BEOGRAD / BRISEL – Evropska godina kulturnog nasleđa pod sloganom “Naše nasleđe: gde prošlost susreće budućnost” obeležena je 2018. godine nizom manifestacija i događaja sa ciljem upoznaja građana sa kulturnim nasleđem njihovih gradova, regiona, država, ali i Evrope u celini.

Prilikom zvaničnog otvaranja kampanje 16. marta 2018. gdoine, koju su sprovodile Delegacija Evropske unije u Srbiji i EU info mreža u Srbiji, šef Delegacije EU u Srbiji ambasador Sem Fabrici rekao je da su Srbija i Zapadni Balkan deo Evrope. Tom prilikom ambasador Fabrici je istakao da slaveći zajedničko kulturno nasleđe, Srbija i Evropa proslavljaju pripadnost zajedničkom prostoru vrednosti i načela na kojima počiva Evropa. Prema njegovim rečima jedan od značajnijih projekata u očuvanju kulturnog nasleđa Evrope jeste Evropeana kojim je obuhvaćeno više od 50 miliona digitalizovanih predmeta. Među njima našlo se oko milion primeraka srpskog kulturnog nasleđa.

Evropska unija pomaže u obnovi kulturnog nasleđa

Evropska unija u Srbiji podržava oblast kulture kroz različite programe poput programa prekogranične saradnje, podrške kulturi i civilnom društvu, programa Evropa za građane i građanke. Ministarstvo za evropske integracije pokrenulo je projekat digitalizacije nacionalne kulturne baštine sa ciljem da se ukaže na važnost obnove spomenika kulture u Republici Srbiji, ali i značaju korišćenja sredstava iz EU fondova u oblasti kulture i stvaralaštva. Evropska unija je prošle godine nagradila tri srpska projekta za impresivna dostignuća u očuvanju nasleđa. To je prvi put da su među dobitnicima jedne od najprestižnijih nagrada Evrope „Evropa Nostra“ koja se dodeljuje deceniju i po. Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu,  konzervacija Tvrđave Bač i istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije u Beogradu prošlogodišnji su srpski dobitnici ove nagrade.

Među najznačajnijim projektima u čijem obnavljanju i renoviranju je učestvovala Evropska unija su Subotička sinagoga, Pirotska tvrđava, Tvrđava u Baču, Golubačka tvrđava, crkveni kompleks u Jablanici.

Subotička sinagoga

Sinagoga u Subotici, jedno od najvrednijih ostvarenja sakralne arhitekture u centralnoj Evropi obnovljena je sredstvima Evropske unije, kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Mađarska. Projekat pod nazivom „DIAMOND –Dragulj na prekretnici vekova – putovanje u čudesni svet secesije” pored obnove sinagogine fasade, obuhvatao je i delimičnu obnovu Grofove palate u Segedinu. Ukupna vrednost projekta bila je 344.787 evra, a Evropska unija finansirala je obnovu sinagoge sa 100.000 evra. Subotička sinagoga je nakon decenija propadanja svrstana u 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi. Radovi na njenoj obnovi trajali su od januara 2013 godine do maja 2014. Zvanično je otvorena kao deo programa obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa.

Subotička sinagoga; FOTO: Ministarstvo za evropske integracije

Tvrđava u Baču

Tvrđava u Baču još jedan je projekat u čijoj obnovi i konzervaciji učestvuje Evropska unija. Restauracija ovog kulturnog dobra koje je pod zaštitom UNESCO-a traje već deceniju i po. Za njegovu obnovu izdvojeno je više od 700.000 evra kako iz evropskih tako i iz drugih fondova. Više od tri veka tvrđava je bila zaboravljena i napuštena. Interesovanje za ovim istorijskim spomenikom javlja se tokom poslednjih 15 godina kroz projekat „Vekovi Bač“. Njena veličina ogleda se i u tome što svedoči o povezanosti Dunava sa drugim krajevima Evrope.

Tvrđava u Baču; FOTO: Ministarstvo za evropske integracije

Donacijom EU obezbeđena su i sredstva za obnovu Franjevačkog samostana u Baču. Proces realizacije tog dela projekta je u toku, kojim je planiran završetak obnove samostana i nominacija za upis na UNESCO-vu listu svetske kulturne i prirodne baštine. Treba napomenuti da je deo obnove ove tvrđave finansiran i iz EU Programa prekogranične saradnje Mađarska-Srbija kroz projekat FRESKO. Vrednost tog projekta iznosi više od 300.000 evra.

