BEOGRAD – U protekloj godini, Evropska patentna organizacija zabeležila je rekordan broj prijava za zaštitu patenata – čak 166 hiljada. Od 38 država članica organizacije, od kojih je 28 članica EU, najviše prijava imale su Nemačka, Francuska i Švajcarska, dok se Srbija našla na 34. mestu, sa 12 prijava. Samo u Evropskoj uniji, industrija zasnovana na pravu intelektualne svojine generiše oko 42% bruto domaćeg proizvoda i čini 38% radnih mesta.

Ipak, slika stanja u Srbiji je drugačija – ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvarnju BDP-a iznosi 4.61%, dok u ukupnoj zaposlenosti, kreativne industrije učestvuju sa 4%.

Pre godinu dana, Srbija je otvorila poglavlje 7: Intelektualna svojina. Iako je pripremljenost u oblasti intelektualne svojine ocenjena kao dobra, ovo poglavlje je jedno od četiri najmanje uspešna poglavlja, koja u poslednja dva izveštaja nisu zabeležila napredak.

Postavlja se pitanje, šta je glavna prepreka napretku u oblasti koja može da ubrza tehnološki razvoj, omogući veći broj domaćih i stranih investicija i poveća zaposlenost – zakonodavstvo ili nešto drugo?

Glavne prepreke napretku

Saradnik Centra za evropske politike, Zoran Sretić objašnjava da su zakonski tekstovi spremni već duže vreme i da je  teško detektovati prave razloge za sporost u njihovom usvajanju.

“Glavne prepreke formalnom usaglašavanju zakonodavstva su najverovatnije ekonomsko-socijalne i insititucionalne prirode. Takođe, moguće je da je usvajanje nove Direktive EU o žigovima iz 2015. usporilo zakonodavnu aktivnost u ovom domenu”, kaže Sretić i objašnjava da je država, kada je u pitanju ekonomsko-socijalni aspekt generalno osetljiva na pitanje ekonomskog položaja određenih korisnika prava intelektualne svojine.

Sretić ukazuje da je u domenu autorskog i srodnih prava Srbija 2012. godine izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima uvela ograničenje prava autora, interpretatora i proizvođača fonograma izuzimanjem zanatskih radnji od obaveze plaćanja naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.

Međutim, iako se ovim rešenjem izlašlo u susret određenim kategorijama korisnika autorskog i srodnih prava iz socijalno-ekonomskih razloga, on objašnjava da ovo zakonsko ograničenje nije u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i međunarodnim konvencijama koje u ovoj materiji obavezuju i Srbiju i države članice EU.

“Moguće je da u Vladi postoji određen strah da bi povlačenje mere imalo negativan odjek u značajnom delu javnosti za koji je svojinsko pravo na nematerijalnim dobrima opskurna materija, a socijalno-ekonomski položaj malih zanatskih radnji opipljiva tema”, smatra Sretić.

On dodaje da pored ovoga, problem nedovoljnog napretka može može se naći i u relativno niskoj svesti javnosti o zaštiti intelekualne svojine, kao i nepopularnosti organizacija za kolektivno ostvarivanje prava nosilaca.

Sa druge strane, doktor Univerziteta u Strazburu i stručnjak za pravo intelektualne svojine Uroš Ćemalović, objašnjava da su prepreke kada je u pitanju nastavak usklađivanja domaćeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama Unije u oblasti prava intelektualne svojine brojne i različite.

“Iako je trenutni nivo usklađenosti globalno zadovoljavajuć, najveći problem, kao i u mnogim drugim oblastima, predstavlja valjana i potpuna primena domaćeg zakonodavstva. Deluje kao da u našem društvu još u potpunosti nije sazrela svest da je kršenje tuđeg autorskog prava, žiga ili patenta identično kršenju nekog drugog svojinskog prava nad opipljivim, tangibilnim vrednostima”, kaže Ćemalović.

Pored toga, on ističe da je potrebno značajno unaprediti nivo informisanosti i obučenosti predstavnika istražnih organa, tužilaštva i sudstva.

EU: Sporo usvajanje izmena Zakona o autorskom i srodnim pravima

U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da je procedura usvajanja izmena spornog Zakona o autorskom i srodnim pravima spora. Sretić smatra da problem leži u tome što Zavod za intelektualnu svojinu koje priprema zakonske tekstove nema direktno ovlašćenje da uvrštava nacrte zakona u proceduru po kojoj Vlada usvaja predloge zakona koje upućuje Narodnoj skupštini.

