BEOGRAD – Dok se polako sležu utisci oko Samita u Sofiji i rezultata Bugarskog predsedavanja Savetom Evropske unije, Austrija je uveliko spremna da preuzme tu ulogu prvog jula. Iz slogana budućeg predsedavanja – „Evropa koja štiti“, može se zaključiti da će glavni prioritet zvaničnog Beča biti usmeren na bezbednost i borbu protiv ilegalnih migracija.
“Evropska unija treba da se fokusira na velika pitanja koja zahtevaju zajedničko rešenje i treba da se vrati korak unazad kada je reč o manjim pitanjima gde su države članice ili regioni u boljoj poziciji da donose odluke. Ovaj pristup ima za cilj ozbiljno shvatanje zvaničnog slogana Evropske unije ‘Ujedinjeni u različitosti’”, navodi se na sajtu Austrijskog predsedavanja.
Kako se Bugarsko predsedavanje fokusiralo na Agendu povezivanja Zapadnog Balkana, Austrija će više pažnje posvetiti stabilnosti regiona. Pored borbe protiv ilegalnih migracija, jedan od prioriteta biće i obezbeđivanje prosperiteta i konkurentnosti kroz digitalizaciju. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc objasnio je prilikom predstavljanja prioriteta predsedavanja da će Beč učiniti sve kako bi EU ostala konkurentna.
„Neophodno je obezbediti blagostanje u EU. Radi se o izgradnji digitalne infrastrukture, upotpunjavanju zajedničkog tržišta, kao i uvođenju mogućnosti za oporezivanje „internet giganata“. Pored toga važno je investirati u istraživanje i razvoj”, objasnio je Kurc.
Fokus na bezbednost i migracije
Sa druge strane, stavljanje u fokus pitanja bezbednosti granica EU ne čudi, kao i stav Austrije da treba jačati Agenciju za evropsku graničnu i obalsku stražu – FRONTEX. Početkom godine je najavljeno da Austrija planira da iskoristi ovogodišnje predsedavanje za pomeranje fokusa evropskog bloka sa razmeštanja izbeglica unutar Unije na sprečavanje daljih talasa njihovih dolazaka. Tom prilikom je austrijski kancelar rekao da bi jedna od opcija bila proširenje mandata FRONTEX, odnosno povećanje broja zaposlenih na 10.000 pre 2027. godine, kao i davanje političkog mandata Agenciji, što će biti jedna od tema neformalnog sastanka lidera EU, koji je planiran za 20. septembar u Salcburgu.
„Italija i Grčka ne smeju više biti prepuštene same sebi, već je neophodno pored finansijskih sredstava doneti političku odluku o zaustavljanju migranata na granicama EU. Propuštanje migranata ka Evropi ne sme biti nastavljeno. Do promene kursa u politici prema migrantima, doći će tokom austrijskog predsedavanja“, rekao je Kurc.
Stariji istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), Vedran Džihić, istakao je u svom autorskom tekstu za European Western Balkans da je razumljivo da je austrijska Vlada zadržala strogi anti-migrantski kurs.
“Imajući vidu da je jedna od glavnih parola Sebastiana Kurca bila da je zatvorio zapadnobalkansku rutu, ubeđen sam da će njegova Vlada nastojati da u kooperaciji sa zemljama Zapadnom Balkanu ojača granice, policijske i druge sigurnosne službe u regionu kako bi iste bile u stanju da budu bedem koji treba da štiti Austriju i Evropu od migracija”, ukazao je Džihić.
S obzirom da se Austrija snažno zalaže za proširenje EU na Zapadni Balkan, jasno je da je region jedan od prioriteta predsedavanja. Ministarka spoljnih poslova Austrije Karin Knajsl naglasila je da je region bio zapostavljen poslednjih 20 godina što je ostavilo prostora za uticaje drugih sila, poput Kine. Ministarka je objasnila i da je stabilizacija regiona važan element bezbednosti u celoj Evropi.
„Region jugoistočne Evrope je za nas koji smo u Beču od istorijskog i ljudskog značaja. Zbog toga će za vreme našeg predsedavanja Uniji biti prioritet. Preuzećemo prioritet aktuelnog predsedavanja Bugarske. Znam da je Samit u Sofiji mnoge razočarao jer se odlaže evropska perspektiva, ali je neophodno da zadržimo dinamiku. Potrebno je angažovanje i zato ćemo se mi toj temi posvetiti“, rekla je Knajsl u intervjuu za Dojče vele (DW).
U zvaničnom programu Austrijskog predsedavanja navodi se da će se Beč fokusirati na postizanje konkretnog napretka u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan. Objašnjeno je i da je približavanje šest pristupnih kandidata jugoistočne Evrope EU u okviru procesa proširenja “strateško ulaganje u mir, demokratiju, prosperitet, bezbednost i stabilnosti u Evropi”, i da je ono u interesu i EU i regiona.
„Jugoistočna Evropa“ umesto „Zapadnog Balkana“?
U stalnom predstavništvu Austrije pri Evropskoj uniji je već za prvu nedelju predsedavanja zakazan događaj “Zapadni Balkan i Evropska unija: Kretanje? U pravom smeru?” na kojem bi trebalo da bude razmotrena perspektiva proširenja EU na Zapadni Balkan.
Primetno je i da Austrija želi da se distancira od termina “Zapadni Balkan”, te je zvaničan naziv prioriteta „Stabilnost u evropskom susedstvu – EU perspektiva za Zapadni Balkan / Jugoistočnu Evropu“. Kako je objasnila austrijska ministarka spoljnih poslova Knajsl, Austrija smatra da je termin „Zapadni Balkan“ veštački pojam i da je region deo Evrope, pa je stoga prikladniji termin Jugoistočna Evropa.
Tri države koje u nizu predsedavaju Savetu EU– Bugarska, Austrija i Rumunija, snažno su posvećene politici proširenja EU, što svakako ide u korist Zapadnom Balkanu. Austriji, koja je postala članica Unije pre 23 godine, ovo će biti treće predsedavanje – prva dva bila su 1998. i 2006. godine.