Prema istraživanju Eurobarometra, na kraju 2018. godine, Švedska je jedna od država članica EU čiji građani imaju najveći stepen poverenja u Evropsku uniju. Čak 71% Šveđana smatra da se njihov glas čuje u EU, postoji i visok stepen poverenja u švedske institucije, dok 88% građana ima pozitivan stav o nacionalnoj ekonomiji.
Sa druge strane, situacija u Srbiji je takva da bi tek 55% građana pružilo podršku članstvu Srbije u EU. Imajući u vidu ove podatke, Beogradska otvorena škola (BOŠ) je organizovala svoju poslednju studijsku posetu u okviru trogodišnjeg projekta “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU” koji sprovodi uz podršku Švedske, kako bismo pokušali da ispitamo neke od uzroka ovih razlika. Zajedno sa predstavnicima 17 partnerskih organizacija na projektu posetili smo institucije i organizacije civilnog društva i medija u Stokholmu od 10-14. juna, sa kojima smo diskutovali kako institucije u Švedskoj zadobijaju poverenje, šta je to što utiče na nepoverenje kod građana u Srbiji, kao i o trenutnom položaju Srbije u procesu evropskih integracija.
Transparentnost i otvorenost = najveći neprijatelji korupcije
Tema o kojoj se često diskutovalo tokom posete bila je korupcija, borba protiv korupcije i koliko ona utiče na negativnu sliku koju građani Srbije stvaraju o svojim institucijama na lokalnom i nacionalnom nivou, o sistemima zdravstva, školstva i mnogim drugim. U Nacionalnoj jedinici za borbu protiv korupcije u okviru Švedskog tužilaštva su naglasili koliko je važno da institucije budu transparentne na svakom nivou uprave jer „kao što se pokazalo na primeru Švedske koja je već godinama u vrhu država sa najmanjim nivoom korupcije, otvorenost je najveći neprijatelj korupcije“. Ovo se čini kao naročito važna poruka koju i civilno društvo u Srbiji pokušava da pošalje organima i institucijama, u okruženju gde je primetno opadanje mogućnosti dolaženja do informacija od javnog značaja, a nov Poverenik za informacije od javnog značaja nije izabran već šest meseci.
Saradnik otvorenog društva su i nezavisni, slobodni mediji. Predstavnici nacionalnih institucija u Stokholmu su isticali koliko je značajna uloga medija kao korektivnog faktora ponašanja i javnog i biznis sektora. Sa druge strane, predstavnici iz Udruženja istraživačkih novinara Švedske koji broji više od 1000 članova i Medierne, produkcijske novinarske kuće koja prati rad drugih medija u Švedskoj i kroz podkast na nacionalnom radiju Švedske izveštava o slučajevima dezinformacija i tendencioznog izveštavanja u medijima naglašavali dobru saradnju i responzivnost javnih ustanova na njihove upite. Neretko su i naši sagovornici, predstavnici civilnog društva Švedske – Olof Palme, Civil Rights Defenders, Concord Sweden pominjali važan odnos civilnog društva i medija i mogućnost da civilno društvo u Švedskoj preko nezavisnih medija dopre do šire javnosti ili izvrši određen vid pritiska na odgovorne organe vlasti.
Tradicionalna podrška Švedske proširenju Evropske unije
Tokom pet dana posete, na različitim sastancima mogli smo čuti da Švedska tradicionalno daje podršku daljem proširenju EU, što je slučaj i dalje. Kako su napomenuli u Odeljenju za Evropsku uniju pri Ministarstvu za spoljne poslove Švedske, Švedska vlada ima stav da je proširenje osnovni uspeh EU. Njime se ojačava ekonomija, evropski identitet i stvara osećaj pripadnosti. Naročito ovo smatraju važnim u trenutku kada u najbližem susedstvu EU, na području Zapadnog Balkana, Rusija i Kina imaju asertivan pristup ka širenju svog uticaja.
Na sastanku je rečeno i da Srbija, koju vide kao predvodnicu procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana, i Švedska imaju odličnu saradnju i dijalog, ali da Švedska prepoznaje ključne oblasti u kojima Srbija ima probleme – vladavina prava, sloboda medija, saradnja sa civilnim društvom. Ovo je naznačeno i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije koji je prvi put nakon dužeg perioda koristio, za diplomatski rečnik, oštrije reči u vezi sa pomenutim oblastima, poput „ozbiljna zabrinutost (serious concern)“, „opadanje (deteriorization)“, „hitna potreba (urgent need)“. Koliko je unutrašnji sistem kočnica i ravnoteže neophodan za funkcionisanje i negovanje demokratije naglašavala je i Ministarka za spoljnu trgovinu Švedske, Ann Linde. Sa našim učesnicima je govorila o velikoj važnosti i ulozi parlamenta kao korektivnog faktora vlade u Švedskoj, ali i o njegovoj važnoj ulozi za proces evropskih integracija jedne države.
U Švedskom institutu za studije evropskih politika (Sieps) bilo je reči o njihovom viđenju evropskog puta Srbije, kao nezavisnog vladinog istraživačkog centra koji se godinama bavi evropskim pitanjima. Učesnici su dali važan doprinos njihovim pitanjima kako se vladavina prava može još više istaći u procesu pristupanja Srbije EU. Diskusija koja je zaokružila ovaj sastanak i studijsku posetu bila je da ideja stabilnosti u državi ili regionu Zapadnog Balkana ne sme biti ideja vodilja Evropske unije. Civilno društvo u Srbiji mora snažno raditi na unapređenju stanja vladavine prava u Srbiji, ali EU može promeniti svoj pristup izveštavanja u Srbiji. Pored godišnjeg izveštaja o napretku koji Evropska komisija sastavlja, predlog je da postoji još jedan nezavisni, ekspertski izveštaj koji bi efektivnije pratio i izveštavao o reformama u oblasti vladavine prava, poput Priebe izveštaja koji je 2015. godine umnogome pomogao Severnoj Makedoniji da se izbori sa visokim stepenom koruptivne prakse i zloupotrebom javnih resursa u privatne svrhe nosilaca vlasti.
