Republički javni tužilac podneo je Upravnom sudu tužbu protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, kojim je Agenciji za borbu protiv korupcije naloženo da Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dostavi podatke o načinima na koji su političke stranke obezbeđivale kredite i zajmove za izborne kampanje. Cilj tužbe je poništenje rešenja Poverenika, kako Agencija ne bi morala da dostavi dokumenta.
Tužba je podneta na inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije, koja smatra da je objavljivanje traženih podataka “višestruko štetno, naročito sa stanovišta poverenja u bankarski sistem Srbije, ali istovremeno i sa stanovišta povrede prava na neometano uživanje imovine”, navodi se na sajtu Agencije.
Poverenik je u saopštenju o podnetoj tužbi naveo: “argument Agencije da se radi o podacima o ličnosti za čije bi stavljanje na uvid javnosti morala postojati izričita pisana saglasnost klijenata banke nije mogao uticati na to da Poverenik drugačije odluči u ovom slučaju iz razloga što žalilja zahtevom nije ni tražila lične podatke lica koji se javljaju kao garanti, jemci, založni ili hipotekarni dužnici, niti brojeve bankovnih računa korišćenih za transakcije i sl., odnosno, nije tražila podatke o ličnosti klijenata banke”.
Povod za tužbu nastao je u maju 2018, kada je Milica Šarić ispred CINS-a poslala zahtev Agenciji za borbu protiv korupcije. Njime je tražila uvid sa mogućnošću kopiranja dokumentacije koja se odnosi na sva sredstva obezbeđenja - blanko menice, ugovore o jemstvu, ugovore o oročavanju sredstava, zaloge u vidu hipoteka i drugo - koja su politički subjekti koristili kao sredstva obezbeđenja za uzete kredite i zajmove korišćene u kampanjama za sve nivoe izbora 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine.
Agencija je ovaj zahtev odbila početkom jula 2018. godine, uz obrazloženje da su traženi podaci bankarska tajna, dok organi koji vrše javnopravna ovlašćenja mogu te podatke koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljeni i ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima. Navode i da bi odavanjem mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji. Ukoliko bi dozvolili pristup informacijama koje su bankarska tajna, smatraju u Agenciji, otvara se mogućnost nastupanja teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje 3. decembra 2018, kojim je naložio Agenciji da Milici Šarić omogući uvid i kopiju tražene dokumentacije, sa napomenom da prethodno u navedenim dokumentima zaštiti podatke o ličnosti (adresa stanovanja, lični matični broj građana, broj bankovnog računa fizičkih lica i sl.), ukoliko su isti sadržani u navedenim dokumentima.
U obrazloženju rešenja Poverenik je naveo da su tražene informacije koje se tiču finansiranja izbornih kampanja, koje u smislu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predstavljaju skup aktivnosti političkog subjekta od dana raspisivanja izbora do dana proglašenja konačnih rezultata izbora, koje se kontrolišu u svim fazama izbornog procesa, zarad nužne transparentnosti izbornog procesa, te sprečavanja kršenja različitih zakona. Osim toga, tražene informacije se odnose na izborno jemstvo kojim se garantuje da će novac poreskih obveznika biti utrošen u skladu sa zakonom, zbog čega nesporno postoji jak interes javnosti u pogledu takvih informacija.
Ovo je drugi put da Republičko javno tužilaštvo podnosi tužbu protiv Poverenika zbog CINS-ovih zahteva. Krajem aprila 2018. tužen je Rodoljub Šabić, tada Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog nalaganja Višem javnom tužilaštvu iz Beograda da novinarima CINS-a dostavi dokumente o postupku vođenom protiv Siniše Malog.
U avgustu 2018. Upravni sud je odbio tužbu RJT u vezi sa dostavljanjem biografije postupajućeg tužioca u predmetu „Savamala“. Tada je Poverenik naveo da podnošenje tužbe uopšte “ilustruje sa kakvom neodgovornom lakoćom se postupci i akti Poverenika pokušavaju diskreditovati i diskvalifikovati”.
