Poglavlje 8 – Politika konkurencije, često se ističe kao jedno od najsloženijih u pregovaračkom procesu. Prema godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku, navodi se da je Srbija umereno pripremljena u ovoj oblasti.

Ovo poglavlje se sastoji iz tri dela – politika konkurencije u užem smislu, politika kontrole državne pomoći i liberalizacija državnih preduzeća, i podrazumeva pravila i procedure za borbu protiv monopola, spajanja preduzeća i štetne državne intervencije.

Pravila štite ne samo preduzetnike, već i građane, te je preduzetnicima zabranjeno sklapanje sporazuma kojima bi se dogovarale cene, ograničavala proizvodnja, razvoj i ulaganje ili delila tržišta i izvori nabavke.

Koristi za građane Srbije

Kada je u pitanju politika konkurencije, potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavsta sa evropskim nosi brojne prednosti za potrošače. To podstiče efikasnost, stvara veći izbor za potrošače i pomaže u smanjenju cena i poboljšanju kvaliteta proizvoda i usluga.

 „Na konkurentnom tržištu cene se smanjuju. Ne samo da je to pozitivno za potrošače – jer tako više ljudi može priuštiti kupovinu robe, već to podstiče i preduzeća da proizvode bolje i investiraju u inovacije“, objašnjava za European Western Balkans Ksenija Simović.

Ona dodaje da dobra konkurencija podstiče preduzeća da poboljšaju kvalitet proizvoda i usluga koje prodaju, kako bi privukli više klijenata.

„Veći i bolji izbor na konkurentnom tržištu bi značilo da će preduzeća pokušati da naprave svoje proizvode drugačije od ostalih. Ovo rezultira većim izborom, pa samim tim potrošači mogu da izaberu proizvod koji nudi pravu ravnotežu između cene i kvaliteta“, smatra Simović.

Sa ovim je saglasan i doktor Univerziteta u Strazburu i stručnjak za pravo intelektualne svojine, Uroš Ćemalović.

„Najočigledniju korist za građane predstavljalo bi postojanje više različitih proizvođača iste ili slične robe i pružalaca istih ili sličnih usluga, što je najzdraviji i najprirodniji (za razliku od državne kontrole) način da se, kroz borbu za potrošača, obezbedi razuman nivo cena“, objašnjava Ćemalović za EWB i ističe da bi potpuno prihvatanje i dosledna primena svih pravila EU o slobodnoj konkurenciji konačno Srbiju, vrednosno i civilizacijski, svrstala u uspešniji i sređeniji deo čovečanstva.

Ovo je ujedno i cilj Komisije za zaštitu konkurencije – korist potrošača. U tom smislu, sve njene aktivnosti – od rada na usaglašavanju domaćeg zakonodavstva sa evropskim u segmentu politike zaštite konkurencije, pa do uklanjanja svih uočenih prepreka, kroz konkretno postupanje i preduzimanje radnji usmerenih na utvrđivanje povreda konkurencije i njihovo otklanjanje u funkciji su obezbeđivanja ekonomskog napretka i dobrobiti društva.

Šta može predstavljati problem?

Vrlo kompleksno zakonodavstvo i praksa evropskih sudova može predstavljati glavnu prepreku napretku Srbije u ovom poglavlju.

Simović objašnjava da se zakonodavstvo u ovoj oblasti direktno primenjuje celoj Uniji i podrzumeva vrlo blisku saradnju između kancelarija za zaštitu konkurencije država članica i Generalnog direktorata za konkurenciju Evropske komisije. Kada je Srbija u pitanju, ona smatra da je važno dalje jačanje kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, kao i monitoring usklađenosti propisa u ovoj oblasti, posebno sa uslovima za „kumulaciju“ državne pomoći.

Pored usklađivanja kompleksnog zakonodavstva, protekle godine pažnju je privuklo pitanje sektora čelika, za koje se smatralo da bi moglo da predstavlja problem u ovom domenu.

U novembru 2017. godine istraga Evropske komisije je potvrdila da se protokol V Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ne primjenjuje u slučaju pomoći dodeljenoj Železari Smederevo pre njene privatizacije.

„Nakon istrage je zaključeno da srpski izvoz u EU, iako je u početku bio deo ispitivanja, nije uključen u konačnu regulativu, odnosno da se na njega ne plaća taksa koju je za izvoz čelika za neke države uveo zvanični Brisel“, kaže za EWB Miloje Obradović, predsednik Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije.

Ipak, Simović napominje da je izuzetno važno da Srbija osigura da se ova pomoć evidentira i prijavi prilikom likvidacije Železare Smederevo. „Sektor čelika je specifičan i osetljiv za Evropsku komisiju, pošto se u prošlosti suočila sa problemima prodaje čelika u Evropi od strane ‘trećih država’ po damping cenama, na štetu evropskih kompanija“, kaže Simović.

Ćemalović, pak ističe da postoji tendencija da se, kroz različite, manje ili više transparentne modalitete državne pomoći, spašavaju, potpomažu i od bankrota spašavaju „bivši socijalistički industrijski mastodonti“ (ne samo u oblasti proizvodnje čelika) i da je to ponašanje koje je u najdubljem mogućem sukobu sa ekonomskim premisama na kojima je zasnovana EU.

