Prošlo je skoro pet godina otkako je Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, doveo u pitanje doktorat Siniše Malog. U tekstu Velike tajne Malog majstora – Ili kako je Siniša Mali ukrao doktorat, Karapandža je opisao kako je Mali, u doktoratu koji je 2013. godine odbranio na državnom Fakultetu organizacionih nauka (FON), koristio delove tekstova iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, Vikipedije i sa sajta Agencije za privatizaciju.

Milan Martić, tadašnji dekan FON-a, je u julu 2014. demantovao navode o plagijatu, tvrdeći da je doktorat naučno validan i da je prošao proceduru koju predviđaju doktorske studije.

Tada gradonačelnik Beograda, Siniša Mali je u međuvremenu napredovao u ministra finansija.

Nakon dugog kolebanja Fakulteta, u februaru 2019. je oformljena Stručna komisija koju su činili Dejan Erić, profesor privatnog fakulteta Beogradska bankarska akademija, profesori fakulteta ekonomije u Ljubljani, Banja Luci i Sveučilišta u Rijeci - Tomaž Čater, Dragan Mikerević i Vinko Kandžija.* Oni su doneli stručno mišljenje o originalnosti disertacije Malog početkom aprila 2019. godine, a kopiju ove analize je Raša Karapandža danas objavio na svom tviter nalogu. 

U akademskoj zajednici se predstavljanje tuđeg rada kao sopstvenog, bez jasnog navođenja autora i izvora, smatra nedopustivim. Prema Kodeksu profesionalne etike Univerzitetа u Beogradu „doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti", bez navođenja imena autora i izvora, predstavlja plagiranje.

Stručna komisija ne slaže se da je ovo slučaj sa Malim.

„Iako postoje određeni propusti, oni po obimu i značaju nisu doveli u pitanje osnovne naučne doprinose i originalnost ovog rada“, piše u zaključku Komisije koja je predložila da Univerzitet u Beogradu promoviše Sinišu Malog u zvanje doktora nauka „kako bi mogao koristiti sva prava koja mu po tim propisima pripadaju“.

Komisija jе navela da je sagledala sve relevantne primedbe i da se ni pred jednom činjenicom „ne zatvaraju oči“.

Raša Karapandža smatra da izveštaj komisije FON-a sadrži više materijalnih grešaka u analizi plagijata u tezi Siniše Malog i u tumačenju njegovih rezultata.

"Komisija umesto da od Siniše Malog zatraži da uputi pisano izvinjenje autorima od kojih je kopirao tekst – kao što je u Nemačkoj učinio sud u slučaju plagijata ministra odbrane Cu Gutenmberga, ta „Stručna/Etička“ nipodaštava rad autora od koga je Siniša Mali kopirao tekst“, izjavio je Karapandža za CINS.

Kako je Komisija analizirala doktorat

Stručna komisija FON-a je za analizu doktorata koristila softverski paket Turnitin, a proveru su uradili 21. februara ove godine. Program je pokazao da 16% doktorata Siniše Malog ima sličnost sa radovima drugih autora.

U analizi se konstatuje da je Mali prilikom pisanja rada napravio propuste u citiranju izvora, a da je najveći problem četvrto poglavlje doktorata pod nazivom „Modeli privatizacije, restrukturiranje i prodaja kapitala putem tendera i aukcije“, gde je bez citiranja preuzeto oko 4.500 reči.

Međutim, u navedenih 16% Komisija je pronašla skoro sedam odsto teksta koji ne može biti sporan jer se, kako je navedeno, odnosi na nazive zakona, podzakonskih akata ili druge pravne termine, opšte poznate pojmove kao što su fraze, poštapalice ili formule, a jedan deo tekst je bio citiran na ispravan način uz navođenje izvora u fusnotama.

Komisija FON-a je zaključila da je 6,97% rada Siniše Malog plagirano.

Ipak, kako navode, ti delovi nikako ne dovode u pitanje autentičnost teksta i originalnost rada.

Komisija je u analizi u nekoliko navrata opovrgla i navode teksta Raše Karapandže, objavljenog na sajtu Peščanika 2014.

Jedna od značajnijih zamerki profesora Karapandže je da je „Mali veliki deo svoje teze doslovce preveo sa engleskog, i to iz doktorske disertacije čija je tema privatizacija u Eritreji: Stifanos Hailemariam, Corporate Value Creation, Governance and Privatisation: Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea (doktorska disertacija odbranjena na Univerzitetu u Groningenu, Holandija, 2001)”.

