Vesti

Politika: Medijska strategija je neprijateljski dokument

Dnevnim listovima Politika Večernje novosti posvećena je posebna pažnja u nacrtu nove medijske strategije, koja predviđa niz mera kako bi se smanjio uticaj države na medije i unapredile medijske slobode.

U cilju uspostavljanja jednake tržišne pozicije medija i sprečavanja neprimerenog uticaja na uređivačku politiku potrebno je okončati proces privatizacije medija, navedeno je u Strategiji. To se pre svega odnosi na izlazak države iz vlasništva u privrednim društvima Politika AD, izdavača Politike, i Novinsko-izdavačkog društva Kompanija Novosti AD, koje izdaje dnevni list Večernje novosti.

U komentaru za CINS, Žarko Rakić, glavni i odgovorni urednik najstarijeg dnevnog lista u zemlji, naveo je da se listu Politika niko nije obratio tokom izrade nacrta medijske strategije.

„Kako nas, dakle, niko nije zvao ili pitao ništa u vezi pomenutog nacrta, za nas je reč o neprijateljskom dokumentu – u delu koji se bavi dnevnom novinom Politika – i protiv njegovog usvajanja borićemo se svim zakonskim sredstvima“, rekao je Rakić.

Strategiju za razvoj sistema javnog informisanja u Republici Srbiji, takozvanu medijsku strategiju, izradila je Radna grupa na čelu sa Dejanom Stojanovićem iz Ministarstva kulture i informisanja.

Stojanović je u razgovoru sa novinarkom CINS-a demantovao Rakićeve tvrdnje, jer su, kako kaže, urednici dnevnih listova bili pozvani da učestvuju – ali nije bilo odaziva.

„Kada se radila analiza stanja i kada je tema bila štampani mediji, radna grupa je pozvala sve predstavnike dnevnih novina u Srbiji i najvažnijih nedeljnika. Samo se odazvao predstavnik Večernjih novosti“, objasnio je Stojanović.

Pokušaj države ranije bez uspeha

Jelena Kleut, komunikološkinja i predstavnica Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Radnoj grupi, navodi više razloga zbog kojih je potrebno da se dva medija privatizuju. 

„Jedan od najvažnijih razloga je prosta činjenica da je država vrlo loš vlasnik i u ekonomskom i u smislu političkog uticaja na medije“, rekla je Kleut. Država vlasničku ulogu doživljava kao „stavljanje šape na uredničke pozicije, a samim tim i na integritet novinarskog rada“, objašnjava.

Prema njenom mišljenju, u otvorenoj tržišnoj utakmici ova dva medija ne bi smela da imaju nikakve olakšice u odnosu na sve ostale medije.

Izlazak države iz medija bio je previđen i prethodnom medijskom strategijom, iz 2011. godine, na osnovu koje je tri godine kasnije donet set medijskih zakona i sprovedena privatizacija nekoliko desetina medija, do tada u vlasništvu države ili lokalnih samouprava.

Krajnji rok za privatizaciju bio je oktobar 2015, ali proces prodaja državnih udela u Politici Večernjim novostima tada nije pokrenut.

Dok većina članova Radne grupe podržava ideju da se isti princip primeni i u slučaju Politike Večernjih novosti, dva člana imaju suprotan stav – koji je izdvojen iz nacrta strategije.

U vidu aneksa pojedinačna mišljenja su priložili Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije i Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja.

Brajović predlaže da se 50% državnog kapitala Politike ne privatizuje putem javnog nadmetanja već da se prenese na ćerku firmu – Fondaciju Politika, čiji bi osnivači bili novinari, akcionari Politike AD i institucije poput Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU). Zatim treba doneti propis kojim bi se omogućilo novinarima, akcionarima Politika AD, da se opredele da li žele da prodaju svoje akcije u okviru privatizacije ili žele da ostanu suosnivač Fondacije, piše u predlogu.

Dragana Čabarkapa u svom mišljenju nije dala precizno rešenje za dva medija, ali je predložila donošenje posebne regulative, zbog društvenog značaja koji imaju za zemlju i tradiciju.

Žarko Rakić je predloge iz nacrta strategije i dva aneksa nazvao „apsolutno neprihvatljivim”.

„Čovek mora da se upita da li je na delu veliko neznanje ili skrivena namera da se ova dnevna novina uništi ali pre toga opljačka“, napisao je u odgovoru CINS-u.

Novinarka CINS-a je, u vezi sa predlozima iz nacrta koji se odnose na Novosti, kontaktirala i glavnog i odgovornog urednika ovog lista, Milorada Vučelića, ali odgovor nije stigao.

 

Nacrtom medijske strategije predviđeno je i rešenje problema Novinske agencije Tanjug, koja je trebalo da prestane sa radom u novembru 2015. godine. Strategijom se planira gašenje Tanjuga i uspostavljanje novog modela poslovanja agencije, osim u dva izdvojena mišljenja.

Poslednji okrugli sto u okviru javne rasprave održan je 27. februara u Beogradu.

 

Njemu je prisustvovala i premijerka Srbije, Ana Brnabić, koja je izjavila da su u izradi dokumenta učestvovalale sve relevantne i zainteresovane strane. Prema njenim rečima proces nije bio lak, ali će teži deo posla biti izmene i dopune medijskih zakona i implementacija usvojene strategije.


Nakon razmatranja predloga, primedbi i sugestija na nacrt, finalna verzija strategije će biti poslata Vladi na usvajanje. Najavljeni rok za njeno usvajanje je druga polovina aprila.

Problematična vlasništva u Politici i Novostima

List Politika bio je u državnom vlasništvu do 2001. godine, nakon čega je polovinu udela otkupila Nemačka medijska korporacija WAZ. Nezadovoljan poslovanjem u Srbiji, WAZ je prodao vlasništvo u listu u junu 2012. ruskoj firmi East Media Group za 4,7 miliona evra.

CINS je došao do podataka iz ruskih registara koji pokazuju da je 14. septembra 2018. pokrenut proces za gašenje East Media Group.

Preko firme Politika AD država je vlasnik drugog dela PolitikePolitika AD se nalazi u nezavidnoj ekonomskoj situaciji – predstečajni postupak pokrenut je u novembru 2016. nakon čega su joj računi blokirani zbog duga od oko 226 miliona dinara.

 

Šematski prikaz vlasništva dnevnog lista Politika, izvor: 24slucaja.cins.rs

Šematski prikaz vlasništva dnevnog lista Politika, izvor: 24slucaja.cins.rs

 

Tužilaštvo za organizovani kriminal je u julu 2015. pokrenulo postupak zbog sumnje da su izvršena krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica i poreska utaja prilikom prodaje Politike 2012. godine. Postupak je još uvek u toku.

Dnevne novine Večernje novosti takođe su predmet provere Tužilaštva za organizovani kriminal. U okviru istrage o 24 „sporna“ slučaja Tužilaštvo ispituje privatizaciju Novosti iz 2006 , a predmet je i danas u fazi istrage.

Večernjim novostima država preko Akcijskog fonda poseduje 29,5%. Iako manjinski vlasnik, od 2011. godine država jedina može da upravlja kompanijom Novosti.

Tri firme, koje poseduju 62,44% akcija, imaju zabranu raspolaganja ovim akcijama zbog rešenja Komisije za hartije od vrednosti koja je utvrdila da je prilikom prodaje akcija Novosti došlo do kršenje Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.