Izvestilac koji je propustio priliku da Evropi, osim na ekonomske reforme jasno ukaže i na urušavanje demokratije i zarobljavanje Srbije – tako se može sumirati petogodišnji mandat Dejvida Mekalistera kao izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju.
Od visokog funkcionera nemačke vladajuće partije i bliskog saradnika kancelarke Angele Merkel uglavnom su se mogle čuti reči hvale za “impresivne ekonomske i strukturne reforme koje Vlada sprovodi”, uz vrlo tihe kritike na račun stanja medija i vladavine prava. Ne samo da Mekalister svojim izjavama nije podstakao Vladu da sprovede ustavne reforme, prestane da vrši politički pritisak na sudije i pusti institucije da rade svoj posao, već je dozvolio da urušavanje vladavine prava prođe “ispod radara”. Šta je bio razlog – jačanje Srpske napredne stranke zbog postizanja sporazuma sa Kosovom ili pokušaj diplomatske korektnosti?
Ekonomsko čudo i zarobljavanje “ispod radara”
Izostanak oštre kritike vlasti zbog stanja u oblasti slobode medija, vladavine prava, ljudskih prava i svega što zapravo evropske integracije suštinski znače, života u boljem i uređenijem društvu, obeležio je mandat Dejvida Mekalistera. To je, prema mišljenju Bojana Eleka iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, organizacije koja je deo koalicije “PrEUgovor” koja nadgleda pregovore Srbije sa EU, u skladu sa stavom čitave briselske administracije.
“Pretpostavka je da se Srbiji gledalo kroz prste zarad davanja podsticaja dijalogu sa Prištinom, što je bio prioritet Evropske unije za vreme mandata Junkerove komisije. Mekalisterov posao je primarno bio da izveštava Evropski parlament o stanju u Srbiji, što je on radio na zadovoljavajući način kad su u pitanju ekonomske i druge “meke” teme, ali je definitivno propuštena prilika da se ukaže na zarobljavanje države koje se za vreme njegovog mandata odvijalo ispod radara rezolucija koje je predlagao i izjava koje je davao”, kaže Elek.
Međutim, čak i objektivnost u izveštavanju o “ekonomskom čudu Srbije” može se dovesti u pitanje, ako u obzir uzmemo da se Srbija, prema nedavno objavljenom Blumbergovom indeksu bede, nalazi na desetom mestu od ukupno 62 države, da je BDP po glavi stanovnika, iako blago raste, daleko iza onog koji imaju članice EU, kao i da je u prethodnoj deceniji, prema analizi Istinomera, srpska ekonomija najsporije rasla u regionu.
Ono od čega je Brisel, zajedno sa Dejvidom Mekalisterom, daleko više okretao glavu definitvno jeste zarobljavanje države, ubeđen je i programski direktor “Transparentnosti Srbije”, takođe član koalicije “PrEUgovor” Nemanja Nenadić. Dodaje da su i Evropska unija i Mekalister ostali nedorečeni u svojim kritikama, kao i u tome da efikasno nadgledaju sve ono što se u Srbiji događa poslednjih godina.
“Nemam neposredna saznanja, ali mislim da se posete EU zvaničnika brižljivo pripremaju i koordinišu sa predstavnicima Srbije, pogotovo što srpska Vlada i dalje uživa podršku za svoju generalnu politiku. S obzirom na to da je u Srbiji, kao i u dobrom delu sveta, marketing postao važniji od suštine u radu javnih institucija, verujem da je i nivo kritika unapred dogovoren. Stvari koje su toliko problematične da se ne mogu preskočiti ostavljaju se samo za pisane izveštaje”, objašnjava Nenadić.
Pred medijima diplomatski, u izveštajima oštar
Kao izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister je jednom godišnje evropskim poslanicima podnosio izveštaj o stanju u Srbiji. Najzanimljiviji od njih svakako je onaj iz 2017. godine u kom se prvi put u jednom evropskom dokumentu spominje rušenje u Savamali i vlasti u Beograd pozivaju na hitno razjašnjenje svega što se te noći dogodilo, podseća generalna sekretraka Evropskog pokreta Suzana Grubješić. Smatra i da je osnovni posao izvestioca da pravu sliku o Srbiji predstavi evropskim poslanicima, a ne srpskim medijima.
