Nedavna promocija aplikacije "Prijavi ekološki problem" na treningu ‘’Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom životne sredine i pojedinaca za sprečavanje nezakonitog ubijanja, trovanja, hvatanja, držanja i trgovine divljim pticama u Srbiji“, Društva za zaštitu o proučavanje ptica Srbije u Sremskim Karlovcima, je upravo rezultat umrežavanja organizacija civilnog društva na rešavanju problema u lokalnim zajednicama, u okviru Programa ''Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji'' Beogradske otvorene škole, a nastavljen gostovanjem Nataše Milivojević u emisiji ''Čekajući vetar'' Radio Beograda 2.
Aplikacija je nastala u okviru projekta "Razvoj antikorupcijskih mehanizama u zaštiti životne sredine" koji finansira Švedska Vlada, koji u partnerstvu sprovode Podrnjski Antikorupcijski tim-PAKT iz Loznice i ekološko udruženje ‘’Rzav’’ iz Arilja.
Predstavljajući ‘’Prijavi ekološki problem!’’, Nataša Milivojević je istakla da aplikacija nudi mogućnost građanima prijavljivanje ekoloških problema u svojoj bližoj okolini, tako što će uočeni problem fotografisati, u ponuđenoj opciji dodati naziv i opis problema, a na GPRS mapi obeležiti markerom lokaciju problema.
''Nakon toga organizacije PAKT, RZAV i Koalicija ekoloških udruženja jugozapadne Srbije proveravaće i ukazivati nadležnim institucijama na probleme i izveštavati javnost i podnosioca prijave o toku rešavanja istih. Na ovaj način, građani će se ohrabriti da šire informacije i ukazuju na ugrožavanje životne sredine u lokalnim sredinama, vršiti monitoring nad inspekcijskim nadzorom i dati konkretan doprinos u težnji ka nultoj toleranciji na korupciju u oblasti životne sredine, samim tim i smanjenju značajnih ulaganja koja su potrebna za dostizanje standarda Evropske unije.''- istakla je Nataša.
Podsetila je da ove godine ističe Strategija borbe protiv korupcije, I da će ove dve organizacije zagovarati da "Antikorupcijska politika u životnoj sredini" postane jedan od ciljeva Strategije, a u Akcionom planu dati predlog za konkretne mere I aktivnosti neophodne za realizaciju strateških ciljeva, rokovi, odgovorni subjekti I resursi za realizaciju.
Samo jedan od niz propusta u sistemu eksploatacije prirodnih resursa koji godišnje koštaju Srbiju i nekoliko miliona eura, je i primer ilegalne eksploatacije šljunka i peska u rečnom toku i u priobalju, na Moravici i Velikom Rzavu, na kojima se vrši eksploatacija sličnim intenzitetom kao i na Drini, a da ni jedan eksploatator u periodu za koji su tražene informacije od Direkcije za vode nije podneo zahtev za vodnu saglasnost. Upravo kao posledica ilegalne eksploatacije je izgradnja novog mosta na Velikom Rzavu.
Nataša Milivojević istakla je i nejasnu podelu nadležnosti, nedostatak inspekcijske kontrole, nepoštovanje vodnih uslova, i uslova za zaštitu prirode, koji dovode i do uništenja bentosa u rečnim tokovima i navela primer pomora ribe u vreme mresta, usled zamuljenosti vode, tokom rada bagera u rečnom toku na reci Prištavici, pritoci Velikog Rzava.
Deo emisije možete preslušati na sledećem LINKU (od 1:06:38)