Odlagališta pepela u blizini termoelektrana Kostolac, kod Požarevca, godinama stvaraju velike probleme stanovnicima okolnih naselja. Oni kažu da im zbog pepela propadaju usevi te da imaju zdravstvene i druge probleme.

Pepeo nastaje tokom sagorevanja uglja u termoelektranama, a iako može da ima komercijalnu primenu, na primer u građevinarstvu i putogradnji, u Kostolcu se najveći deo pepela odlaže na dve okolne deponije koje dugo vremena nisu ispunjavale sve uslove. Nisu poštovani ni standardi po kojima pepelišta ne bi smela da zagađuju vazduh, zemljište i vode.

Gordana Petrov iz mesta Drmno objašnjava kako izgleda kada duva vetar iz pravca pepelišta: „Kao magla u vazduhu. Uvek brišemo sto, terasu... I cveće i voće, sve pocrni”. Dodaje da su njene unuke često imale respiratorne tegobe zbog kojih su ih vodili na inhalaciju i do tri puta dnevno, da bi na kraju kupili inhalator.

U oktobru 2017, dve godine i tri meseca od planiranog zatvaranja starijeg pepelišta – Srednjeg kostolačkog ostrva – inspektor za zaštitu životne sredine utvrdio je da su dve od tri kasete tog pepelišta još aktivne, da je nivo pepela veći od dozvoljenog, kao i da sistem za prskanje, koji smanjuje razvejavanje pepela, nije u funkciji. Na ovom pepelištu više puta je dolazilo do havarija, toksičan pepeo je u dva navrata završio u reci Dunav, a inspektori su ranije konstatovali da njegovim podizanjem dolazi do zagađenja.

Negativan uticaj Srednjeg kostolačkog ostrva trebalo je da bude smanjen otvaranjem nove deponije na koju bi se preusmerio pepeo iz kostolačkih termoelektrana. Međutim, doskora je korišćena samo jedna polovina tog novog pepelišta u starom kopu uglja Ćirikovac, čije prepunjavanje je doprinelo razvejavanju pepela po mestu Klenovnik. Nakon reakcije meštana i izveštavanja medija, EPS je rešio problem zagađenja vazduha tako što je nagomilan pepeo zatrpao zemljom, a koristi se druga polovina tog odlagališta.

Deponija Ćirikovac pre zatvaranja kasete na koju je odlagan pepeo od 2010. do juna ove godine.

Foto: CINS

Iz EPS-a nisu odgovorili na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) o saniranju Ćirikovca, niti na druga pitanja o pepelištima, a nisu poslali ni svu traženu dokumentaciju.

Širenjem pepela raznose se čestice PM10, koje dolaze do najdubljih delova pluća i izazivaju bolesti srca i disajnih organa kod ljudi. Nivo ovih čestica na dva merna mesta najbliža pepelištu Ćirikovac bio je iznad zakonom dozvoljenog 54 puta prilikom 260 merenja u periodu od juna 2016. do februara 2018. U januaru 2017. u Ćirikovcu su tokom svih sedam merenja zabležena prekoračenja.

Poslednjih godina, kod Srednjeg kostolačkog ostrva u više navrata su izmerene prekomerne koncentracije toksičnih materija – arsena, olova i nikla.

Prema Prostornom planu područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena, deo zatvorenog površinskog kopa Drmno trebalo bi da do 2022. godine postane nova, treća deponija pepela.

Gordana Petrov, meštanka Drmna, boji se novog pepelišta, navodeći da su imali problem sa zagađenjem dok se na tom mestu iskopavao ugalj: „Dok je bio kop to je smrdelo da se ugušiš, to je bilo katastrofa”.

Milioni tona pepela

Prvi blok termoelektrane Kostolac je počeo sa proizvodnjom pre nešto više od pet decenija, nakon čega su izgrađena još tri bloka, od kojih je poslednji počeo s radom početkom devedesetih godina prošlog veka. Od tada termoelektrane Kostolac A i B sagorevaju lignit, od koga svakog radnog sata nastaje između 95,5 i 135,5 tona otpada u vidu pepela i šljake. Po izveštajima EPS-a, samo u toku 2017. godine nastalo je 1,96 miliona tona pepela.

