BEOGRAD – Jedan od prioriteta samita u okviru Berlinskog procesa, koji će iduće godine biti održan u poljskom gradu Poznanju biće borba protiv korupcije, a predstavnici civilnog društva u Srbiji ocenjuju da taj proces „ne odumire“ i preporučuju da se među njegove ciljeve uključi i pitanje vladavine prava.

Na tribini „Posle Londona: Kuda dalje sa Berlinskim procesom?“, u organizaciji portala European Western Balkans u okviru projekta „Otvoreno o pregovorima“, koju EWB realizuje uz podršku Švedske i u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, zamenik ambasadora Poljske Andžej Kinđuk rekao je da je Poljska zadovoljna njegovim ishodom i da se već priprema za organizaciju novog samita koji će 2019. biti održan u toj državi.

„Kuda dalje sa Berlinskim procesom? Krećemo u Poljsku i tamo vas sve čekamo“, rekao je Kinđuk i naveo da Poljska intenzivno radi na planu samita.

Kinđuk je najavio da će borba protiv korupcije biti jedna od važnijih tema, podsećajući da je to bio jedan od najvećih problema Poljske devedesetih godina, kao i visoka stopa nezaposlenosti.

„Poljska je veoma posvećena Balkanu i Srbiji. Srbija pripada Evropi i na njoj je da napravi taj još jedan korak i postane članica Evropske unije“, rekao je Kinđuk.

(Ne)uspesi Londonskog samita

Koordinatorka Foruma civilnog društva Berlinskog procesa Ana Marjanović Rudan rekla je da nisu na mestu ocene da Londonski samit nije doneo mnogo toga i da je sve bilo u senci ostavke šefa diplomatije Borisa Džonsona.

„Ekonomska saradnja regiona bila je prebačena u Sofiju i o tome nije bilo mnogo reči u Londonu, ali sa druge strane Velika Britanija je izdvojila 10 miliona funti za pripremu mladih za digitalnu ekonomiju“, podsetila je ona.

Marjanović Rudan je ukazala da nije formirana komisija za REKOM, već je to zamenjeno usvajanjem deklaracija o ratnim zločinima i nestalim licima, a uvedena je i nova tema: bezbednost.

„Civilno društvo je učestvovalo u pripremi samita i kao rezultat imamo povećan uticaj civilnog foruma“, ukazala je ona.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić istakla je da je samit doneo najviše napretka u sektoru bezbednosti.

Najvažnija dostignuća su usvajanje mape puta koja se tiče malokalibarskog naoružanja, deklaracija o borbi protiv modernog ropstva, prinudnog rada i trgovine ljudima, deklaracija o razmeni bezbednosnih podataka i saradnja u borbi protiv sajber pretnji, rekla je Stojanović Gajić.

Ona je objasnila da je uspostavljeno koordinaciono telo koje će pratiti ispunjavanje tih obaveza, ukazujući da su profesionalci na pripremnim sastancima Samita ukazivali da više sarađuju sa zemljama EU, nego jedni sa drugima iz regiona.

„Glavna prepreka saradnji profesionalaca u sektoru bezbednosti su političari, odnosno različito tumačenje koga oni smatraju pretnjom, kao i mogućnost njihovog mešanja u operativni rad“, istakla je Stojanović Gajić.

Nastavak i proširenje Berlinskog procesa

„Proces mora da se nastavi jer samiti EU-Zapadni Balkan koji se održavaju na dve godine nisu dovoljni imajući u vidu probleme sa kojima se suočava region“, kaže programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković.

Dodao je da budućnost procesa nije odmiranje, već proširenje korpusa tema, kao i da sam proces nije zamena za EU. Jedan od ciljeva, prema Savkoviću, treba da bude da neki od sledećih sastanaka kao domaćin organizuje jedna od država regiona.

Među postignućima dosadašnjeg Berlinskog procesa naveo je unapređenje saradnje među mladima u regionu, dok je, ocenjuje, manje pomaka učinjeno na planu infarstruktre i smanjenja nezaposlenosti.

Međutim, takođe je istakao da je problem što, van civilnog društva, dela akademske i kulturne zajednice, region nema transnacionalnu elitu. Postavlja se pitanje da li postoji neki širi osećaj zajedništva u regionu.

Prema rečima Marjanović Rudan, pošto je prvobitno bilo planirano da se Berlinski proces zaokruži samitom u Londonu, a on se nastavlja, možda bi trebalo dodati nove teme pored postojećih.

Potrebno je proces proširiti temom vladavine prava, odnosno pitanjima zarobljene države, slobode medija, potom temom bezbednosti i migracija i potom zaštite životne sredine, rekla je ona.

Region treba da preuzme vlasništvo nad procesom, kao i da se na pola godine organizuju samiti premijera regiona i to u jednom od gradova zapadnog Balkana, predložila je Marjanović Rudan.