U februaru 2017. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa raspisala je konkurs za dvogodišnje obezbeđenje 10 državnih institucija, koji je podelila u 26 partija, vrednosti skoro 890 miliona dinara.

Među institucijama za koje su tražili obezbeđenje su i Uprava carina, Uprava za trezor, Uprava za sprečavanje pranja novca, Fond za razvoj i druge.

Na 21 partiju, vrednosti između četiri i 120 miliona dinara, sa prihvatljivom ponudom prijavio se samo po jedan ponuđač. Skoro svi ponuđači ponudili su cene malo niže od maksimalne procenjene vrednosti partije za koju konkurišu.

Za dve partije se niko nije prijavio, dok se za tri preostale partije, vrednosti između 4,5 i 5,3 miliona dinara, prijavilo dva do četiri ponuđača.

U čak 14 partija, odnosno u svim u kojima su učestvovale, pobedile su beogradske firme Dobergard i Dobergard plus u vlasništvu Dušana Đukića – same ili u konzorcijumu. Sem njih, za ove partije nije se prijavio niko drugi.

Sa još četiri firme – V.I.P. security, G4S secure solutions, Securitas SE, Inter Safe Business – dobili su na čuvanje prostorije Uprave za zajedničke poslove, dok su obezbeđenje objekata Poreske uprave i Uprave za trezor počeli da rade samostalno. Krajem novembra 2018. su, u skladu sa okvirnim sporazumom iz prethodne godine, potpisali 11 ugovora, ukupne vrednosti 16.8 miliona dinara.

Na osnovu tih ugovora od požara i nasilnih ulazaka štite ispostave Poreske uprave u Subotici, Beloj Crkvi, Zrenjaninu, na nekoliko lokacija u Novom Sadu i drugim vojvođanskim mestima.

Iako je način na koji su ovi poslovi dodeljeni u skladu sa zakonom, skoro da nije bilo konkurencije.

Rade Đurić, pravnik koji se bavi javnim nabavkama, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da su uslovi konkursa na koji su se prijavile firme postavljeni tako da su ponuđači praktično naterani da se međusobno dogovaraju.

„Na taj način smanjuje se konkurencija, s obzirom na lošije odnose u sektoru obezbeđenja”, rekao je Đurić, dodajući da tako najveću štetu snose građani, a smanjuje se i kvalitet usluge.

U Uputstvu za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javnih nabavki na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije navodi se da „učesnici na tržištu često nastupaju na javnim tenderima zajednički, odnosno tajno dogovaraju nastup pre podnošenja ponude, čiji je cilj da se poveća cena usluge, odnosno smanji kvalitet usluge, u zavisnosti od toga šta je predmet nabavke”.

Ovakva praksa je teško dokaziva, a predstavlja najteži oblik narušavanja konkurencije.

Dušan Đukić negira da je na ovoj javnoj nabavci bilo dogovora. „Mi jesmo grupa ponuđača koja je našla zajednički interes da nastupi kao konzorcijum, to nije zabranjeno Zakonom o javnim nabavkama”, izjavio je Đukić za CINS.

Mila Sašić, načelnik Odeljenja za javne nabavke Uprave za zajedničke poslove republičkih organa za CINS je navela da Uprava nema uticaja na to ko će da podnese ponudu, ali isključuje mogućnost nameštanja nabavke jer ponuđači uz ponudu predaju dokument kojim to negiraju:

„Sastavni deo konkursne dokumentacije koju potpisuju svi ponuđači je Izjava o nezavisnoj ponudi tako da ne postoji mogućnost dogovora između ponuđača“.

Iz Uprave za javne nabavke, koja formalno rukovodi sistemom javnih nabavki, odgovorili su objašnjavanjem zakonskih procedura, između ostalog da su ponuđači obavezni da dostave navedenu izjavu, koju potpisuju pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.

Da li je povređena zakonska obaveza omogućavanja konkurencije ispituje Komisija za zaštitu konkurencije. Na internet stranici Komisije nema podataka o ovoj nabavci.

