Prilozi za izradu nove medijske strategije Srbije do 2023. godine
Izvor: NUNS 06.05.2016.
Zajednički stavovi Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Asocijacije lokalnih nezavisnih medija “Lokal press” i Asocijacije onlajn medija
Opšte napomene
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, na osnovu sveobuhvatnih analiza, ocenjuju da su, pre svega, nedosledno sprovođenje rešenja iz prethodne Medijske strategije, kao i nedorečenost, pogrešna primena, a nekad i otvorena zloupotreba pojedinih odredaba medijskih zakona, donetih 2014. godine, doprinela daljem pogoršavanju prava na slobodu izražavanja, medijski pluralizam i pravo građana na nepristrasno informisanje i stvaranju generalno nepovoljnog okruženja za slobodno upražnjavanje prava na slobodu izražavanja i medijskih sloboda.
Novinarska udruženja i medijske asocijacije saglasna su u oceni da je najvažniji cilj Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine stvaranje okvira za uspostavljanje medijskog pluralizma kao ključnog preduslova za demokratski razvoj Srbije, kako na nacionalnom, tako i na pokrajinskom, regionalnom i lokalnim nivou.
Osnovna intencija Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine bi trebala da bude razvoj medijskog sistema koji će biti usklađen sa osnovnim vrednostima demokratskog društva, koji će biti kadar da odgovori na izazove koji za sobom nose tehnološke promename, te koji će biti u saglasnosti sa vizijom Srbije kao buduće članice Evropske unije.
Definisanju Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine morala je da prethodi sveobuhvatna ekonomska studija održivosti medijskog tržišta Srbije, kao i analiza medijskog pluralizma na lokalnom nivou.
Jasni i precizni ekonomski parametri, dobijeni iz nezavisnih izvora, neophodni su za planiranje struktuiranja medijske scene sa realnim ekonomskim potencijalima medijskog tržišta. Bez tih podataka ne može se definisati uloga države u usklađivanju javnog interesa sa potrebama građana i demokratskog društva.
Medijski diverzitet, sa druge strane, ukazuju svi podaci, najugroženiji je u lokalnim sredinama što je, između ostalog, posledica politički motivisane privatizacije pojednih lokalnih i regionalnih medija i zloupotrebe sistema projektnog sufinansiranja.
Uloga države
Novinarska udruženja i medijske asocijacije duboko se protive rešenjima koja poništavaju suštinski stav o povlačenju države iz vlasništva u medijima oko koga je postignut široki konsenzus u najvećem delu medijske zajednice još pri izradi prethodne Medijske strategije. Naime, novinarska i medijska udruženja su i dalje stava da je povlačenje države iz vlasništva neophodni preduslov za obezbeđivanje nezaviisnosti uređivačke politike medija.
Novinarska udruženja i medijske asocijacije smatraju da se kroz Strategiju, ali i zakonsku regulativu, mora jasno definisati razlika između državnog i javnog vlasništva u medijskom sektoru.
Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine u tom smislu, i ako predvidi osnivanje javne (državne) novinske agencije i regionalnih javnih servisa mora da obezbedi mehanizme koji će omogućiti ostvarivanje javnog interesa na način koji neće ugroziti tržišnu poziciju ostalih učesnika na medijskom tržištu, u skladu sa važećim zakonima i evropskim standardima. Istovremeno, takvi javni mediji bi morali da budu istinski nezavisni, što bi trebalo postići kroz smanjenje uticaja države (shvaćene u najširem smislu) na uređivačku politiku, i to pre svega jasnim odvajanjem upravne i uređivačke funkcije i kroz demokratizaciu upravnih organa, kao i kroz pronalaženje održivog modela finansiranja.
Država ne sme da se pojavljuje na medijskom tržištu kao neposredan učesnik, već samo kao korektiv u ostvarivanju javnog interesa, pod jasno određenim zakonskim pravilima, bez diskriminacije medija u odnosu na njihovu uređivačku politiku.
Država mora mehanizme zaštite javnog interesa da uskladi sa osnovnim principom državne pomoći tako što neće narušavati odnose konkurencije i dovesti u privilegovan položaj nijedan subjekt na medijskom tržištu.
Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine treba da obezbedi transparentnost finansiranja medija jer je to jedno od ključnih pitanja za stvaranje modela medijskom sistema koji neće biti pod dominantnim uticajem države, odnosno vlasti.
