Krajem januara 2018. godine novinarki Tamari Skrozzi na telefon je stigla poruka od koleginice u kojoj je kratko pisalo: “Tašo, šta je ovo pobogu?”. Skrozza je odmah pretpostavila o čemu se radi, uključila je televizor i pustila Pink. Seća se kako je počela da se trese, jer je u vestima išao prilog o njoj i organizaciji Crta, u čijem je upravnom odboru, a Pink ih je optužio da rade protiv vlasti. U početku strah nije osetila za sebe, već za dete i majku.
“Nisam u tom trenutku pomislila da je to opasno po moj život, nego sam se setila da mi je dete u vrtiću i da će možda neki roditelj pogledati te vesti i da će se u vrtiću podići dževa s kim njihovo dete ide u vrtić, da su to su izdajnici i plaćenici”, rekla je Skrozza novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Pink je u vestima emitovao Skrozzine izjave sa novinarskog protesta iz 2015. i iz gostovanja u satiričnoj emisiji te godine, izvlačeći ih iz konteksta i montirajući tako da izgleda kao da ona Vučića naziva budalom, pederom i volom.
Razlog za napad na Skrozzu bio je izveštaj nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – Crta, koji je pokazao da su mediji uoči raspisivanja beogradskih izbora 2018. godine favorizovali vlast u odnosu na opoziciju. Skrozza je 23. januara učestvovala u predstavljanju izveštaja, a samo dan kasnije Pink je krenuo u obračun sa njima.
Televizija je emitovala prilog, ali ne i Crtino saopštenje tim povodom, da bi, nakon nekoliko dana, u program pustila reakciju na saopštenje uz identične snimke Tamare Skrozze.
Iako se novinarska udruženja i deo javnosti godinama žale na Pinkovo neprofesionalno izveštavanje i diskreditaciju kritičara vlasti, reakcija Regulatornog tela za elektronske medije (REM) uglavnom je izostajala.
Da se to ne bi ponovo dogodilo, Crta i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) pokrenuli su akciju „Probudi REM“ u kojoj je više stotina građana tokom prva dva meseca 2018. podnelo prijavu ovoj instituciji tražeći da kazni Pink za izveštavanje. REM je ćutao.
U maju, dva meseca od izbora, na imejl adrese građana koji su slali primedbe stigli su odgovori čiji je zaključak bio – nema mesta pokretanju postupka.
Tako je glasila odluka Saveta REM-a, uprkos drugačijem zaključku njihove stručne službe.
Služba za nadzor i analizu regulatornog tela prati program koji mediji emituju, nakon čega šalje izveštaj Savetu na odlučivanje. Novinari CINS-a su imali uvid u izveštaje koji su se ticali prijava podnetih zbog izveštavanja o Tamari Skrozzi i Crti. U njima se tvrdi da je Pink prekršio tri odredbe REM-ovog Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Ovaj kao i ostali pravilnici koje je REM izradio bliže određuju zakonske obaveze medija koji se odnose na profesionalno izveštavanje, te se kršenje pojedinih odredbi u stvari može tumačiti i kao kršenje Zakona o elektronskim medijima.
Na predlog Pinka, REM je objedinio oko 250 prijava protiv televizije. Služba je u izveštaju zaključila da je Pink namerno skratio Skrozzine izjave o Vučiću, tako da se ne razume njihov kontekst, kako bi je prikazao kao pristrasnu. Piše i da je televizija uskratila pravo Skrozzi i Crti da se čuje njihova strana, stavljala delove saopštenja organizacije u ironičan i omalovažavajući kontekst i nije jasno odvajala činjenice od mišljenja i komentara. Sličan prestup utvrđen je i u drugom izveštaju o ovom slučaju koje je Savet zasebno analizirao, a u koje je CINS imao uvid.