Zajedničke nabavke 

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa pokreće centralizovane javne nabavke za najviše državne i pravosudne organe. Među njima su Narodna skupština, Vlada i njene službe, sva ministarstva osim odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, neki od sudova i tužilaštava najvišeg stepena, ali i nezavisni organi poput Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Agencije za borbu protiv korupcije i sličnih.

Među nabavkama koje Uprava sprovodi su i usluge obezbeđenja. Postupci se sprovode kroz otvoreni i restriktivni postupak, a Uprava je dužna da nabavke oblikuje po partijama kad god je moguće.

Tako je bilo i sa nabavkom iz 2017. godine, koju je Uprava sprovela na osnovu planova nabavki pojedinačnih organa, koji o svojim potrebama prethodno obaveštavaju Upravu.

U nabavci su primetni uslovi koji mogu da se tumače i kao diskriminatorni, zaključio je pravnik Rade Đurić analizirajući nabavku iz 2017.

Za pojedinačne partije naručilac, odnosno Uprava, navodi konkretan broj ljudi koji je potrebno da bude zaposlen kod ponuđača kako bi se realizovala nabavka, uz napomenu da jedan radnik može biti naveden samo za jednu partiju.

„Ovakva postavka faktički odbija male da učestvuju, ali ih sa druge strane može naterati i da se udruže. Međutim, u sistemu u kojem postoji relativno loš odnos između većine preduzeća koja se bave ovom uslugom, pre deluje da ih odbija da učestvuju. U realnosti, ovo nikakve veze nema, navedeni ljudi najverovatnije neće taj posao ni raditi, već će ih angažovati shodno dogovoru i potrebama“, rekao je Đurić.

U pet partija čija je procenjena vrednost veća od 60 miliona dinara, Uprava je tražila ponuđačima dokaz da su bar godinu dana u kontinuitetu najmanje jednom naručiocu pružali usluge u istoj vrednosti.

„Ovo ozbiljno razbija konkurenciju, pa najverovatnije da su morali da se udruže i podele ili su jednostavno otpali svi koji ne ispunjavaju. Potpuno nepotrebno, čini mi se da velika većina preduzeća ovo može bez problema da ostvari. Dajte im šansu, sklopiće ugovore sa novim ljudima i sutra će i oni imati referencu“, objasnio je Đurić.

Mila Sašić iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa negirala je da je ovakav uslov diskriminatorski, uz objašnjenje da Uprava „propisuje uslove koji odgovaraju potrebama svih naručilaca za koje sprovodi postupak i u vezi su sa predmetom javne nabavke”.

Cilj zadržati stara mesta

Na javnu nabavku Uprave se 2017. prijavilo devet ponuđača i grupa ponuđača, odnosno ukupno 13 firmi. Jedna grupa od dve firme je dala neprihvatljivu ponudu, dok je 11 firmi na čuvanje dobilo objekte iz nabavke. Tako su Sion gard i TAS security pobedili u nadmetanju za Poresku upravu – Centar za velike poreske obveznike, u odnosu na Semiotik i Semiotik Velimirović, čija ponuda je bila neprihvatljiva. Iste firme su dobile da čuvaju Upravu za sprečavanje pranja novca, za koju nije bilo drugog ponuđača, a Komisiju za zaštitu konkurencije su dobili u nadmetanju sa tri druge firme.

Stevan Brusin, direktor TAS security izjavio je da, do razgovora s novinarkom CINS-a, ni on ni vlasnik firme nisu bili svesni da su učestvovali na ovoj nabavci, a prethodni direktor nije ostavio dokumentaciju s tim u vezi. Nakon uvida u dokumentaciju, naveo je da je drugi ponuđač u grupi – Sion gard – „suštinski sam nastupio”, dok je TAS security bio potreban zbog licence koju je imao, a koja je bila uslov za učešće na tenderu.

„TAS security od ove javne nabavke i zajedničkog nastupa sa Sion gardom nije imao ama baš nikakve koristi”, dodao je Brusin.

