BEOGRAD – Vlada Srbije je početkom marta usvojila treći revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA). Ovaj sveobuhvatni program predstavlja najznačajniji dokument u procesu pristupanja Srbije EU, jer u sebi sadrži detaljne korake koje država treba da preduzme kako bi u potpunosti uskladila domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom Unije pre nego što postane njena punopravna članica. U NPAA Srbija je postavila i okvirne rokove do kada svaki pravni akt treba da bude usvojen. Međutim, ono što je možda iznenađujuće je činjenica da je Srbija predvidela da domaće zakonodavstvo bude usklađeno sa zakonodavstvom EU za tri i po godine.
Kako je Evropska komisija početkom februara predstavila Verodostojnu perspektivu i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu, u kojoj je Srbiji predočen potencijalni okvir pristupanja do 2025. godine, pretpostavljalo se da će novi revidirani NPAA biti produžen za godinu dana – do 2022. Međutim, to se nije desilo. Imajući u vidu trenutnu situaciju i tempo usklađivanja zakonodavstva, postavlja se pitanje da li je Vlada Srbije realistična ili možda više optimistična kada je ostavila da rok bude kraj 2021. godine.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak za European Western Balkansobjašnjava da je rok za primenu NPAA trebalo da bude usklađen sa perspektivom 2025. i da bi Srbija prema tom scenariju trebalo do kraja 2023. godine da završi pregovore i bude usklađena u potpunosti sa pravom EU.
“To znači da bi do kraja juna 2023. trebalo završiti celokupno usklađivanje i ispuniti sva merila za zatvaranje poglavlja. U principu, rok za primenu NPAA se u ovom slučaju sam nameće – kraj 2022”, kaže Međak i dodaje da se usklađivanje se neće završiti nakon okončanja pregovora, već bi Srbija trebalo da nastavi taj proces i sa novim propisima EU koji budu usvojeni nakon završetka pregovora.
Međak napominje da je Vlada objasnila postupak time da se nakon završetka usklađivanja 2021. planira period primene usvojenih propisa – kako bi se izgradio track record, što je uslov za zatvaranje pregovora. Međutim, iako on smatra da je to opravdani razlog, ipak ističe da je kraj 2022. trebalo da bude rok za završetak usklađivanja.
“Mi do tada imamo makar jedne parlamentarne izbore 2020. što znači gubitak od minimum 6 meseci za ovaj proces (zbog predizborne kampanje i konstituisanja nove Vlade) ali i to da će nova Vlada (tada izabrana) imati samo godinu dana da dovrši posao nakon ulaska u mandat. Kraj 2021. znači da Srbija planira da završi usklađivanje sa pravom EU u roku od 3 godine. Godišnji izveštaj iz aprila ne daje osnov za takav optimizam imajući u vidu da u 8 poglavlja za godinu i po dana nije bilo napretka”, objašnjava Međak za EWB.
Naš sagovornik ukazuje na to da Srbija još nije dobila ni završna merila za poglavlja 23 i 24, što bi bilo moguće najranije 2020, pod uslovom da tokom 2019. godine Ustav bude izmenjen u delu koji se tiče pravosuđa.
“Srbija planira da zatvori poglavlja 23 i 24 juna 2023. Dakle, opet nam ostaje period od godinu i po dana, koji se nalazi izvan programskog opsega NPAA (kraj 2021-jun 2023) a u kom ćemo mi imati aktivnosti, makar implementacione, pod uslovom da usvojimo sve propise koje smo planirali. Te aktivnosti moraju da budu pokrivene nekim planom i nekim praćenjem”, kaže Međak.
Međutim, pojedine oblasti zakonodavstva mogle bi usporiti sprovođenje planova Srbije.
Radi se o propisima koje bi država mogla usvajati tek nakon izmene Ustava, koja se radi na kraju, pred sam ulazak u EU, objašnjava Međak, poput propisa o glasanju za Evropski parlament i o davanju prava glasa državljanima EU koji imaju zakonsko prebivalište u Srbiji, na izborima za lokalne organe vlasti, odnosno za Evropski parlament.
“Ovi propisi se ne mogu usvojiti dok se Ustav ne izmeni, jer oni nemaju ustavni osnov za donošenje. Samim tim, ti propisi ne mogu biti doneti do kraja 2021. i planirani su za četvrti kvartal te godine. Ovaj scenario je moguć jedino ako ćemo sa izmenom Ustava 2019. zbog pravosuđa izmeniti i član 50 Ustava i omogućiti pravo glasa državljanima EU”, ističe Međak za EWB.
Sa druge strane, dosadašnje sprovođenje NPAA pratilo je nezadovoljstvo organizacija civilnog društva jer izveštavanje nije bilo dovoljno transparentno. Kako je Ministarstvo za evropske integracije (MEI) nadležno za ovu oblast, naglašeno je da će ono svoje obaveze izvršavati redovno i na transparentan način.
Međak smatra da je pozitivno to što je MEI već u aprilu objavilo izveštaj o ispunjenosti NPAA za prvi kvartal, ali dodaje da ono što nije dobro je to što se ne zna šta se radilo u periodu 2016-2017, jer ne postoje nikakvi izveštaji o ispunjenosti NPAA.
“Rupa od dve godine nije dobra ni za koga i tako nešto država u procesu pregovora ne može sebi da dopusti”, kaže Međak za EWB. On naglašava da je javnost je u ovom slučaju veoma potrebna jer od brzine usklađivanja zavisi kredibilitet zahteva Srbije da postane članica.
“Javnost može da pokrene određene aktere da počnu aktivnije da ispunjavaju svoje obaveze u procesu, jer nikom nije prijatno da se objavi u novinama da je njegovo ministarstvo za tri meseca uradilo 0% predviđenih obaveza. Javnost može da napravi pozitivnu trku među ministrima ko će bolje i više da uradi”, ističe Međak za EWB.
U izveštaju o sprovođenju NPAA za prvo tromesečje ove godine navodi se da je uspešnost u sprovođenju predviđenih aktivnosti 40%. Naš sagovornik objašnjava da ovo nije visok procenat i da je za pravu sliku o dinamici usklađivanja potrebno da prođu dva ili tri kvartala, pre nego što se stekne pravi uvid.
“Izveštaj je usvojen tek nakon mesec dana od usvajanja plana i ne predstavlja dovoljnu vremensku seriju za neke dublje zaključke. Dakle, tek u oktobru možemo da pričamo o ispunjavanju NPAA, kad budemo imali tri kvartala iza sebe”, zaključuje Međak.