Savet REM-a je na četiri sednice razmatrao ove izveštaje i doneo odluku da se postupak protiv Pinka ne pokrene, pokazuju zapisnici sa sednica. Po nekim prijavama, emiterima je omogućeno da se izjasne na izveštaj službe pa je Savet na sledećoj sednici doneo odluku da se postupak ne pokrene.
Iz zapisnika nije jasno šta je nateralo članove Saveta da donose odluke suprotno prekršajima koje je Služba uočila. REM nije odgovorio na zahteve CINS-a za pristup informacijama, kojima su traženi snimci sednica i sve usvojene odluke u vezi sa ovim slučajem, kao ni na zahtev za intervjuom i poslata pitanja.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), organizacije koja godinama prati rad REM-a, kaže da je reč o modelu koji se primenjuje i u drugim nezavisnim telima. Struka radi svoj posao, ali problem nastaje u onima koji donose odluke – a koji su birani po partijskim kriterijumima.
“Reč je o vezi politike i televizija, a REM je samo tačka spajanja”, rekao je Gavrilović.
Ako vam se ne sviđa, promenite kanal
Izveštaji službe REM-a ukazuju i na druge prekršaje televizija pred izbore 2018. Tada je Pink negativno izveštavao o Draganu Đilasu, glavnom opozicionom kandidatu za gradonačelnika Beograda, u čemu mu se pridružio i sadašnji kandidat za petu nacionalnu frekvenciju, televizija Studio B.
Građani su REM-u prijavili sporne vesti beogradske televizije iz februara te godine, u kojima se negativno izveštavalo o opozicionim liderima Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću i Vesni Rakić Vodinelić, kao i emisiju Beogradska panorama iz istog meseca, u kojoj je Služba REM-a uočila da se izrazito pozitivno govori o vlasti, a negativno o opoziciji. U oba slučaja sačinjen je izveštaj sa zaključkom da Studio B nije jasno obeležio predizborni program, niti jasno odvojio mišljenje i komentare od činjenica, а u Beogradskoj panorami nije obezbedio ni da se čuju sve strane.
U oba slučaja televizije su kršile Pravilnik o ljudskim pravima i Pravilnik o obаvezаmа pružаlаcа medijskih uslugа tokom predizborne kаmpаnje, navodi se u izveštaju stručne službe.
Ivana Vučićević, glavna i odgovorna urednica Studija B, je u odgovoru REM-u, između ostalog, navela da podnosilac prijave može slobodno da promeni kanal ako mu se ne sviđa sadržaj. Vučićević je navela i da su prijave mešanje u uređivačku politiku Studija B.
Ni u jednom slučaju Studio B nije kažnjen.
Zbog sličnih prekršaja nije kažnjen ni Pink, koji je krajem januara 2018. izvestio da Đilas daje predizborna obećanja iako je za četiri godine mandata kao odbornik samo jednom bio na sednici i to da bi verifikovao mandat.
Prema zaključcima Službe REM-a u koje su novinari CINS-a imali uvid, to je bila antikampanja u kojoj Pink nije odvojio mišljenje i komentar od činjenica, a sporno je bilo i uskraćivanje prava Đilasu da se izjasni kao druga strana. Uz to program nije bio jasno označen kao predizborni.
Kao u Skrozzinom slučaju, sporni izveštaj o Đilasu bio je tema sednice Saveta skoro tri meseca nakon održanih izbora. Sednici je prisustvovao Goran Gmitrić, glavni i odgovorni urednik informativnog programa Pinka, a u odluci regulatora piše da se televizija izjasnila povodom izveštaja Službe. Epilog je došao kasnije, kada je Savet jednoglasno odlučio da ne kazni Pink.
Novinari CINS-a ni nakon više poziva nisu dobili komentar Gmitrića i Ivane Vučićević.
Gordana Suša, članica saveta REM–a u vreme vladavine demokrata i naprednjaka, odnosno od 2010. do marta 2016, kaže da reagovanje tek nekoliko meseci nakon izbora – nije bila praksa.