Od početka rada kostolačkih elektrana pepeo je odlagan samo na deponiju Srednje kostolačko ostrvo, sve do 2010. godine kada je otvoren Ćirikovac.

Srednje kostolačko ostrvo prostire se na oko 250 hektara, između dve reke, Dunava na severu i Mlave na istoku, dok se južno od nje nalazi Selo Kostolac. Uticaj pepela se prilikom duvanja vetra osećao čak i preko Dunava, u Deliblatskoj peščari, a posledice njegovog razvejavanja su do sada trpeli meštani Kostolca, Sela Kostolca, Drmna, Klenovnika i Petke, kojih prema popisu iz 2011. ukupno ima više od 13 hiljada.

Pošla sam u prodavnicu i kad sam došla malo bliže ja sam morala da zatvorim oči – zamalo da me zgaze kola, a ne možes ni da dišeš... Ja sam skroz na kraju sela i kod mene najviše dolazi, ne smem veš da prostrem, ne smem ništa. (…) Kuća je puna pepela.

Biserka Babić, meštanka sela Klenovnik

Foto: CINS

Iako je eksploatacija ove deponije u poslednjih osam godina smanjena, njen veliki deo nije rekultivisan, odnosno vraćen u prvobitno stanje. Novinarke CINS-a su prilikom posete pepelištu u aprilu 2018. videle velike količine naslaganog pepela koje nisu bile pokrivene folijom, zemljišnim ili biljnim pokrivačem.

Stanovnici Sela Kostolac i dalje se žale da im vetrovi donose zagađenje iz pravca deponije. Meštani Drmna navode da u tim situacijama pepeo i dalje dopire do sela pa zbog toga, ali i drugih zagađenja, mnogi odavno ne gaje povrće poput kupusa, karfiola i zelene salate.

U junu 2014. godine republički inspektor za zaštitu životne sredine pronašao je da pepeo zagađuje okolinu usled nepravilnosti u radu odlagališta Srednje kostolačko ostrvo te je naložio EPS-u da obezbedi kvašenje kasete na koju se pepeo odlaže. Zbog nepostupanja po rešenju inspektora, Prekršajni sud u Požarevcu osudio je Termoelektrane i kopove Kostolac (sada EPS) na novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Da bi se to pepelište rasteretilo i zatvorilo, EPS još 2009. godine pretvara zatvoreni površinski kop uglja Ćirikovac u prostor za odlaganje pepela. U to vreme EPS počinje da gradi novi, efikasniji sistem za otpepeljavanje i pepelovod koji će prenositi pepeo od termoelektrane Kostolac B u Drmnu do nove deponije Ćirikovac. Od 2010. počelo je skladištenje pepela na Ćirikovcu, ali samo na polovini te deponije (kaseta B), zbog klizišta koje se pojavilo.

Iako je novo pepelište najavljivano kao ekološki bezbedno, pre svega zbog korišćenja nove gušće smeše vode i pepela (novi odnos količine vode i pepela je 1:1, dok je stari bio 1:10), u selu Klenovnik, koje je najbliže ovom pepelištu, meštani kažu da je do pre dva meseca, kada bi duvao vetar, bilo nemoguće voziti bicikl ulicom, a dvorišta i kuće su im se punili pepelom.

Biserka Babić priča kako je bilo u Klenovniku prilikom duvanja vetra:

„Pošla sam u prodavnicu i kad sam došla malo bliže ja sam morala da zatvorim oči – zamalo da me zgaze kola, a ne možes ni da dišeš... Ja sam skroz na kraju sela i kod mene najviše dolazi, ne smem veš da prostrem, ne smem ništa. (…) Kuća je puna pepela”.

Dodaje da i sama ima zdravstvene probleme – gušenja i probleme sa krvnim pritiskom – ali i da je zagađenje posebno opasno po decu: „Dete dok dođe do kuće ono se naguta pepelišta (pepela), ono ne zna da se čuva”.

