Na današnji dan 1990. godine je u Švedskoj proglašen prvi Nacionalni park u Evropi. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je jedinstvo prirodnog i kulturnog nasleđa Evropi, a inspirisana je idejom da se ljudi (ne odričući se) kroz svoj kulturni identitet povežu sa prirodom.

“Kulturna baština: to nam je u prirodi!“ glasi slogan Evropske federacije Nacionalnih parkova – Europark (EUROPARC), na čiju je inicijativu i ustanovljeno obeležavanje ovog dana.

Na žalost, kod nas se u Parkovima prirode, ali i u ostalim zaštićenim prirodnim dobrima kao prilici da se uspostavi bliskost između prirode i čoveka ne poklanja previse pažnje. Zapravo, uprava parkova prirode ne mari baš ni za održivi razvoj područja gde upravlja, pa imamo paradoksalnu situaciju da su zaštićena prirodna dobra (ZPD) regije sa izraženim prirodnim bogatstvom, ali da lokalne zajednice u najvećem broju slučajeva od njih imaju vrlo malo ili nemaju nikakve koristi. Koren problema leži u samom zakonskom rešenju u kome ne postoji mehanizam koji bi obezbedio učešće lokalne zajedne u upravljanju i razvoju ZPD, nema mehanizama za pomoć lokalnoj zajednici u oblasti organske poljoprivrede, nema pomoći lokalnoj zajednici ni u uspostavljanju seoskog i eko turizma, nema uspostavljenih modela za  povratak prihoda zajednici, a Upravljač nije zainteresovan za  razvoj ovih područja već uglavnom samo za njihovu eksploataciju.

Sa druge strane mnoge strategije se pozivaju upravo na potrebu uključivanja javnosti, korišćenja tradicionalnih praksi i lokalnog nasleđa. Ne samo EU, već i mnoge druge međunarodne organizacije (IUCN, WWF pre svih) preporučuju modele Uprave u ZPD koji na mnogo konkretnije načine obezbeđuju prisustvo lokalne zajednice u upravljanju.

Problem upravljanja odlično je prepoznat u najvažnijim strateškim dokumentima u ovoj oblasti koji takođe prepoznaju značaj lokalnih zajednica i ekonomije koje mogu obezbediti održivi razvoj ovih područja.

Da u oblasti zaštite prirode ima mnogo problema uviđa i Ministar gospodin Goran Trivan koji je početkom ove godine u Politici čak najavio da će u 2018. Ministarstvo preispitati status područja koja su proglašena za zaštićena prirodna dobra od kojih bi neka, zbog nepoštovanja propisa i ugrožavanja prirode, mogla dobiti smanjen stepen zaštite ili ostati bez tog statusa. „Iskustva sa upravljanjem zaštićenim prirodnim dobrima u Srbiji nisu dovoljno dobra. Pokušaćemo neke stvari da promenimo. To znači ili ukidate zaštitu, jer negde ne možete da sprečite divljanje, ili primenjujete drakonske mere da bi zaštitili područje, trećeg puta nema“.

Koristimo današnji dan, Evropski dan parkova, da pozovemo Ministarstvo kojim upravlja gospodin Trivan da zajedno ipak pronađemo treći put. Taj treći put za nas je dobro upravljanje zaštićenim područjem. Šta mi želimo?

Želimo dakle Upravu ZPD koja poštuje lokalne zajednice i koja im obezbeđuje održivu budućnost, zelena radna mesta i druge koristi koje mogu doneti zaštićena prirodna dobra. Želimo da se ne trguje vrednostima tj. da se poštuju preuzete obaveze iz međunarodnih ugovora i konvencija koje se tiču zaštite biodiverziteta, a ne da se povlađuje interesima različitih interesnih grupa.

Kako ćemo doći do takve Uprave?

Francuski model uprave koji podrazumeva Regionalni princip upravljanja je po nama dobar primer. Ovaj model je po mišljenju mnogih eksperata u ovoj oblasti dao najbolje rezultate u očuvanju prirode, ali i u odrzivom razvoju lokalnih zajednica i kao takav se preporučuje zemljama sa bogatim prirodnim nasleđem. Francuska je konstituisala 44 regionalna parka prirode (parcs naturels régionaux). Svakim parkom upravlja savet (koncil) koji čine izabrani predstavnici lokalnih zajednica i ključnih zainteresovanih strana. Njihove odluke sprovodi tehnički multi disciplinarni tim uprave parka. Ovakav tip uprave uvodi praksu pomirenja ciljeva zaštite i održivog razvoja regiona i uspešno se bori protiv interesnih grupa čiji je jedini cilj eksploatacija i uništavanje resursa.

Za dugoročnu održivost zaštićenih područja nužno je partnerstvo. Predlažemo Ministarstvu da podstakne dalju debatu. Predlažemo da Ministarstvo organizuje okrugli sto na kojem će se razmeniti mišljenja sa ekološkim organizacijama koje su aktivne u ovoj oblasti i gde će one dobiti priliku da iznesu svoje predloge. Partnerstvo između ključnih aktera lokalnih zajednica mora započeti planiranjem zaštićenog područja, mora biti održavano tokom odlučivanja i proglašavanja i mora se produžiti na upravljanje i nadzor, ali i podelu koristi koje proizlaze iz funkcionisanja parka. Kada postavimo zaštitu prirode na ovakav način imaćemo i mi razlog da svečano obeležavamo Evropski dan parkova.