BRISEL – Prema već objavljenoj agendi plenarne sednice u Briselu, rezolucije o izveštajima o zemljama Zapadnog Balkana biće predmet debate Evropskog parlamenta u sredu, 28. novembra popodne, dok će glasanje biti održano u četvrtak ujutro.
Plenarna sednica će najvećim delom biti posvećena prethodno dogovorenim tekstovima o izveštajima o Srbiji, Kosovu, Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, ali očejuje se da poslanici u Evropskom parlamentu predstave dodatne amandmane koji nisu bili uključeni u finalnu verziju Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET-a).
AFET je prethodno usvojio izveštaje na sopstvenu inicijativu, koje su izradili izvestioci za sve države regiona, i koji su dopunjeni kompromisnim amandmanima. Jedina država Zapadnog Balkana o kojoj se neće diskutovati biće Bosna i Hercegovina, pošto je Parlament ocenio da će to imati preveliki uticaj na formiranje vlade.
U sredu, izvestioci – Dejvid Mekalister, Igor Šoltes, Knut Flekenštajn, Ivo Vajgl i Čarls Tenok – predstaviće rezolucije o izveštajima, dok će izvestioci iz senke komentarisati i voditi diskusiju o njima, praćeni ostalim poslanicima.
Zajednička pozicija svih tekstova i dalje je pozivanje na jačanje vladavine prava i dobrosusedskih odnosa, kao i amandmani posvećeni ekonomskim pitanjima, poput upravljanja IPA fondovima, investiranja i energetske politike. Takođe zahtevaju veće uključivanje žena i manjina, proces demokratizacije i upravljanje granicama.
Izveštaj o Srbiji uglavnom poziva zemlju da pojača svoje napore u sferi vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i većeg nadzora Narodne skupštine nad izvršnom vlašću. Evropski parlament takođe poziva Srbiju da poveća usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i izražava zabrinutost zbog nastavka vojne saradnje sa Rusijom i Belorusijom.
Poziva se na dijalog pod okriljem EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova, ali se takođe napominje da „svaki dogovor može biti jedino prihvatljiv ako je zajednički postignut“ i ako „uzima u obzir stabilnost regiona i međunarodno pravo“.
Izveštaj o Kosovu, koji je izradio Igor Šoltes, ponavlja neke od problema na koje se osvrće i izveštaj o Srbiji, ponajviše jačanje vladavine prava, ali se mnogo više koncentriše na dijalog Beograda i Prištine.
Puna normalizacija odnosa sa Srbijom, u okviru pravno obavezujućeg sporazuma i dogovora o primeni, neće biti moguć bez sveobuhvatne primene onoga što je već dogovoreno, i što se naziva „ključnim elementom na putu evropskih integracija obe strane“. Pored ovoga, Savet EU se poziva da ostvari napredak prema bezviznom režimu sa Kosovom.
Izveštaj za Makedoniju ostaje najveći od svih, pošto pokriva najveći broj oblasti, između ostalog sveukupne reforme i dobrosusedske odnose, demokratizaciju, vladavinu prava, fundamentalna prava, medije i ekonomiju. Poslanici su pozdravili potpisivanje Prespanskog sporazuma sa Grčkom 17. juna 2018. i zatražili održavanje pozitivnog momentuma koji je stvorila nova vlada, i koji se, prema njihovim rečima, može produbiti brzim otvaranjem procesa skrininga i pregovorima o pristupanju.
Stabilan napredak koji je Vlada Albanije postigla u ispunjavanju političkih kriterijuma i pet ključnih prioriteta za otvaranje pregovora o pristupanju primećen je, i poslanici su pozvali Savet da otvori pregovore bez odlaganja, „pošto bi to pružilo dalje podsticaje za proces reformi i poboljšalo njihovo nadgledanje“. Izrazili su žaljenje zbog činjenice da sprovođenje pravde ostaje sporo i neefikasno i izjavili da proces provere mora da bude ubrzan. Izveštaj takođe poziva na saradnju sa organizacijama civilnog društva, osiguravanje efektivnog učešća javnosti u procesu donošenja odluka i više mera za unapređivanje finansijske transparentnosti državnog oglašavanja u medijima.
Najvažnija ocena u Izveštaju o Crnoj Gori je da, uz snažnu političku volju, stvarne i odlučujuće reforme i rešavanje sporova sa susedima, ova država potencijalno može da bude spremna za članstvo u EU do 2025. Poslanici su pozvali na efektivnu primenu politika o osnovnim pravima, posebno u oblastima rodne jednakosti, prava osoba sa invaliditetom da budu uključeni u društvo, prava dece i prava Roma. Crna Gora se takođe poziva da unapredi poverenje u Agenciju za borbu protiv korupcije, kao i da poboljša transparentnost javne administracije i razmenu informacija za profesionalniju, depolitizovaniju i građanima bližu javnu administraciju.
Ovo će biti poslednje rezolucije o izveštajima o državama Zapadnog Balkana u ovom sazivu Evropskog parlamenta. Nakon izbora, prva sednica sledećeg saziva očekuje se u prvoj nedelji juna 2019. u Strazburu, a do septembra će Odbor za spoljne poslove izabrati nove izvestioce.