Inter safe business bio je član grupe ponuđača, zajedno sa Dobergard i Dobergard plus, V.I.P. security, G4S secure solutions i Securitas SE, koja se jedina javila za pet partija obezbeđenja prostorija Uprave za zajedničke poslove republičkih organa. Na svih pet su pobedili. Ista firma učestvovala je i u grupi ponuđača sa Protecta group, Zaštita sigurnosti Revnost, kako bi obezbedili Upravu carina. Zaštita sigurnost je jedini učesnik – i pobednik – u delu nabavke propisane za čuvanje Poreske uprave u Kragujevcu.

„Na Upravi carina smo morali da se udružimo, jer sami nemamo ljude da bi mogli da ih pokrijemo kompletno, od Dimitrovgrada do Subotice, i tu se odmah traži neko udruživanje – neko ko ima radnike na određenim lokacijama”, odgovorili su CINS-u iz Zaštite sigurnost, uz objašnjenje da se saradnja sa drugim firmama svodila samo na pravljenje zajedničke ponude.

Dodaju da su konkurisali za objekte koje su čuvali i pre nego što je postupak objedinjen pod nadležnost Uprave: „Republički seizmološki zavod držimo oko deset godina, Poresku upravu preko šest godina, Upravu carine isto tako, a izlaziti na objekte gde su tuđi radnici je teško, jer poslodavac povlači svoje ljude sa sobom”.

Securitas services su nastupili kao član konzorcijuma u ponudi jer nisu imali zahtevani broj službenika obezbeđenja sa licencama.

Dušan Đukić, vlasnik Dobergarda i Dobegarda plus, za CINS je rekao da se iz istog razloga – manjka ljudi koji su školovani za poslove privatnog obezbeđenja – nije prijavio na više od 14 partija. U pet partija je podneo ponudu u konzorcijumu, kako bi obezbedio da njegovi čuvari ostanu na objektima Uprave za zajedničke poslove koje su i ranije čuvali:

„Jedino realno rešenje je da se udružimo u konzorcijum, što nam zakon i dozvoljava, i da putem zajedničke ponude svako zadrži one objekte koje je radio u tom trenutku”.

Firma G4S se prijavila samostalno na dve partije, od kojih je dobila da čuva Direkciju za vodne puteve, za koju se jedina i prijavila. Protecta group je takođe dala dve ponude samostalno, a čuvanje nekih objekata Uprave za trezor dobila je uprkos ceni koja je bila viša od planirane. Naime, procenjena vrednost za ovu partiju bila je 26,4 miliona dinara, a Protecta je ponudila da posao obavi za 33,9 miliona dinara. Ipak, pozivajući se na Zakon o javnim nabavkama, Uprava za zajedničke poslove je ponudu prihvatila jer „nije veća od uporedive tržišne cene”.

Goran Ivković, generalni direktor Protecta group,za CINS kaže da su uslovi na konkursima postavljeni tako da je za neke poslove nemoguće konkurisati sam, ali da, gde god je moguće, nastupaju samostalno.

Za veću cenu, koja je prema Ivkovićevim rečima takođe ispod realne, izborili su se jer se sem njih niko nije prijavio za tu partiju.

„S obzirom na to da je ovo bila jedina ponuda, oni su doneli odluku da prihvate, pozvali nas i pitali da li možemo da spustimo tu cenu, mi smo im obrazložili i da ta cena što je data je nenormalna, ali hoćemo da radimo. I onda su oni doneli odluku da prihvate cenu i naprave rebalans budžeta”, objasnio je Ivković.

Iz G4S, Sion garda, Revnosti i VIP security nisu odgovorili na pitanja do objavljivanja teksta. Iz firme Inter safe business nisu želeli da komentarišu nabavku.

Sledeća nabavka usluga fizičko-tehničkog i protivpožarnog obezbeđenja objekata, na period od dve godine, Uprava planira za januar-februar 2019.