Poljska će ove godine obeležiti 15 godina od kako je postala država članica Evropske unije. Ono čime se može pohvaliti je činjenica da je ostvarila veliki ekonomski rast, poboljšala infrastrukturu na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i životni standard svojih građana.
Pitanje koje se neminovno postavlja je koji je bio „recept“ Poljske za ove uspehe i da li i Srbija u procesu evropskih integracija može nešto naučiti iz njenog primera. Beogradska otvorena škola je sa tom idejom organizovala studijsku posetu Varšavi 25-29. marta 2019. godine u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU“. Uz pomoć Kraljevine Švedske, ovaj projekat je omogućio predstavnicima 17 partnerskih organizacija na projektu da o ovim i mnogim drugim temama razgovaraju sa predstavnicima institucija, organizacija civilnog društva i medija u Poljskoj.
Iskorišćene prilike za razvoj
Poljska je za period 2014-2020. do sada iskoristila preko 80 milijardi evra iz strukturnih i kohezionih fondova EU, gde je samo jedan od projekata čija je korist građanima bila brzo vidljiva izgradnja dve linije metroa u Varšavi. Kako je Poljska postala šampion u efikasnom korišćenju sredstava EU, razgovarali smo sa predstavnicom Ministarstva razvoja i investicija. Sam proces reformi, započet i pre ulaska u EU, tj. tokom poljskih evrointegracija, trajao je više godina i podrazumevao administrativne reforme, podsticajne uslove za kvalitetan kadar u javnoj administraciji, reorganizaciju državnih institucija odgovornih za implementaciju i monitoring evropskih projekata. Danas BDP Poljske po glavi stanovnika merenim paritetom kupovne moći iznosi 70% u odnosu na prosek na nivou EU, dok je pre pristupanja EU iznosio 40%.
Dve strane medalje
Pored ekonomskog rasta i napretka koji je neporecivo ostvarila, Poljska se ulaskom u EU obavezala i da će negovati ono što čini suštinu evropskih vrednosti – demokratiju, vladavinu prava, slobodu i jednakost. Ipak, u protekle četiri godine, Poljska se našla u centru pažnje Evropske unije zbog ocene da je nezavisnost sudstva u toj zemlji ugrožena i to direktno donošenjem zakona koji su umanjili nezavisnost izbora i rada sudija u Vrhovnom sudu. O ovim političkim previranjima razgovarali smo sa Poverenikom za ljudska prava, dr Adamom Bodnarom, koji nam je govorio i o načinima na koji kancelarija Poverenika na njih reaguje. U predstavništvu Evropske komisije u Varšavi, grupa je imala prilike da iz prve ruke čuje o aktivnostima Komisije u državama članicama, u ovom slučaju i njenom praćenju i izveštavanju o spornoj situaciji u Poljskoj i postupcima koje je pokretala pred Evropskim sudom pravde u vezi sa narušavanjem vladavine prava i nezavisnosti sudske vlasti. Po završetku studijske posete, Komisija je pokrenula još jedan postupak protiv Poljske zbog povrede prava kako bi zaštitila sudije od disciplinskih mera i političke kontrole.
Uloga civilnog društva i medija
Imajući u vidu politički kontekst, studijska poseta je obuhvatila i posete organizacijama civilnog društva i istraživačkim institucijama kako bi učesnici stekli uvid kako je nekada civilno društvo u Poljskoj pratilo proces evropskih integracija, a kako danas funkcioniše u promenjenim okolnostima. Organizacije Helsinška fondacija za ljudska prava, Watchdog Poland, kao i organizacija istraživačkih novinara Reporters Foundation su predstavili stanje ljudskih prava u Poljskoj, kako utiču na dobru upravu i sarađuju sa lokalnim samoupravama i alternativne načine finansiranja aktivnosti u okruženju u kom se ne ulažu napori za podsticaj rada civilnog društva, kao i stanje slobode medija i bezbednosti novinara.
Ipak, civilno društvo će imati velikog uticaja na sledeći Samit EU-Zapadni Balkan u okviru Berlinskog procesa koji će se održati u Poljskoj, u Poznanju. O učešću i doprinosima civilnog društva u organizaciji Samita, saradnji sa poljskim institucijama i mogućnosti učešća civilnog društva Zapadnog Balkana na Samitu, grupa je razgovarala sa Poljskim institutom za međunarodne odnose, Centrom za istočne studije i Ministarstvom spoljnih poslova Poljske.
