U prvoj polovini 2019. u Srbiji objavljeno 138 konkursa za medijske projekte kojima treba da bude raspodeljeno ukupno više od milijardu i po dinara. Nastavljena praksa pretežnog finansiranja političke promocije i propagande na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja

Ukupno 138 konkursa za sufinansiranje projekata u javnom informisanju raspisano je od 1. januara do 30. juna 2019. godine u Srbiji na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Ukupna sredstva opredeljena konkursima za sufinansiranje javnog interesa u medijskim sadržajima iznosila su 1.558.646.180 dinara (približno 13,2 miliona evra), prema podacima koji su prikupljeni u redovnom monitoringu Nezavisnog udruženja novinara Srbije.*  

Ministarstvo za kulturu i informisanje objavilo je 9 konkursa na kojima su raspodeljena 274 miliona dinara.

Pokrajinski Sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodine raspisao je četiri konkursa u ukupnoj vrednosti od 61,2 miliona dinara.

Lokalne samouprave (gradovi i opštine) objavile su od početka godine do 31. marta ukupno 125 konkursa (5 poništeno i ponovo raspisano), u ukupnom iznosu nešto većem od 1,2 milijarde dinara.

Svoje konkurse su zbog nepravilnosti poništile opštine Obrenovac, Dimitrovgrad, Koceljeva, Nova Varoš i Bujanovac, i ponovo objavile ispravne konkurse.

Među lokalnim samoupravama koje su do 30. juna objavile konkurse, najveći iznos za sufinansiranje medijskih sadržaja opredelio je grad Beograd – 90 miliona dinara, dok je za iste namene najmanje izdvojila opština Knić - 200.000 dinara.

U Nišu za četiri projekta više od 430 hiljada evra

Među konkursima koji se realizovani u prvom tromesečju, najveći iznos za pojedinačni projekat odobren je u Nišu – 14,4 miliona dinara. Zanimljivo je da su na niškom konkursu čak četiri projekta dobila po više od 12,5 miliona dinara, ili više od 100.000 evra, što je višestruko veći iznos od maksimuma koji se dodeljuje na republičkom konkursu Ministarstva kulture i informisanja (maksimum 3 miliona). To ukazuje da je budžetsko sufinasiranje medijskih projekata za pojedine vlasnike medija postalo unosan biznis što obesmišljava ideju sufinansiranja javnog interesa u javnom informisanju.

Najmanji iznos od 50.000 dinara po projektu dodeljen je na konkursima grada Valjeva i opštine Petrovac na Mlavi.

Na konkursima lokalnih samouprava koji su realizovani do zaključenja ove analize, najviše projekata (21) odobreno je i finansijski podržano na konkursu grada Valjeva na kojem je ukupno raspodeljeno 7.300.000 dinara i grada Pirota (20) koji je raspodelio 25.500.000 dinara.

Prema evidenciji NUNS-a, u Srbiji je tokom prve polovine 2019. raspisano 15 konkursa više nego u prvom šestomesečju prošle godine. Uporedo s tim, ukupna sredstva opredeljena na svim konkursima u prvom polugodištu ove godine veća su za približno 380 miliona dinara nego u istom periodu 2018.

Na isteku šestomesečja mnogi od raspisanih konkursa još nisu do kraja sprovedeni pa još nije moguća opsežnija i preciznija kvalitativna analiza prakse projektnog sufinansiranja medija ali se može ukazati na ključne slabosti, nedoslednosti i zloupotrebe budžetskog novca. Pre svega, često je nejasno definisana namena konkursa; nastavljaju se problemi u načinu rada stručnih komisija što je posledica nejasnih kriterijuma za imenovanje članova komisija koje odlučuju o raspodeli sredstava; i dalje je nedovoljno transparentno odlučivanje o dodeli sredstava; učestala je praksa da se visokim iznosima finansiraju redovni programi medija; ne postoje adekvatni mehanizmi evaluacije odobrenih projekata; nedostaju adekvatne sankcije za povredu zakonskih odredaba i zloupotrebe konkursnih procedura projektnog sufinansiranja...