Regulacija i samoregulacija
Država ne sme ni na koji način da ugrožava samostalnost i nezavisnost samoregulatornih tela, već treba da kroz raspoložive mehanizme pomogne promociji rada Saveta za štampu i stimulisanju medija koji prihvataju samoregulaciju kao efikasan način podizanja nivoa poštovanja etičkih kodeksa i profesionalnih standarda.
Novinarska udruženja i medijske asocijacije duboko su nezadovoljne radom REM-a i smatraju da budućom Strategijom treba temeljno da se reorganizuje model funkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), od statusa, nadležnosti, izbora Saveta REM-a, do transparentnosti u radu. REM mora biti istinski nezavisno regulatorno telo, zaštićeno od uticaja političkih, ekonomskih, i drugih centara moći, uključujući tu i zakonodavnu i izvršnu vlast.
REM je jedna od najvažnijih tačaka medijskog sistema u Srbiji i od načina na koji funkcioniše ovo regulatorno telo umnogome zavisi funkcionisanje ne samo Javnog servisa, elektronskih medija, već medijske scene uopšte. Zbog toga je neophodan što širi konsenzus o izmenama u funkcionisanju REM-a, zasnovan na analizama i evropskoj praksi. Nezavisni REM je garancija nezavisnih i slobodnih elektronskih medija.
Projektno sufinansiranje
Novinarska udruženja i medijske asocijacije smatraju da Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine treba predvideti unapređenje sistema projektnog sufinansiranja jer nepravilnosti, nezakonitosti i zloupotreba raspodele sredstava kroz ovaj mehanizam su glavni generatori degeneracije medijske scene, naročito na regionalnom i lokalnom nivou.
Sistem projektnog sufinansiranja je moguće urediti izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i donošenjem pripadajućih podzakonskih akata, i to uvođenjem obaveznih analiza potreba za medijskim sadržajima, jasnim pravilima koje moraju da ispune članovi stručnih komisija koji odlučuju o dodeli sredstava i uvođenjem dodatnih garancija nezavisnosti, propisivanjem efikasnog pravnog sredstva u postupku dodele sredstava na javnim konkursima, unapređenjem kontrole i uvođenjem jasnih pravila evaluacije, a sve to kroz uključenost civilnog društva i svih drugih zainteresovanih strana i povećanje transparentnosti celokupnog procesa u svim fazama (pripremna faza, postupak konkursa, rad stručnih komisija, postupak odlučivanja i evaluacija).
Unapređenje sistema projektnog sufinansiranja nije moguće bez redefinisanja sistema javnih nabavki medijskih usluga izmenama Zakona o javnim nabavkama ili izmenom ZJIM i to tako što će se precizirati koje medijske usluge se naručuju ovim sistemom, tako da se svedu na prenose sednica, štampanje biltena državnih organa i javnih entiteta, održavanje sajtova državnih organa i javnih entiteta, usluge distribucije publikacija ili obaveznih obaveštenja, konkursa i slično.Lokalni mediji
Lokalni mediji se godinama unazad nalaze u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, posluju na malim, ograničenim, izuzetno siromašnim lokalnim/regionalnim ekonomskim tržištima, Novinarska udruženja i medijske asocijacije predlažu da se Strategijom razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine predvidi obaveznost raspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja i insistira na definisanju visine izdvajanja iz lokalnih budžeta u ove namene u skladu sa potrebama svake lokalne zajednice sa određenim medijskim sadržajima.
Medijska koncentracija
Novinarska udruženja i medijske asocijacije upozoravju na nepovoljan učinak primene pravila o medijskoj koncentraciji, budući da ukrupnjavanje medijske scene, nepovoljno uticalo na medijski pluralizam u sadržinskom smislu, što je naročito evidentno u informativnim medijskim sadržajima. Medijsko tržište (TV, radio i štampa) je visoko koncentirsano te je s toga neophodno da Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine pospeši razvoj medijskog pluralizma u sadržinskom smislu, a posebno utvrđivanje unificiranih kriterijuma za „merenje“ medijskog pluralizma u sadržinskom, odnosno kvalitativnom smislu (naročito kod informativnog programa), uz mogućnost dopune pravila o medijskoj koncentraciji.