Komisija se pozabavila ovim problemom. Naveli su da se jedan deo zamerki ne može smatrati validnim, jer je Mali neke delove korektno citirao, dok se obim spornih delova koji su preuzeti od profesora Hailemariama kreće između tri i četiri procenta. Prema mišljenju Komisije, ovi delovi ne utiču na hipotezu i naučni doprinos disetracije.

„Ta „stručna“ komisija navodi da je Siniša Mali koristio doktorsku tezu dr Hailemariama kao polaznu osnovu i da ga nije pomenuo u spisku upotrebljenih izvora. Istina je da je on prevodio od reči do reči delove te teze posvećene Eritreji i menjao Srbija sa Eritreja", rekao je Karapandža za CINS.

Postoji li originalni doprinos?

„Stručna komisija je utvrdila nepobitnu činjenicu da za više od 90% teksta doktorske disertacije nije osporena originalnost niti jednim valjanim dokazom ili argumentom“, piše u trećem delu stručne analize u kojoj se Komisija bavila kvalitetom disertacije i stepenom samostalnog naučnog doprinosa.

Komisija je navela da propusti očigledno postoje u citiranju korišćenih izvora, ali da se radi o specifičnoj materiji koja se odnosi na objašnjenja procesa privatizacije u Srbiji, kao što su tenderi i aukcije. Komisija je uzela u obzir i činjеnicu da je Mali jedno vreme obavljao visoke funkcije u Ministarstvu za privredu i privatizaciju.

U zaključku Komisija konstatuje da je Mali u samo dva od 126 slučajeva pravilno upotrebio znake navoda, kako bi citirao delove preuzetog teksta, i da je evidentno da postoje delovi teksta gde je morao da koristi znake navoda. Utvrđeno je i da postoje sporni delovi u disertaciji u kojima je identifikovan visok stepen sličnosti sa tuđim tekstovima koji nisu citirani i obeleženi na odgovarajući način, iako se nalaze na spisku literature. Ipak, Stručna komisija je iznela mišljenje da i kada bi se svi ti delovi izbacili iz rada, to ne bi imalo nikakav uticaj na ukupni naučni doprinos disertacije.

Pojedina greške i propusti koji se mogu naći u radu nisu isključiva odgovornost Malog, prema mišljenju Komisije, već odgovornost leži i na članovima Komisije za ocenu i odbranu rada, pred kojima je 2013. godine Mali odbranio doktorat.

„Članovi komisije su morali više da rade sa Kandidatom i pomognu mu u poštovanju najviših akademskih standarda u izradi pojedinih poglavlja ovog rada.”

Komisija je zaključila da je doktorat Siniše Malog rezultat samostalnog naučno-istraživačkog rada i da nema osnova da bude osporen uprkos utvrđenim propustima.

Karapandža najavljuje da će se na nalaz Komisije žaliti višoj instanci, ali i da će ukazati na nove primere plagijata u doktoratu Siniše Malog.

"Ta žalba će pored ukaza na materijalne greške u ovom izveštaju sadržati i do sada neprikazane izvore iz kojih je gospodin Mali prevodio ili prepisivao tekst – koje moja prva analiza nije dokumentovala. Poučen sličnim nalazima prethodnih komisija u slučaju drugih funkcionera, te izvore sam namerno sačuvao od javnosti jer sam očekivao nalaz komisije poput ovoga – gde komisija ne pokušava da utvrdi istinu već pokušava da umanji značaj kao i količinu kopiranja teksta koje je gospodin Mali počinio i time ga odbrani", naveo je Karapandža.

Karapandža ima zamerke i na sam sastav Stručne komisije i njihov legitimitet da daju ocenu o spornom doktoratu.

"Smatram da članovi ove komisije, pošto ih većina nije objavila ni jedan naučni rad u nekom od stranih naučnih časopisa, a i deklarativno se bave potpuno drugim oblastima, nisu kompetentni da sude o naučnim doprinosima. Praktično jedini član komisije koji ima nekoliko objavljenih naučnih radova u stranim časopisima sa Impakt Faktorom - prof. dr Tomaž Čater, nije profesor korporativnih finansija – oblasti kojoj teza Siniše Malog pripada."