Već površna analiza do sada donesenih rešenja o raspodeli pokazuje da se putem konkursa učestalo i najvećim delom „legalno“ finansira politička promocija i propaganda na štetu javnog interesa i objektivnog informisanja građana. Pokriće za ovu pretežno kriminalnu raspodelu su tzv. nezavisne stručne komisije u koje se učestalo imenuju ljudi bez profesionalnog i moralnog digniteta. Mnogi od njih rade po principu „ti meni, ja tebi“, dodeljujući uzajamno novac njihovim medijima i agencijama. 

Loša praksa lokalnih samouprava

Propagandno-politička lojalnost medija nagrađuje se na pomenuti način i ove godine širom Srbije.

Na konkursu Bačke Palanke trećina od ukupno 12 miliona dinara dodeljena je lokalnoj radio-televiziji u vlasništvu Radojice Milosavljevića, kruševačkog biznismena koji se proslavio 2015. kupovinom osam regionalnih televizija, i koji je neskriveno blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Zanimljivo je da je RT Bačka Palanka Milosavljević kupio prošle godine za tri puta manje novca od iznosa koji je dobio na opštinskom konkursu. To znači da je, praktično, tu medijsku kuću Milosavljević je platio novcem građana - poreskih obveznika Bačke Palanke. To je, inače, već ranije korišćen recept prilikom isplate kupljenih televizija u Pančevu, Kruševcu, Pirotu, Dimitrovgradu, Brusu, Novom Kneževcu, Požegi, Kragujevcu...

U Nišu su ove godine više od četiri petine ukupno raspodeljenih 78,5 miliona dinara dobili mediji koji su vlasnički i uređivački bliski vlastima i SNS. Tako je medijima porodice Radomirović pripalo 29 miliona dinara, medijima porodice Gašić 14,4 miliona, dok je Niška televizija, u zajedničkoj svojini te dve porodice dobila 14,4 miliona. Zanimljivo je da su značajnu finansijsku podršku (ukupno 1,5 miiona) dobile i dve javnosti nepoznate PR agencije čiji su se vlasnici - otac i sin Miodrag i Dušan Miljković poslednjih godina „afirmisali“ kao veoma poželjni i česti članovi konkursnih komisija širom Srbije koje neskriveno protežiraju provladine medije. S druge strane, projekti medija koji nisu po ukusu niških vlasti su, blago rečeno, ignorisani. Tako, na primer, nijedan od tri projekata Citi Radija nije ispunio očekivanja „nezavisne“ komisije dok je redakcija portala Južne vesti javno saopštila da „zbog načina na koji se raspoređuje novac za medijske sadržaje, sporne komisije koja odlučuje o projektima i čiji se predsednik već treću godinu ne menja“ odlučila da ove godine ne učestvuju na gradskom konkursu.

Izigravanje zakonskih normi projektnog finansiranja medijskih projekata bilo je očigledno i na konkursu Pančeva gde je RTV Pančevo u vlasništvu ranije pomenutog Radjice Milosavljevića direktno i preko produkcija dobila čak 139.000 evra. Konkursnoj komisiji nije zasmetalo što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u martu ove godine RTV Pančevo izreklo dve mere upozorenja zbog sadržaja objavljenih na televiziji i portalu te medijske kuće.

Na konkursu Valjeva najmanji iznosi (50.000 dinara) dodeljeni su za projekte lokalnih portala koji u svojim tekstovima ne retko kritikuju gradsku vlast, dok su lavovske sume od raspodeljenih 7,3 miliona dinara dobili mediji iz Šapca, Beograda, Niša… koji ne kriju privrženost vladajućoj garnituri.

* Zbog nedovoljne transparetnosti lokalnih samouprava moguće je da zbirni podaci nisu konačni