Registar medija
Novinarska udruženja i medijske asocijacije se zalažu za kreiranje unapređenog, potpuno funkcionalnog i ažurnog Registra medija koji bi zaista trebalo da bude centralno mesto na kom bi se prikupljali podaci o državnom novcu i državnoj pomoći medijskom sektoru, bez obzira na formu davanja (projektno sufinansiranje, javne nabavke, donacije i drugi vidovi novčanih davanja prema medijima). Strategijom razvoja sistema javnog informisanja do 2023. treba predvideti propisivanje jasne obaveze Registra da objavljuje podatke i jasnim definisanjem koje su to kategorije podataka koji se upisuju i ko odgovara za ispravnost podataka.
Socijalno ekonomski položaj novinara i medijskih radnika
Prema svim raspoloživim podacima socio ekonomski položaj novinara iz godine u godinu sve je lošiji. Novinari često rade bez ikakvog ugovora o radu, kod onih koji ih imaju preovladavaju ugovori o honorarnom radu, plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne dok veliki broj novinara radi prekovremeno što za direktnu posledicu ima degradaciju profesije koja vodi u cenzuru i autocenzuru. Novinarska udruženja i medijske asocijaje ocenjuju da je neophodno omogućiti uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijima, pre svega ostvarivanjem ustavnog prava na sindikalno organizovanje kod izdavača medija. Nužno je razmotriti mogućnosti potpisivanja granskog kolektivnog ugovora, a radi organizovanijeg i sistematičnijeg rešavanja problema socijalne i ekonomske egzistencije medijskih radnika. Sva ova pitanja moraju biti regulisana izmenama i dopunama postojećih zakona i zakonskim sankcionisanjem u slučaju nepoštovanja odredbi koje definisu socio ekonomski položaj novinara i medijskih radnika.
Bezbednost novinara
Novinarska udruženja i medijske asocijacije ističu kao pozitivan pomak bolju komunikaciju sa državnim organima nadležnim za istragu i procesuiranje napada na novinare. Međutim, efikasnost i dalje predstavlja ozbiljan problem. Od ukupno 67 registrovanih napada u poslednje dve godine rešena su samo četiri slučaja, dva su u sudskom postupku, za 22 je utvrđeno da nema elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, jedan nije prijavljen nadležnim organima, a ostalih 36 su i dalje u predistražnom postupku, dok za dva slučaja nema pouzdanih podataka. Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine mora predvideti prevenciju i reakciju u slučaju pretnji, zastrašivanja i napada na novinare i ostale medijske aktere, kao i preduzimanje neophodnih mera u cilju ujednačavanja prakse u postupanju nosilaca pravosudnih funkcija u procesuiranju slučajeva napada, pretnji i zastrašivanja, naročito putem sprovođenja konstantne edukacije, sprovođenjem efikasnih istraga i sudskih postupaka, kao i kroz jasnu i nedvosmislenu osudu nosilaca javnih i političkih funkcija svake vrste ugrožavanja bezbednosti medijskih profesionalaca.
Pristup informacijama od javnog značaja
Novinarska udruženja i medijske asocijacije zahtevaju da Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. obuhvati preduzimanje svih neophodnih mera za unapređenje sistema pristupa informacijama od javnog značaja, a naročito poboljšanje regulative rukovodeći se preporukama iz izveštaja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koje se odnose na stvaranje boljih uslova za pristup novinara informacijama koje su u posedu najviših organa vlasti, uključujući tu i zabranu diskriminatornog tretmana novinara u odnosu na pristup informacijama od javnog značaja, te kroz proširenje kruga subjekata koji su dužni da dostave informacije od javnog značaja na sve subjekte koji su nosioci javnih ovlašćenja.
Javni medijski servisi
Javni medijski servisi su institucionalizovani oblik ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Zbog toga su ostvarivanje njegove suštinske nezavisnosti i dalja profesionalizacija rada javnog medijskog servisa i dalje jedan od značajnijih ciljeva medijske politike. Novinarska udruženja i medijske asocijacije smatraju da budućom Strategijom treba iznaći rešenja za potpunu finansijsku nezavisnost JMS i distanciranje od državnog (i pokrajinskog) budžeta. Izmenama u upravljačkom sistemu, organizacionom sistemu, jasnim odvajanjem uredničke funkcije od upravljačke funkcije JMS, kao i efikasnijem sistemu odgovornosti JMS prema građanima, trebalo bi omogućiti potpunu uređivačku samostalnost.
