Šta je javno zagovaranje? Koja je razlika između marketinga i javnog zagovaranja, da li je javno zagovaranje isto što i lobiranje? Na Srebrnom jezeru, od 30. juna – 2. jula, na pretposlednjoj obuci u okviru CS4EU[1] projekta pokušali smo da odgovorimo na ova i mnoga druga pitanja.
Beogradska otvorena škola (BOŠ) je organizovala obuku „Planiranje i sprovođenje kampanje javnog zagovaranja“ za organizacije civilnog društva koje su prepoznale javno zagovaranje kao važan alat za uticanje na promene politika.
Predavači iz BOŠ-a, Vladimir Pavlović i Ana Stevanović su predstavili zagovaranje kao metod, sled koraka, koji organizovanim građanima koji nisu na vlasti treba da omogući da izvrše promenu, utiču na donosioce odluka i pridobiju širu javnost na svoju stranu. To će uraditi tako što će predstaviti svoj pogled na određeno društveno pitanje i ubediti donosioce odluka da prihvate njihov pristup rešenju problema.
Bez kulture nema održive promene u društvu
Šta sve građani mogu zagovarati? Nije retko da prva, ispravna asocijacija bude zagovaranje za donošenje novih zakona ili propisa, ili zagovaranje za njihovu promenu. Pored toga, bitno je i da institucije koje sprovode zakone budu odgovorne i funkcionalne, da blagovremeno odgovaraju na potrebe građana, te je poželjno imati u vidu i zagovaranje za unapređenje struktura institucija ili procedura donošenja odluka u njoj. Međutim, kako bi se ove promene održale i postale nepodložne promenjivoj političkoj klimi, trebalo bi uticati i na građane, tj. na društvene stavove kako bi sama tema ne samo postala dovoljno poznata i široko podržana da bi se našla visoko na agendi donosioca odluka, već i postala deo vrednosti i kulture samog društva i time ostvarila svoju stabilnost.
Važno je i razdvojiti javno zagovaranje od sličnih pojmova
Eksperiment „Draga tetka“
Desiće se da imamo dobru ideju za promenu koju želimo da zagovaramo, ali da to ne bude dovoljno jer nismo napravili plan zagovaranja i jasne poruke koje ćemo predstavljati javnosti i donosiocima odluka. Zato je predavač iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Mladen Jovanović naglašavao važnost usmerene, precizne poruke koju formulišemo. Osnovna poruka se mora napraviti da bude jednostavna, a zatim u odnosu na to kome je upućujemo, po potrebi je treba produbljivati, a ne širiti našu ideju i poruku na više tema. To može dovesti do zbunjivanja slušaoca i razvodnjavanja podrške.
Kako da proverimo da li je naša poruka dovoljno razumljiva za sve, ukoliko je ciljamo ka društvu? Napišite u nekoliko rečenica suštinu vašeg javnog zagovaranja, trudeći se da bude kratka i precizna. Jedan od „trikova“ kada to učinite je da ih pročitate opet, ali ovoga puta svaku rečenicu počnite sa „Draga tetka“. Ukoliko vam u ovom obliku rečenice zvuče previše zvanično, stručno ili hladno, promenite reči ili ton koji ste koristili pri stvaranju poruke dok ne budu zvučale prirodno.
[1] Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – CS4EU je projekat koji Beogradska otvorena škola sprovodi uz podršku Švedske treću godinu za redom.