“Posao izvestioca Evropskog parlamenta jeste da bude neutralan prema unutrašnjoj politici zemlje o kojoj izveštava i pogrešno je od njega očekivati “žestoke” medijske nastupe. Mekalister je svaki put imao susrete ne samo sa vlašću, već i sa predstavnicima opozicije, civilnog društva, medijskih udruženja i sigurno je, kao iskusan političar, mogao da stekne kompletnu sliku svega što je urađeno i onoga što nije, i sve to se nalazi u rezolucijama Evropskog parlamenta, koje nisu pravno obavezujuće, ali koje imaju značajnu političku težinu”, kaže Grubješić.
Upravo rezolcuije i izveštaji, a ne medijsko izveštavanje, jesu ključno mesto u kom treba tražiti pravi stav Mekalistera, ali i EU generalno. Novinar Dojče velea (DW) Nemanja Rujević smatra da je Mekalister upao u zamku srpskih tabloida, koji su njegov umereni diplomatski rečnik iskoristili za pisanje hvalospeva Aleksandru Vučiću, dok su sve kritike zanemarivali i ignorisali.
“Kritičari srpske vlasti pak imaju sve manje živaca za diplomatske fraze kojima se već godinama, naizgled mlako, ukazuje na gaženje slobode medija, vladavine prava i slično. Oni bi najviše voleli da Mekalister i slični izaslanici briselske aparature opsuju Vučića i proglase ga diktatorom, a to ne biva”, naglašava Rujević i dodaje da je očekivano da i Brisel i Berlin žele da imaju dobre odnose sa onima koji u državi povlače sve poluge vlasti.
Ideološki ili interesni prijatelj Aleksandara Vučića
Međutim, od konstatovanja da kritike nije bilo dovoljno, verovatno mnogo zanimljivije jeste pitanje zbog čega je Dejvid Mekalister odlučio da Vladi Srbije, bar pred medijima, “gleda kroz prste”. Dve mogućnosti se nameću kao izvesne – prijateljstvo sa Aleksandrom Vučićem i partijske veze između nemačke vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Srpske napredne stranke (SNS) ili diplomatska odmerenost.
Naime, obe stranke predstavljaju konzervativne partijama desnog centra i SNS je pridružena članica Evropske narodne partije, čiji je CDU jedan od najvećih i najvažnijih članova. To znači da, kada Srbija postane članica Evropske unije i njeni građani budu učestsvovali na izborima za Evropski parlament, glasovi koje osvoji SNS pretvoriće se u mandate koje će EPP imatu u EP-u. Dakle, princip direktne, doduše, odložene koristi, može biti jedno od objašnjenja zašto je Mekalister u javnom prostoru više hvalio nego kudio sprsku vladu. Govoreći negativno o SNS-u, Mekalister bi zapravo posredno snižavao uticaj i ugled evropske grupacije kojoj CDU sada pripada.
“Sa jedne strane prijateljstvo CDU-a i SNS-a potiče od ideološke bliskosti. Sa druge, može se tumačiti i kroz prizmu prioriteta EU u Srbiji i na Balkanu, pre svega stabilnosti i napretku dijaloga sa Prištinom što se činilo da Vlada u Srbiji isporučuje”, smatra Bojan Elek iz BCBP-a i podseća da je odnos Dejvida Mekalistera i SNS-a dodatno postao upadljiv kada je izvestilac u izbornoj noći 2016. godine otišao u izborni štab SNS-a kako bi čestitao pobedu Aleksandru Vučiću.
Da je taj odlazak u prostorije SNS-a kako bi se proslavila izborna pobeda “skandal prvog reda” smatra i novinar Dojče velea Nemanja Rujević.
“Mekalister je, pre svega, izvestilac EP za Srbiju pa tek onda nemački demohrišćanin koji bi smeo da se raduje uspehu jedne stranke iz iste partijske familije. Ne verujem da bi otišao da čestita da je neko drugi pobedio. Vučić, pak, zna za Mekalisterov imidž miljenika Angele Merkel i čoveka koji je jako dugo u vrhu CDU i nema sumnje da je sa njim pokušao da gaji najbolje odnose”, podseća Rujević.