“To je skandal. U moje vreme su dva puta bili izbori. Mi smo danonoćno zasedali.”
Kako je došlo do ovoga
U dokumentaciji do koje je CINS došao nalaze se i tri slučaja u kojima je REM reagovao na prekršaje televizije Pink i jednom na izveštavanje Studija B.
Tako je Pink početkom februara 2018. u vestima uključio u miting Srpske napredne stranke (SNS) u Železniku i 24 minuta dug govor predsednika Aleksandra Vučića. REM je, mesec i po dana nakon izbora, pismeno upozorio Pink na obavezu obeležavanja predizbornih sadržaja.
Bivši član Saveta REM-a, Slobodan Veljković, u razgovoru sa novinarima je ovakvu meru nazvao “vaspitnom”.
Nekadašnji članovi Saveta REM-a ukazuju na to da je regulator ranije kažnjavao televizije tokom kampanje i kao primer navode Studio B kome su prekinuli program zbog kršenja izborne tišine na parlamentarnim izborima 2012.
“Nama su se javljali emiteri da nam pošalju spot za mšljenje da li bi se time mogao prekršiti zakon. I mi smo gledali to, cenili, dozvoljavali, neke boga mi zabranili”, objašnjava Suša.
Prema rečima Veljkovića, promena je mogla da se oseti već krajem 2013. i početkom 2014, kada je SNS počeo da preuzima lidersku poziciju u vlasti. Jedna od sednica koja mu je ostala u sećanju je ona nakon sedmog rođendana SNS-a – koji su prenosili Pink, Happy i Studio B. Običaj je bio da se članovi Saveta pre sednice okupe i unapred dogovore bitne odluke. Tada je, kako kaže, odlučeno da se televizije kazne zbog prenosa konvencije, ali ga je na sednici kasnije sačekalo iznenađenje u vidu preglasavanja.
“Tu smo se polomili na sednici. Polomili su se i pravnici koji su držali moju stranu. Ja sam posle toga digao ruke od svega”, kaže Veljković.
Veljković: REM je sitna služba SNS-a
Savet REM-a ukinuo je nedavno Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje - dokument koji je obavezivao medije da se u kampanji objektivno i jednako odnose prema vlasti i opoziciji. Goran Peković, član Saveta REM-a, je sredinom marta o tome govorio za Insajder.
'Ne znam zašto je to problem. Nećemo uskoro imati izbore. Naši pravnici izradiće novi pravilnik. Možda je rad na tome već počeo“, izjavio je Peković.
Savet skoro dve godine radi u krnjem sastavu, od devet zaseda šest članova. Nedostaju članovi iz civilnog sektora i sa univerziteta, a pokušaje njihovog izbora do sada su pratile nesuglasice, pa i bojkot grupe organizacija civilnog društva zbog, kako su mediji prenosili, zloupotreba i političkih pritisaka.
Da REM nije samostalan smatra i Slobodan Veljković, i to od sednice na kojoj Savet nikog nije kaznio za prenošenje rođendana SNS-a:
“To je po meni ključni momenat kada je REM izgubio svoju samostalnost koju je gradio na neki način i koja se srozavala i on je tad postao sitna službica SNS-a”.
Probudimo REM nastavak
U februaru 2019, u jeku protesta građana Srbije '1 od 5 miliona' usmerenih protiv režima Aleksandra Vučića, u medijima se govorilo o mogućnosti prevremenih parlamentarnih izbora.
SNS je tada snimio spot u kome Dragan Đilas i Vuk Jeremić od tajkuna uzimaju novac za proteste, a spot su emitovale Happy i TV Prva.
Zbog prikazivanja političkog spota van kampanje, Crta je ponovo oživela akciju “Probudi REM”. Savet regulatora je već sutradan – 6. februara odbacio oko 750 prijava građana kao neosnovane. Apel koji je Crta uputila, da se na Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine razmotri rad REM-a, nije uvažen.