SOFIJA – Region mora da se aktivno angažuje na rešavanju trenutnih izazova i da demonstrira državama članicama sposobnost sprovođenja neophodnih reformi, zaključak je jučerašnje konferencije u organizaciji Centra za evropske studije „Vilfred Martens“ i Evropskog saveta za međunarodne odnose.
Na konferenciji „U dijalogu sa Zapadnim Balkanom: Stvaranje regiona sa rastom, bezbednošću i povezanošću na putu ka Evropi“, održanoj danas u Sofiji, diskutovalo se o najskorijoj perspektivi za Zapadni Balkan u okviru procesa proširenja. Rečeno je da je perspektiva članstva do 2025. godine šansa za sprovođenje neophodnih reformi u regionu.
Vesela Černjeva, zamenica direktora Evropskog saveta za inostrane poslove i šefica njegove kancelarije u Sofiji objasnila je da proces proširenja nije onoliko lak koliko je EU očekivala. Međutim, ostaje pitanje šta je moguće i realistično postići u procesu proširenja i perspektivi 2025. ako se ima na umu da ovu perspektivu ne podržavaju sa podjednakim entuzijazmom svi u EU.
Ekaterina Zaharieva, potpredsednica vlade i ministarka spoljnih poslova Bugarske, veruje da neke države članice odlažu proces proširenja unedogled. Kako je objasnila, da bi ovaj proces bio uspešan, potrebno je da Zapadni Balkan pokaže da je u stanju da sprovede neophodne reforme.
„Region mora da pokaže sposobnost za rešavanje spornih pitanja – i to iskrenu“, rekla je Zaharieva.
Sa njom se složio makedonski ministar spoljnih poslova, Nikola Dimitrov. On je objasnio da region mora da ispunjava stroge i fer uslove EU.
„Zapadnom Balkanu je potreban uspeh. On se jedino može postići primenom strogih i fer uslova“, istakao je Dimitrov, dodajući da nema vremena za gubljenje i da je Makedonija već izgubila jednu generaciju u „čekaonici“, rekao je Dimitrov.
„Sa perspektivom članstva do 2025. dobijamo sedam godina za rešavanje spornih pitanja u regionu. Moramo da postignemo uspeh i ne dozvolimo da se rezultati ponište“, rekao je Dimitrov, naglašavajući da je proces pristupanja najbolje sredstvo za pomoć državama koje žele reformu.
Nikola Dimitrov; Foto: EU2018BG
Dimitrov je istakao da je Makedonija ove godine primila pozitivan izveštaj i da bi uskoro trebalo da dobije preporuku za početak pristupnih pregovora, zajedno sa Albanijom.
Direktor Beogradskog centra za evropske integracije Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji Jovan Teokarević veruje da bi, ukoliko se ovo ne desi uskoro, ceo region mogao da bude u problemu. „Podrška članstvu u EU u Makediniji i Albaniji mogla bi da opadne ukoliko uskoro ne dobiju preporuku“, rekao je on.
Zamenica generalnog direktora za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove Angelina Ajhorst naglasila je da ova stvar nije samo u rukama Evropske unije, već i građana regiona.
„Strategija je polazna tačka perspektive članstva do 2025. Moramo da utvrdimo šta je stvarno urađeno, a ne da se oslonimo samo na ono što čujemo. Region mora da se aktivnije angažuje. Trebaju nam ideje i rešenja“, ukazala je ona, dodajući da evropske diplomate ne mogu značajno da doprinesu kreativnosti rešenja.
S druge strane, neki veruju da region ne može da uradi puno bez EU i da je ovo proces koji treba da se rešava zajednički – jednakim doprinosom obeju strana.
Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji rekla je da region bez pomoći EU nije sposoban da sprovede reforme tempom koji bi bio najpovoljniji za građane.
„Političke elite nemaju kapacitet za reforme bez spoljnog pritiska“, rekla je ona.
Govoreći o budućnosti EU i ulozi Zapadnog Balkana u njoj, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai kazala je da bi o tome i Balkan trebalo da se pita.
„Treba dozvoliti Balkanu da kroji budućnost EU. Molim vas da uključite Balkan u tu debatu. Ovo je posebna vrsta motivacije za ta društva“, istakla je Morvai.
Čini se da je jedan od najspornijih problema na strani EU nejednaka podrška svih članica procesu proširenja.
Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da Hrvatska snažno podržava politiku proširenja Evropske unije, ali da to nije slučaj sa ostalim državama članicama.
Manfred Veber, predsednik poslaničke grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, dodao je da sveukupna podrška proširenju unutar EU nije na visokom nivou.
„Evropska unija nije još spremna za šest novih članica. Za proširenje Unije potrebna su značajna ograničenja i vladavina prava, ali takođe i sposobnost da se pokažu vidljive prednosti za građane“, rekao je Veber, objašnjavajući da su Balkanu potrebni prijatelji u Evropskom parlamentu koji bi pružali pomoć i prokrčili put budućim članicama u EU.
Bojko Borisov veruje da zajednička posvećenost Evropske unije i Zapadnog Balkana reformama mora da se nastavi. Zajedno sa premijerom Plenkovićem razgovarao je o ideji za pokretanje sličnog samita 2020. godine, kako bi se ocenio napredak u primeni projekata pokrenutih na ovom Samitu.