Na zakazanom izricanju presude u slučaju Jugoremedije, sud je doneo odluku da ponovo otvori glavni pretres radi izvođenja određenih dokaza koji nisu izneti u toku suđenja. Kako je naveo presedavajući sudskog veća Dragan Mirković, imovinska korist za dva pravna lica - Jaka 80 iz Makedonije i MD Nini – nije proveravana. On je predložio da se pozovu stečajni upravnici dve firme, u kojima je Jovica Stefanović vlasnik, da se izjasne na okolnosti o imovinskoj koristi.

Niški biznismen Stefanović poznat po nadimku Nini kao predsednik upravnog odbora Jugoremedije, Zlatko Marković, bivši pomoćnik generalnog direktora te fabrike, Olga Antić, nekadašnja direktorka firme MD Nini i Dobrica Živković, nekadašnji direktor firme Nini farmacija, optuženi su u aprilu 2013. godine da su počinili krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica u Jugoremediji nakon privatizacije 2002. godine. Sudija je odredio nastavak suđenja za 12. septembar i najavio međunarodnu pravnu pomoć za makedonsku firmu.

Na probleme u fabrici lekova prvi je ukazao Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju 2004. godine, navodeći da “postupanja učesnika u privatizaciji Jugoremedije i na strani države i na strani kupca ukazuju na moguću korupciju”.

Jovica Stefanović otkupio je 41,93% državnih akcija poznate farmaceutske firme putem javne aukcije, a preko firme Jaka 80 iz Makedonije u kojoj je bio suvlasnik. Prema nalazima Saveta, novi vlasnik je u vreme kupovine bio na Interpolovoj poternici, između ostalog i zbog šverca lekova. Savet je sumnjao i da je Jugoremedija kupljena novcem sa Kipra koji je tokom devedesetih iznošen iz zemlje.

Prema kupoprodajnom ugovoru, Stefanović je trebalo da u Jugoremediju investira 360 miliona dinara u roku od 30 meseci i da obezbedi bankarsku garanciju kao dokaz da će ispuniti investiciju. Međutim, direktor Akcijskog fonda, Aleksandar Gračanac, je potpisao ugovor o prodaji akcija i ugovor o investiranju iako Stefanović nije dostavio garanciju.

Nakon preuzimanja Jugoremedije, firma Jaka 80počinje da zadužuje fabriku i sklapa nepovoljne poslove. Zbog nepoštovanja ugovornih obaveza radnici i akcionari Jugoremedije krajem 2003. stupaju u štrajk, da bi Ministarstvo privrede u maju 2004. naredilo Akcijskom fondu da raskine ugovor. Radnici su konačno u martu 2007. smenili Stefanovićevu upravu, a kada su preuzeli fabriku zatekli su prazne magacine, struja i telefoni su bili isključeni, a račun blokiran zbog duga od 210 miliona dinara.

U novembru 2012. policija je uhapsila Stefanovića u okviru akcije rasvetljavanja zloupotreba u postupku 24 sporne privatizacije. Ove slučajeve je CINS 2018. godine više meseci istraživao, prikupio do tada javnosti nedostupnu dokumentaciju i sve nalaze objavio na posebnom sajtu.

Iako je Savet ukazivao da je slučaj Jugoremedije drastičan primer kršenja zakona, kao posledica postupanja izvršne vlasti, ni jedan od funkcionera Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda ili izvršne vlasti do sada nije optužen.

Propadanje fabrike

Stečaj nad Jugoremedijom je pokrenut zbog dugova pred kraj 2012. Stečajni upravnik Radomir Savić dao je fabriku u zakup firmi Union Medic iz Novog Sada, u vlasništvu Milana Selakovića, funkcionera SPS-a, za 50.000 evra mesečno.

Bankrot Jugoremedije proglašen je u novembru 2016, a Savić je, prema pisanju medija, raskinuo ugovor sa Union Medic. Međutim, ta firma nije vratila deo dokumentacije, uključujući licencu za stavljanje lekova u promet, bez koje, kako tvrde poverioci, fabrika vredi gotovo duplo manje.

Stečajni upravnik je tužio Union Medic, ali je uprkos tome Privredni sud u Zrenjaninu raspisao oglas za prodaju Jugoremedije za oktobar 2017. Usledili su protesti poverilaca koji su tvrdili da Union Medic ima ekonomski interes da kupi fabriku jedino bez ovih dozvola, po manjoj ceni. Njihove žalbe su uvažene i prodaja je prekinuta u oktobru 2017.

Usledili su pokušaji prodaje fabrike tokom 2018. i početkom 2019, ali nije bilo zainteresovanih kupaca.

Novi tender za prodaju Jugoremedije zakazan je za 24. jun ove godine.