„Mora se, takođe, dodati da je srpska Komisija za zaštitu konkurencije u određenom broju slučajeva, dosledno i profesionalno postupala i sprečavala neke vidove antimonopolskog ponašanja. Međutim, veliki posao i dalje predstoji, i u njemu ne smeju da postoje oni (koliko god veliki ili značajni bili) koji uživaju zaštitu zbog političkog oportuniteta ili kupovine socijalnog mira“, kaže Ćemalović.

Koji su sledeći koraci koje Srbija treba da preduzme?

Kako u prethodnom periodu nije ostvaren napredak u ovom poglavlju, od Srbije se očekuje da preduzme određene korake, i u tom procesu najvažniju ulogu ima Komisija za zaštitu konkurencije, čiji je rad visoko ocenjen od strane EU. Treba istaći i to da je Komisija prepoznata kao jedan od delova srpske administracije čiji je rad najviše usaglašen sa pravnim tekovinama Unije.

Obradović za EWB kaže da Komisija igra aktivnu ulogu u procesu pristupanja Srbije EU i daje značajan doprinos u pogledu harmonizacije pravnih propisa sa propisima EU, kao i što efikasnije implementacije istih u oblasti politike zaštite konkurencije.

Kako je poglavlje koje je posvećeno politici konkurenciji izuzetno složeno, Obradović objašnjava da u dosadašnjim rezultatima skrininga za Poglavlje 8 – Politika konkurencije, nije utvrđeno nijedno merilo koje se odnosi na zaštitu konkurencije, a koje bi moralo da bude ispunjeno da bi ovo poglavlje moglo da bude otvoreno.

“U Izveštaju o napretku navodi se da je došlo do povećanja implementacije u primeni prava zaštite konkurencije, kako po broju predmeta, tako i po relativnoj veličini i značaju kompanija koje se istražuju, kao i da Komisija za zaštitu konkurencije svake godine unapređuje svoj rad, što pozitivno utiče na unapređenje privrednog ambijenta u Republici Srbiji. Nezavisno od stavova zvaničnog Brisela, a koji su definitivno, izuzetno pozitivni, Komisija za zaštitu konkurencije trudi se da svakodnevno unapređuje svoj rad, ne samo kako bi ispunila ugovorene obaveze, već kako bi omogućila što efikasniju konkurenciju na tržištu Srbije“, kaže Obradović za EWB.

Sa druge strane, Simović ukazuje da je Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju ocenila da privatni sektor u Srbiji nije dovoljno razvijen i da je to otežano slabim sprovođenjem poštene konkurencije. Ona objašnjava i da je procena je da je Srbija samo umereno spremna da se nosi sa konkurentskim pritiskom i tržišnim snagama unutar Unije.

Sledeći korak koji bi Srbija trebalo da preduzme u ovoj oblasti jeste donošenje novog Zakona o zaštiti konkurencije. Obradović kaže da je Komisija inicirala donošenje novog zakona, a Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao zvanični predlagač, formiralo radnu grupu koja intenzivno radi na novim rešenjima.

„U radnoj grupi za izradu nacrta zakona nalaze se, osim predstavnika Komisije i Ministarstva trgovine i lica koje su delegirala brojna udruženja privrednika, eksperti i predstavnici institucija. Očekujemo da Srbija dobije novi Zakon o zaštiti konkurencije već sredinom sledeće godine“, navodi predsednik Komisije za zaštitu konkurencije.

Regionalni forum za zaštitu konkurencije Zapadnog Balkana

Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije inicirala je pokretanje Foruma za zaštitu konkurencije Zapadnog Balkana. Partner na ovom projektu je Evropska banka za obnovu i razvoj. Sedište Foruma će biti Beograd, a njega će činiti sva tela ovog regiona, uključujući Hrvatsku i Sloveniju.

„Vrlo smo ponosni na činjenicu da ćemo biti centar Foruma čiji će zadatak biti rad na unapređenju primene prava konkurencije, kao i strateške odluke koje se tiču statusa tela za zaštitu konkurencije Zapadnog Balkana. Jedan deo funkcija ovog Foruma biće sličan onoj koju danas ima Evropska mreža konkurencije, a u okviru koje sarađuju sva tela za konkurenciju EU“, kaže Obradović i dodaje da je suviše sličnosti na tržištima ovog dela evropskog kontinenta, posluju isti ili slični učesnici u svim državama Zapadnog Balkana, te da je stoga, regionalna harmonizacija primene prava konkurencije je nužnost.

On objašnjava da bi prva sednica predsednika tela regiona, u okviru Foruma, bila moguća je do kraja ove godine.

„Očekujem da kroz ovaj mehanizam saradnje unapredimo i neka statusna pitanja tela za zaštitu konkurencije i učinimo ih još efikasnijim. Ne sumnjam da će benefite ovakve organizacije vrlo brzo osetiti učesnici na tržištu, ali i potrošači“, ukazuje Obradović.