BEOGRAD – Evropske integracije i članstvo u EU jesu nacionalni interes i strateško opredeljenje Republike Srbije, navodi se u nacrtu Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Kako se ističe na sajtu Ministarstva odbrane, u nacrtu ove Strategije koja se od 20. aprila nalazi na javnoj raspravi, zajedno sa nacrtom Strategije odbrane, napredak u pristupanju naše države EU pozitivno utiče na njenu političku, ekonomsku i socijalnu stabilnost.
Srbija je, prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, ostvarila izvestan napredak u poglavlju 31 koje se bavi spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom, upravo zbog pomenutih strategija, čije se usvajanje očekuje ove godine. Međutim, problem pravi slaba usaglašenost spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, koja izražena u procentima, iznosi 52%. Pre šest godina, usaglašenost sa spoljnom politikom je bila na zavidnom nivou – čak 99%, da bi tokom godina taj trend nastavio da opada.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić smatra da je poglavlje 31 mnogo obimnije od samog procenta usaglašavanja. “Poglavlje 31 se suviše često svodi na pitanje pridruživanja odlukama i deklaracijama EU. Neopravdano se zapostavljaju brojni napori, aktivnosti i dostignuća Srbije u drugim oblastima obuhvaćenim ovim poglavljem, koji potvrđuju činjenicu da je Srbija odgovoran partner”, istakao je Dačić na jučerašnjem događaju koji je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i dodao da, kada je reč o ovom poglavlju, u proceduralnom smislu nije bilo napretka.
Sa druge strane, u EU veruju da je usklađivanje spoljne politike važno jer se time pokazuje jedinstveni stav Unije na međunarodnoj sceni. Međutim, Srbija još uvek nije otvorila ovo poglavlje. Problem se odnosi na izveštaj o skriningu, na koji Srbija čeka već četiri godine. Razlog ovome može biti u neusklađenom stavu članica – pojedine države smatraju da bi to poglavlje trebalo da bude otvoreno kasnije u toku pregovora, te se veruje i da su baš one uzrok “zastoja“ izveštaja. Druge države, pak, misle da bi oblast spoljne politike trebalo da bude prioritet od samog početka pregovora.
“Švedska je jedna od država koja smatra da ovo poglavlje treba da se otvori u samom startu pregovora o pristupanju, kako bi se postepeno usklađivala spoljna politika. Ukoliko se spoljne politike ne poklapaju, to može da stvori problem prilikom dobijanja podrške drugih država za prijem u članstvo”, kaže Johana Štormkvist za European Western Balkans.
Vladimir Ateljević, savetnik ministra za evropske integracije ističe da se Srbija nada pomaku u ovoj oblasti i da je spremna za narednu fazu.
“Pripremamo pregovaračku poziciju ali to je pre svega pitanje za 28 država članica. Način na koji mi već sada sarađujemo sa EU po velikom broju pitanja iz sektora bezbednosti zapravo potvrđuje da smo mi u velikoj meri deo istog bezbednosnog i političkog prostora. Smatram da to cene i naši partneri iz EU, stoga očekujem da prvi naredni korak bude učinjen uskoro”, ukazuje Ateljević za naš portal.
Iako u nacrtima strategija Srbija jasno ističe osvećenost pristupanju EU i njenim vrednostima, smatra se da one ipak neće biti dovoljno jasan znak članicama da je država spremna da se iskreno opredeli za takvu vrstu spoljne politike.
“Naš objektivan problem jeste način kako se sagledavaju odnosi sa Rusijom. Šta god uradili u domenu učešća u misijama, zbog celog globalnog takmičenja za uticaj između Rusije i Zapada, uvek će ovo prevagnuti. Tu postoji jedna grupa zemalja EU koje se nalaze na spoljnim granicama, koje to vide kao problem”, kaže za EWB programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.
Sa druge strane, Ateljević smatra da bi ove strategije mogle da doprinesu još boljem razumevanju između Srbije, država članica EU i njene spoljnopolitičke službe jer se preuzimaju ključni principi u spoljnopolitičkoj aktivnosti koji su sadržani u Globalnoj strategiji Evropske unije. “To nama daje dobro utemeljenje da tvrdimo da smo zaista privrženi vrednostima na kojima počiva EU i da smo posvećeni tom putu. Mislim da smo prva država u regionu koja je unela te osnovne principe i načela iz Globalne strategije EU u svoja strateška dokumenta”, kaže Ateljević za EWB.
U nacrtima ovih dokumentima sadržani su neki od osnovnih izazova, pretnji i rizika sa kojima se suočava Srbija. Savković smatra da su mnoge teme ponovljene iz prethode Strategije nacionalne bezbednosti koja je objavljena 2009. godine ali ukazuje da su u njoj jasno istaknuti prioriteti. “Imam utisak da je kao prioritet dosta visoko pozicionirano pristupanje EU. Pomenuto je nekoliko institucija EU koje bi trebalo da pomognu Srbiji na tom putu i dosta prostora je posvećeno učešću u njihovim vojnim misijama”, kaže Savković za EWB.
S obzirom da je javna rasprava ovih nacrta u toku, tekstovi strategija nisu konačni. Ateljević ističe da osim javnosti u Srbiji, deo javne rasprave su i partneri iz EU, jer je bezbednost celog kontinenta integralna.
“Mi delimo iste izazove i pretnje, ali Srbija takođe ima određene izazove koji su specifični samo za nju. Pre svega, kroz tu prizmu treba posmatrati, ne budući napredak u pregovorima, otvaranju i zatvaranju poglavlja, već ono što je zaista suštinski važno za Srbiju i region – stabilno okruženje, mir i ekonomski napredak”, kaže Ateljević za EWB.