Inspektorat Ministarstva za zaštitu životne sredine je krajem septembra 2017. EPS-u uručio rešenje u kome zahteva da u roku od 60 dana omoguće prskanje deponije Ćirikovac, kako bi se sprečilo razvejavanje pepela, i naložio izgradnju zaštitinog nasipa dužine 300 i visine pet do 10 metara na istočnoj granici kopa u koji je smeštena deponija.

Kako EPS nije ispoštovao zadate rokove, Ministarstvo je poslalo prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, koje je u novembru prošle godine podnelo optužni predlog Privrednom sudu u Požarevcu. Postupak je u toku.

Godinama bez trajnog rešenja

Inspektor za zaštitu životne sredine je u martu 2014. godine utvrdio da su u periodu od 12. januara do 28. februara postojala samo dva dana u kojima je iz termoelektrane Kostolac B istakana odgovarajuća hidromešavina pepela i vode na deponiju Ćirikovac.

EPS je tada obećao da će uslovi za stvaranje hidromešavine u potpunosti biti obezbeđeni nakon remonta u termoelektrani Kostolac B, koji je trebalo da bude završen do decembra 2014.

U dokumentu od 26. februara 2014. godine, rukovodilac Sektora za transport i deponovanje pepela Termoelektrana i kopova Kostolac upozorio je na opasnost, navodeći da je nedovoljna gustina hidromešavine koja treba da spreči podizanje pepela usled vetrova: „Poznato je da novo-formirana deponija pepela i šljake na PK Ćirikovac već tri godine (2011, 2012, 2013) radi u neregularnim uslovima i da je došlo do odstupanja od Glavnog projekta za deponiju pepela i šljake“.

U dopisu se dalje navodi da je zbog nerešenih problema na sanaciji klizišta na severnoj kosini formirana samo jedna, umesto dve kasete, čijim pretrpavanjem svaki dalji rad na tom mestu stvara uslove za eroziju: „U navedenim teškim i neregularnim uslovima Sektor za transport i deponovanje pepela se sa svim svojim proizvodnim i kadrovskim kapacitetima svakodnevno bori da održi proizvodnju, međutim, nije izvesno i nije predvidivo do kada će moći da se izdržava ovakvo stanje, a da ne dođe do akcidentnih situacija“.

Samo dan kasnije nesreća se dogodila. Nasip je pukao, a jedan radnik je poginuo.

Prema dokumentaciji Ministarstva za zaštitu životne sredine, nadzorom sa kraja marta 2014. godine je utvrđeno da je u Ćirikovcu pepeo probio nasip oko korišćene kasete B i razlio se na drugi deo jame nekadašnjeg kopa Ćirikovac, koja još nije bila pripremljena za odlaganje. Tokom havarije je isteklo oko 1.000 kubnih metara pepela. Nasip je probijen kod poslednja dva uzvišenja koja su bila napravljena od devet metara pepela.

Inspekcija je nakon toga naložila EPS-u da sanira zemljište i sakupi pepeo, kao i da preduzme mere radi sprečavanja ponovnog probijanja nasipa i isticanja pepela.

U decembru 2014. završena je sanacija i zatvaranje probijenog dela nasipa, dok je u toku bila zamena pregradnog dela od pepela nasipom od zemlje.

Naredne godine EPS raspisuje javnu nabavku za izradu projekta kvašenja rubnih delova deponije Ćirikovac, navodeći da im prskalice trebaju jer su u toku pet godina eksploatacije deponije utvrdili da se pepeo razvejava. Inspekcijskim nadzorom u avgustu 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine konstatuje da je projekat kvašenja osmišljen, ali da prskalice nisu postavljene na pepelište.

Prema rečima Bobana Ognjanovića, predsednika Mesne zajednice Klenovnik, više puta su se obraćali inspekciji za zaštitu životne sredine, da bi problem sa razvejavanjem tek nedavno bio rešen. Tako je, kako kaže Ognjanović, krajem juna 2018. kaseta B, na koju je do tada odlagan pepeo, zatrpana sa pet santimetara zemlje i sada se koristi druga kaseta. Od tada vetar više ne donosi selu vidno zagađenje:

„Oni tvrde da neće da leti, ali sad ćemo da vidimo”.