„Zavod efektivno sastavlja tekstove ali je odluka na Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da li će ga i kada staviti u procedure predviđenu Vladinim poslovnikom. Takođe, druga resorna ministarstva mogu biti osetljiva na glasove korisnika koji predstavljaju široke kategorije ekonomskih operatera i time blokirati usvajanje predloga, kao “preuranjenog za Srbiju”, kaže Sretić i dodaje da je prirodno da Zavod ima odlučujuću reč u odbrani zakonskih tekstova u konsultacijama sa ministarstvima pre usvajanja predloga jer predvodi pregovaračku grupu u poglavlju 7 i snosi određenu odgovornost za napredovanje Srbije u ovom domenu.

Sa druge strane, Ćemalović objašnjava da zakonodavstvo EU u oblasti autorskog i srodnih prava – za razliku od oblasti žigova ili dizajna – sadrži akte kojima se do određenog zajedničkog nivoa usklađuju nacionalna zakonodavstva država članica, koji bi važili na isti način i sa istim pravnim dejstvom u svim državama članicama.

„Srbija, kao država kandidat za članstvo, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju preuzela je obavezu da svoje zakonodavstvo (postepeno) usklađuje ne samo sa direktivama u obliku u kakvom su donete, već i u skladu sa njihovim tumačenjem koje je usvojio Sud pravde Evropske unije“, objašnjava Ćemalović.

Ovim izmenama Zakona bi se otklonila neusaglašenost koja krši SSP i međunarodne konvencije.

Šta bi Srbija mogla da dobije potpunim usklađivanjem zakonodavstva?

Sretić objašnjava da će usklađivanjem srpskog zakonodavstva sa propisima EU u ovoj oblasti biti formalno izjednačeni uslovi zaštite prava intelektualne svojine, dozvoljena ograničenja tih prava i pravna sredstva zaštite na raspolaganju nosiocima sa onim koji važe na unutrašnjem tržištu EU.

„To će povećati pravnu sigurnost, izjednačiti uslove zaštite u Srbiji sa uslovima zaštite u EU i time poboljšati ambijent za povećanje prekogranične trgovine i ulaganja u oblasti tzv. novih ekonomija, tj. industrija koje se naslanjaju na različite forme zaštite intelektualne svojine i onlajn trgovine poput industrija informacionih tehnologija, zabave“, navodi Sretić.

„Koristi bi bile i već jesu brojne“, napominje Ćemalović i objašnjava da zakonodavstvo EU u oblasti prava intelektualne svojine u mnogim svojim aspektima sadrži najviše svetske standarde zaštite i unapređenja ovih prava.

„Korist, u prvom redu, osećaju svi koji žive od različitih oblika svog intelektualnog rada shvaćenog u najširem smislu, dakle naučnog, istraživački-tehničkog ili umetničkog rada. Međutim, korist bi trebalo da osete svi građani, zato što uređen i zaokružen sistem zaštite prava intelektualne svojine donosi povoljne i predvidive uslove poslovanja, što podstiče nivo domaćih i stranih investicija i podiže zaposlenost”, ukazuje Ćemalović.

Sledeći koraci?

Pored izmene Zakona o autorskom i srodnim pravima, za ovu godinu je predviđeno donošenje novog Zakona o patentima, Zakona o žigovima, kao i Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

Sretić objašnjava da očekuje da oni budu doneti do kraja godine.

„Ne vidim nijedan razlog da to ne bude do kraja ove godine kako jer su rokovi koji su predviđeni u srpskoj Pregovaračkoj poziciji za Poglavlje 7 već propušteni“, kaže on.

Takođe, Nacionalna strategija razvoja intelektualne svojine, koja je najavljena prošle godine, još uvek nije doneta. Sretić objašnjava da bi pravo pitanje bilo – šta je cilj dokumenta, odnosno da li se on svodi na poboljšanje zakonskog ambijenta i efikasnu primenu propisa u korist trenutnih nosioca prava i usklađivanje sa pravom EU ili bi služio kao instrument privrednog rasta Srbije?

„Intelektulna svojina je instrument privrednog rasta. Stoga zaštitu intelektualne svojine moramo popularizovati u našoj privrednoj i naučnoj javnosti jer se kroz neadekvatno upravljanje ovim pravima gubi zarada i značajan potencijal Srbije za privredni rast kroz istraživanje i razvoj“, kaže Sretić i dodaje da je primetan neiskorišćen potencijal instituta i tehničkih fakulteta.

„Oni nemaju adekvatan sistem upravljanja intelektualnom svojinom čime propuštaju zaradu kroz licenciranje znanja i efektivno daju državnu pomoć, neretko velikim multinacionalnim korporacijama, što se u javnosti posmatra pohvalno, ali je zapravo čist ekonomski gubitak. Drugim rečima, usaglašavanje propisa sa propisima EU u ovom domenu ne bi trebalo svoditi na ’odrađivanje’ posla neophodnog za ulazak u članstvo. Pravo intelektualne svojine je instrument zarade i srpska ekonomija treba da kreire nosioce prava a ne samo lojalne lokalne korisnike intelektualne svojine“, zaključuje Sretić.