Kolika je vrednost ovih artefakata starih osam milenijuma govori i podatak da je upravo projekat njihove obnove dobio gore pomenutu nagradu Evropske unije za kulturno nasleđe „Evropa Nostra“.

Pirotska tvrđava

Evropska unija pomogla je i u obnavljanju Pirotske tvrđave koja je svrstana u red spomenika od velikog kulturnog značaja. Koliko je važno ovo mesto ne samo u kulturološkom već i u istorijskom smislu govori podatak da je novim istraživanjima zaključeno da su tu bile stacionirane legije koje su brinule o bezbednosti na trasi vojnog puta Via militaris. Obnovu i rekonstrukciju većinski je finansirala Evropska unija kroz projekat prekogranične saradnje sa susednom Bugarskom. Ukupna suma koja je izdvojena za ovaj projekat je 405.000 evra od čega je EU izdvojila 344.000 evra. Pirotska tvrđava poznatija kao Momčilov grad otvorena je za posetioce u novembru 2018. godine i svrstava se u sedam najlepših tvrđava na teritoriji Republike Srbije.

Pirotska tvrđava; FOTO: Ministarstvo za evropske integracije

Crkveni kompleks u Jablanici

Na listi kulturnih dobara u čijoj obnovi je učestvovala Evropska unija našao se i crkveni kompleks u Jablanici koji je od 1949. godine pod zaštitom države. Obnova i rekonstrukcija ovog kulturnog nasleđa odvijala se u okviru programa prekogranične saradnje između Srbije i Crne Gore. Tako je programom pod nazivom „Kroz kulturu i turizam za bolje partnerstvo“ opredeljeno oko 468 hijada evra, od čega je 219 hiljada bilo namenjeno za aktivnosti u Srbiji, a 250 hiljada u Crnoj Gori. Evropska unija izdvojila je oko 177.000 evra za obnovu crkve u Jablanici.

Crkveni kompleks u Jablanici; FOTO: Ministarstvo za evropske integracije

Proces rekonstrukcije trajao je dve godine i pored postojećih sobarica koje su ovim projektom obnovljene, napravljeno je i pet novih. Čitav kompleks je ograđen, a napravljen je i pristupni put. Crkevni kompleks u Jablanici prvi je projekat iz oblasti verskog turizma za koji je Evropska unija donirala sredstva. Rekonstrukcijom je sačuvan deo kulturne baštine ne samo u Srbiji već i u Crnoj Gori. Broj turista je nakon obnove znatno povećan, kao i broj mladih koji se zadržava na selu.

Golubačka tvrđava

Još jedno kulturno nasleđe Srbije u čijoj rekonstrukciji je učestvovala i Evropska unija jeste Golubačka tvrđava. Svečano otvaranje ovog kulturno-istorijskog spomenika iz XIV veka održaće se u petak, 29. marta 2019.  Događaju će prisustvovati evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Rekonstrukcija i opremanje tvrđave počelo je u septembru 2014. godine. Izvedena su i obimna arheološka istraživanja koja su dovela do novih otkrića kojima je upotpunjeno saznanje o ovom utvrđenju.

Golubačka tvrđava; FOTO: Ministarstvo za evropske integracije

Projekat je finansiran iz Nacionalnog IPA programa za Republiku Srbiju iz 2011. godine, doprinosa Republike Austrije i Nacionalnog IPA programa za 2016. godinu. U ovaj projekat uloženo je oko 9.85 miliona evra. Pored obnavljanja i čuvanja kulturne baštine kao što je Golubačka tvrđava, znatno je obogaćena i turistička ponuda ovog dela Srbije i njen ekonomski razvoj.

Spoj prošlosti i budućnosti

Kulturno nasleđe jedinstvena je i nezamenljiva kulturna vrednost jednog naroda, stvarana generacijama. Kao takvo ukazuje ne samo na društveni već i na celokupni kulturni i civilizacijski nivo razvoja čovečanstva, te je potrebno sačuvati ga za buduće generacije. U srpskom jeziku se pored izraza nasleđe upotrebljava i termin baština ili kulturno dobro. Uglavnom se za ove termine vezuju spomenici kulture i kulturna dobra koja se nalaze u arhivama i muzejima, ali je kulturno nasleđe šire i sveobuhvatnije. To je odnos sadašnjeg društva prema prošlosti.