Desimir Stojanov, predsednik Mesne zajednice Rakita na jugoistoku Srbije, stajao je krajem maja na potpornom zidu Rakitske reke i pretio da će da skoči. Na radikalan čin ga je naterao dolazak policajaca, sa namerom da ga uhapse zbog ometanja radova na izgradnji male hidroelektrane
Srpska javnost je Stojanova, poznatijeg kao Desko, upoznala tokom višemesečnih protesta stanovnika sela protiv izgradnje male hidroelektrane Rakita. Njegov lik krasio je majice aktivista, a snimci u kojima se na štakama suprostavlja obezbeđenju investitora ubrzo su postali simbol otpora.
Na korak od skoka, Desko još jednom usmerava pažnju javnosti na sebe ali i proteste koje su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) godinama beležili po srpskim selima i koji su početkom 2019. godine kulminirali najvećim ekološkim demonstracijama u Beogradu, gde su i nastavljeni.
Meštani više nisu mogli da podnesu uništavanje njihovih reka.
Pri izgradnji malih hidroelektrana na Jošaničkoj reci, na jugu Srbije, radnici su dozerima, mašinama sličnim bagerima, čupali i lomili vegetaciju oko reke. Time su ugrozili ceo ekosistem.
Ulje i ostali derivati nafte koji su se izlivali po tlu, kao i mestimično izlivanje betona, ugrozili su opstanak vodozemaca. Zamućenost vode je negativno uticala na mlađ i ikru potočne pastrmke.
Ove probleme je konstatovao Zavod za zaštitu prirode Srbije 2014. godine prilikom nadzora nad delom Jošaničke reke. Zavod je bio svedok samovolje investitora i kasnijih godina.
U Raškoj su pronašli da je čitav nizvodni tok Barske reke, zajedno sa atraktivnim slapovima, ostao bez vode. Na Staroj planini, na mestu gde protiče Crnovrška reka, stavljanjem cevi u korito reke uništeno je stanište strogo zaštićene vrste – potočnog raka.
Riblje staze koje bi trebalo da omoguće slobodno kretanje ribe u Bosilegradu su bile zatvorene.
Suočena sa zahtevima Energetske zajednice da poveća udeo električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, vlast u Srbiji godinama podstiče privatnike da investiraju u takve izvore, uključujući biznis malih hidroelektrana.
Investitori koji su izgradili male hidroelektrane i tako od Ministarstva energetike dobili status povlašćenog proizvođača električne energije, profitiraju tako što država od njih otkupljuje struju po unapred određenim cenama, višim od tržišnih. Novac za otkup dolazi od građana Srbije, kojima su posebnom naknadom uvećani računi za struju.
Prema podacima do kojih je došao CINS, u prethodnih šest godina investitorima je isplaćeno 83,2 miliona evra, od čega najviše državnoj Elektroprivredi Srbije, ali i firmama investitora povezanih sa vlašću.
Među njima je Nikola Petrović, nekadašnji direktor državnog preduzeća Elektromreža Srbije i kum predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. On i njegovi partneri zaradili su od 2013. do kraja 2018. godine od ovog biznisa nešto više od 13 miliona evra.