U Srbiji, Sunce nije dobilo značajno mesto u javnoj politici obnovljviih izvora energije, zašto je to tako i u kome je problem? Na ovo pitanje odgovarali su panelisti na panelu RES fondacije „Suncokreni se – okrenimo se Suncu!“ održanom na desetom Mikser festivalu „Cirkuliši“.

Poziv da se „suncokrenemo“, tj. da se okrenemo ka Suncu i njegovoj energiji, upućen je prvog dana Mikser Festivala sa istoimene tribine iz beogradskog Muzeja tehnike i nauke.

Svoja iskustva iz ove oblasti podelili su osnivač Energetske zadruge ostva Krk, Vjeran Piršić, predstavnik ProCredit banke Danko Kalkan, predstavnk RES Fondacije Aleksandar Macura, Miloš Kostić iz kompanije CEEFOR i Marko Milosavljević iz E-nergia Srbija. Moderatorka panela bila je Jasminka Jang iz RES fondacije.

Na panelu je bilo reči o tome gde je Srbija u opštem kontekstu i šta možemo da uradimo s obzirom na to da se u svetu već prave dugoročniji ciljevi koji sežu i do 2050. godine, dok Srbija i dalje nije ispunila ciljeve za 2020. godinu.

Učesnici su se usaglasili da Srbija ni približno ne iskorišćava svoje potencijale, s obzirom na to da naša zemlja ima više od 2000 sunčanih sati u toku godine ali i da građani nisu dobili inpute u vezi sa ovom temom i da ipak određeni procenat obnovljive energije mora doći od građana.

„Zaista ne bi trebalo da postoji neka preterana komplikacija ako želite da proizvodite električnu energiju iznad krova pod kojim živite, iznad vaših glava“, rekao je Aleksandar Macura, dodavši da snabdevanje ovom vrstom energije trenutno ipak iziskuje veoma komplikovan put i da je najčešće politička volja ta koja blokira pojednostavljenje tog puta, kao i administrativni i zakonodavni okviri.

Kao primer, Marko Milosavljević iz E-nergie naveo je da pravna lica nemaju previše prepreka ako žele da izgrade solarnu elektranu ali je problem kod malih kupaca koji žele iznad svog krova da imaju solarnu elektranu, odnosno fizičkih lica i da oni zakonski ne mogu višak energije da prodaju i da izdaju fiskalni račun za višak struje koji  proizvedu.

Miloš Kostić iz CEEFOR-a rekao je da je 2009, kada je njegova firma počela da se bavi ovim poslom, izgradnja jedne male solarne elektrane ili solarnog parka bila izuzetno velika i skupa investicija, dok danas projekat može da se ostvari bez prevelikih ulaganja. Dodao je da Srbija nije proizvođač već smo korisnik novih tehnologija i da država razumljivo to ne finansira, kao i da privatne kompanije da bi se bavile tom delatnošću moraju da imaju finansijsku opravdanost.

„Energetske tranzicije mora biti, ako ne bude energetske tranzicije neće biti ni civilizacije, to je jasno“. rekao je Vjeran Piršić, gost iz Hrvatske i predstavnik Energetske zadruge na otoku Krk i dodao da smatra da se mora mnogo agresivnije i ozbiljnije pristupiti tome: ‘Kad pravim solarnu elektranu na krovu, ja spašavam jedan deo civilizacije’“, zaključio je.

(Tekst i slika preuzeti sa portala Energetskiportal.rs)