja sredstava EU za pomoć poljoprivredi IPARD, koje su stavljena Srbiji na raspolaganje 2014. godine”. Istovremeno, on ističe da su pozitivne ocene dobijene u Poglavlju 14 – Transport, “za ispunjavanje preporuka iz 2016. u delu bezbednosti saobraćaja i reforme železnice”.

Šta dalje činiti

Stručnjaci za EU ocenjuju da se ključni zadaci Srbije u nastavku evropskog puta odnose na uspostavljanje pravne države, postizanje napretka u rešavanju kosovskog pitanja (Poglavlje 35), te na jačanje administrativnih kapaciteta.

Majstorović ističe da će “nastavak procesa pristupanja EU i u narednom periodu zavisiti od napretka u reformama u oblasti vladavine prava, konstruktivnosti u dijalogu sa Prištinom, i  sposobnosti Srbije da očuva i ojača svoje kapacitete za nastavak reformi”.

„Neophodno je posvetiti ozbiljnu pažnju na ukazane primedbe u vezi funkcionisanja nezavisnih insititucija, Narodne skupštine, i potrebe definisanja strateškog okvira za održiv razvoj civilnog društva. Od ključnog je interesa za Srbiju da u narednom periodu učini drastičan pomak u poštovanju slobode izražavanja i slobode medija. Veoma je važno da Srbija hitno odgovori na ocene koje se tiču kršenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer od toga zavisi njen kredibilitet u nastavku pristupnih pregovora. Izveštaj predstavlja procenu trenutnog stanja pripremljenosti Srbije za nastavak reformi i potrebno ga je sagledati iz perspektive 2025, kao godine mogućeg pristupanja Uniji. Očigledno je da postoje brojna pitanja u vezi sa započetim reformama o kojima Vlada, civilno društvo i stručna javnost imaju različita mišljenja. Ovaj Izveštaj treba iskoristiti kao polaznu tačku kako bi se unapredio javni dijalog o evropskoj budućnosti Srbije i uspostavio odnos poverenja i partnerstva za budućnost. To će iziskivati mnogo veći nivo otvorenosti za dijalog i tolerancije nego što je to bilo do sada“, ukazuje on.

Prema mišljenju Majstorovića, nakon objavljivanja Strategije verodostojnom proširenju u februaru, preporuka Evropske komisije da se otvore pregovori sa Albanijom i Makedonijom, predstavlja još jedan pozitivan signal za region u 2018.

„Vreme je da i region prepozna ovaj pozitivan momentum.  Na dan kada je objavljen paket dokumenata o napretku država Zapadnog Balkana i Turske, u svom obraćanju Evropskom parlamentu predsednik Francuske Emanuel Makron je izjavio da je pre narednog proširenja, neophodno preurediti, redefinisati EU. U ovakvim okolnostima kada tema proširenja Unije i dalje nije popularna, lideri Zapadnog Balkana imaju veliku odgovornost da pokažu da li su voljni i sposobni da rešavanjem bilateralnih sporova, razvijajući dobrosusedske odnose, jačanjem demokratije u svojim zemljama, promovisanjem solidarnosti, pruže svoj iskren doprinos istinskoj stabilnosti regiona i Evropske unije“, zaključuje Srđan Majstorović.

Međak konstatuje da je ključna preporuka Brisela Srbiji “fokusiranje na vladavinu prava, izgradnju pravne države, nezavisnost pravosuđa i nezavisnih tela”.

„Takođe, na više mesta su stavljene ozbiljne primedbe na administrativne kapaciteta Republike Srbija za evropske integracije, o čemu treba voditi posebno računa jer bez adekvatnih administrativnih kapaciteta (kvaliteta obrazovanja, veština, iskustva  i broja ljudi angažovanih na ovim poslovima) Srbija neće biti u mogućnosti da kvalitetno vodi i završi pregovore o članstvo a posebno neće biti sposobna da koristi prednosti i mogućnosti koje pruža članstvo u EU. Ključna preporuka iz izveštaja jeste da, ulazak u EU nije pitanje spoljne politike i političkih deklaracija i izjava. Članstvo u EU je pitanje kapaciteta i želje da se dostignu standardi i pravila EU u svim poglavljima. Poglavlje 35 jeste jedno od ključnih poglavlja za ulazak u EU, ali nije ni jedini a ni dovoljan uslova za članstvo“, poručuje Vladimir Međak.