Digitalizacija
Digitalizacija televizijskog signala, ulazak operatora u oblast pružanja medijske usluge, razvoj širokopojasnog pristupa, sve učestalija migracija na digitalne platforme i opasnosti koje se javljaju na tim platformama, postavljaju brojne nove izazove za dalji razvoj medijskog sektora. Strategija razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine u ovoj važnoj oblasti treba da obezbediti tehnološke preduslove za dalji razvoj prava na slobodu izražavanja u digitalnom okruženju.
Mediji civilnog sektora
Proces privatizacije preostalih medija u javnoj svojini, okončanje prelaska sa analognog na digitalno emitovanje usluge televizije i implementacija projektnog sufinansiranja, do sada nisu doveli do poboljšanja ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Zbog takve situacije, valjalo bi razmišljati o novim metodama održanja kvalitetnog, objektivnog i blagovremenog informisanja, naročito u lokalnim sredinama. U tom smislu tzv. mediji civilnog sektora predstavljaju nedovoljno iskorišćenu šansu za opstanak potpunog, blagovremenog i istinitog izveštavanja u lokalnim sredinama, informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i generalno za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Informisanje na manjinskim jezicima
Oblast javnog informisanja na manjinskim jezicima izuzetno je važno političko, društveno i kulturno pitanje, kojem se u periodu izrade važećih medijskih zakona i Medijske strategije za period od 2011. do 2016. godine nije posvećivala adekvatna pažnja, što je prouzrokovalo čitav niz problema. Pitanje manjinskog informisanja i podsticanja interkulturalnosti putem medija, predstavljaju važna pitanja medijske politike kojima bi država morala da posveti veću pažnju, te je u tom smislu javni medijski servisi moraju početi da dosledno poštuju zakon, a pre svega javni medijski servis na nacionalnom nivou, koji u svoj program mora uvrstiti i program na manjinskim jezicima, što je propisano i Zakonom o javnim medijskim servisima.
Potrebno je predvideti jasne mehanizme stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti, a koji su izuzeti iz opštih pravila koja važe za druge medije po Zakonu o javnom informisanju i medijima, uz neophodnu demokratizaciju organa upravljanja u ovakvim medijima
Obezbediti mehanizme zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača i razvijanje samoregulatornih mehanizama koji će dodatno omogućavati zaštitu uređivačke politike medija kojima su nacionalni saveti posredni osnivači – od uticaja osnivača.
Informisanje osoba sa invaliditetom
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji živi oko 800.000 osoba sa invaliditetom. Republika Srbija se međunarodnim ugovorima i domaćim zakonima obavezala da obezbedi neophodne preduslove za upražnjavanje prava na slobodu izražavanja i u odnosu na ovu jako brojnu i heterogenu grupu, međutim u praksi se to ne dešava, te je stoga neophodno novom Strategijom predvideti reformu medijskog zakonodavstva u cilju povećanja dostupnosti medijskih usluga osobama sa invaliditetom sa jasnim kaznenim odredbama u slučaju nepoštovanja istih.
Medijska pismenost
Istraživanja pokazuju da je u Srbiji izuzetno nizak nivo medijske pismenosti, te da ogroman procenat građana ne pravi razliku između kvalitetnog i nekvalitetnog medijskog sadržaja, a građani moraju imati osnovna znanja i veštine iz oblasti medijskog obrazovanja kako bi mogli donositi kvalitetne životne odluke, u svoju i u korist svog okruženja. Ta činjenica svakako treba da bude predmet medijske politike, koliko god ona zalazila i u druge društvene sfere. Potreba za medijskom pismenošću ne podrazumeva samo njeno postojanje u obrazovnom sistemu već je potrebno imati i specijalizovane programe, konkurse, projekte i aktivnostii, u kojima će aktivno učestvovati nadležni državni organi i institucije, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, eksperati, akademska zajednica i druge organizacije civilnog društva.
Javni medijski servisi moraju da imaju angažovaniju ulogu u razvoju medijske pismenosti, pre svega kroz poštovanje zakonskih obaveza da kreiraju i emituju kvalitetan program u skladu sa visokim profesionalnim i etičkim načelima, ali i kroz proizvodnju specijalizovanih sadržaje u kojima će afirmisati znanja, veštine i vrednosti koje podrazumeva medijska pismenost, kroz podsticanje građana da razvijaju kritičku svest i prave kritički otklon od neprimerenih, nasilnih, manipulativnih, politički instrumentalizovanih i društveno neprihvatljivih medijskih sadržaja.