Ognjanović dodaje da je od Grada Požarevca tražio da im omoguće samostalna merenja nivoa PM10 čestica u vazduhu, kako bi mogli da imaju dokaze o zagađenju mimo EPS-ovih, ukoliko bude bilo potrebe.

Postupak protiv EPS-a

Delovi letećeg pepela, sitne čestice PM10 i PM2.5 su opasne po ljude, a dovoljno su male da mogu udisanjem da se prenesu do pluća, odakle mogu pogoršati stanje obolelih od bolesti srca ili pluća. Među najranjivijima su deca, kod koje izloženost ovim česticama može da uzrokuje nepravilan razvoj pluća.

Nivo PM2.5 se u okolini kostolačkih termoelektrana, kopova i deponija pepela ne prati, dok EPS meri nivo PM10 čestica na četiri merna mesta: u Ćirikovcu, Drmnu, Kostolcu i Klenovniku. Na izmerene vrednosti utiče leteći pepeo koji se diže sa deponija Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo, ali su njegovi izvori i termoelektrane Kostolac, kao i aktivni kop uglja Drmno.

Prema ovim merenjima, u toku 2016. i 2017. godine dozvoljene vrednosti PM10 čestica na ova četiri merna mesta prekoračene su ukupno 109 puta.

Pošto je utvrđeno da tokom nekoliko meseci u 2017. i 2018. EPS nije merio nivo PM10 u mestu Selo Kostolac, na koje Srednje kostolačko ostrvo ima direktan uticaj, trenutno se vodi postupak pred Prekršajnim sudom u Požarevcu.

Osim sitnih čestica, arsen, metali poput nikla i olova i drugi zagađivači sa deponija pepela dospevaju u površinske i podzemne vode i mogu opteretiti vodotokove ili vodu za piće. Takođe, čestice koncentrisanih retkih elemenata, najčešće metala, dospevaju u vazduh iz letećeg pepela, a onda se talože na zemljište, površinske vode, vegetaciju i time opterećuju sve delove ekosistema.

Među najopasnijim zagađivačima je arsen čija je koncentracija osam puta veća u pepelu nego u uglju, a koji se nalazi i u PM10 česticama. Arsen se akumulira u organizmu - najviše u kosi, noktima i kostima. Može se uneti u organizam preko pijaće vode ili biljaka koje su rasle na pepelu, a povećava šanse za dobijanje kancera.

Prema EPS-ovom Izveštaju o stanju životne sredine za 2017. godinu, koncentracija arsena u podzemnim vodama u blizini kasete B deponije Srednje kostolačko ostrvo u pojedinim merenjima je bila čak 12 puta veća od dozvoljene količine za pijaću vodu, i čak dvostruko veća od vrednosti koja ukazuje na značajnu kontaminaciju podzemnih voda.

Poslednje objavljeno merenje sadržaja opasnih i štetnih materija u zemljištu u okolini pepelišta Ćirikovac i Srednje kostolačko ostrvo rađeno je 2015. godine. Tada je u 25 od 58 analiziranih uzoraka utvrđena veća koncentracija nikla od dozvoljene, dok je količina olova bila prekoračena u dva uzorka zemlje. Ostali teški metali bili su u okviru dozvoljenih vrednosti. Iako se vrše na svake dve godine, u toku 2017. nije bilo merenja zbog kašnjenja javnih nabavki.

Usled prekomernog izlaganja olovu javlja se bledilo, anemija, neurološki poremećaji, dok kontakt sa jedinjenjima nikla može dovesti do mučnina, glavobolja, kao i kardiovaskularnih ili bubrežnih bolesti, pa i do karcinoma respiratornog trakta.

CINS je i ranije pisao o načinima na koje termoelektrane Kostolac loše utiču na život i zdravlje stanovnika okolnih naselja.