U stvaranju slike o bliskom i prisnom odnosu predsednika Srbije i izvestioca Mekalistera aktivno su učestovali i srpski tabloidi verni Aleksandru Vučiću. Tako je Informer govorio o Mekalisteru kao “pravom prijatelju Srbije”, Alo se u Vučićevo ime zahvaljvao za “ličnu podršku koju izvestilac pruža Srbiji na evropskom putu”, dok je Pink preneo da je Mekalister u Beogradu stekao mnoge prijatelje među srpskim zvaničnicima. Nemanja Nenadić iz Transparentnsoti Srbija ovakav odnos vidi kao neprimeren, pogotov jer to baca senku pristrasnosti na čitav Mekalisterov rad kao izvestioca za Srbiju.
“Ne znam da li je stvarno reč o prijateljstvu ili o maniru predsednika Vučića da tako označava predstavnike međunarodnih institucija i drugih država, ali ovo nije nikako usamljen slučaj. Ne treba smetnuti sa uma ni okolnost da je reč o političaru koji dolazi iz iste grupacije kao i vladajuća stranka u Srbiji, tako da je njegov natup možda delimično motivisan i željom da se pomogne političkim saveznicima”, podseća Nenadić.
O stanju medija, oprezno
Za razliku od drugih sagovornika, generalna sekretarka Evropskog pokreta smatra da prema Mekalisteru ne treba biti toliko strog. Iako stoji da je Mekalister visoki funkcioner CDU i blizak saradnik kancelarke Merkel, Grubješić veruje da je za ovih pet godina Mekalister ponekad vrlo oštro govorio o problemima sa kojima se Srbija suočava, pogotovo problemu slobode medija.
“Iz njegovih intervjua jasno proizlazi da je potpuno svestan situacije u srpskim medijima i nekoliko puta je ponovio da su mediji četvrta grana vlasti i neophodni za uspostavljanje funkcionalne demokratije. Nakon izveštaja Fridom Hausa u kome je Srbija svrstana u kategoriju delimično slobodnih zemalja, izjavio je da je sloboda medija ključni indikator spremnosti jedne države da postane deo Evropske unije”, podseća Grubješić.
Međutim, treba podsetiti i da Mekalister nikada javno nije govorio o odnosu koji Vlada i predsednik Vučić imaju prema nezavisnim istraživačkim novinarima, medijskom linču kroz koji prolaze svi koji misle drugačije od vlasti, nepostojanju debate u medijima između vlasti i opozicije i netranspartenim procesima kupovine medija od strane ljudi bliskih vladajućoj koaliciji. Umesto toga samo su se mogle čuti diplomatske fraze o tome da EU svesna stanja u kojima se mediji nalaze i da je svako nasilje nad novinarima neopravdano, da je Srbiji potreban pluralizam medija, kao i da EU poziva sve političare da učine da se situacija poboljša.
O tome koliko je vlast ozbiljno shvatila ovaj diplomatski rečnik Dejvida Mekalistera dovoljno govori nedavno objavljeni izveštaj Evropke komisije o napretku Srbije, u kom se jasno navodi da u ovoj oblasti Srbija već dve goidne nije napravila nikakav pomak, što dovodi do velike zabrinutosti za opšti napredak Srbije u procesu evropskih integracija. Međutim, za razliku od svojih kolega u Evropskoj komisiji, Dejvid Mekalister čak ni na poslednjoj konferenciji za štampu koju je imao u Beogradu nije izrazio zabrinutost za medije i stanje demokratije u Srbiji. Štaviše, podsetio je srpske novinare da situacija po pitanju medijskih sloboda nije idealna ni u nekim zemljama članicama Unije.
Završnica ista kao i čitav mandat – umerena, diplomatska i bez mnogo suštine. Sagovornici EWB saglasni su da je izveštavanje Mekalistera za ovih pet godina moralo biti izbalansiranije. To znači, manje pohvala za ekonomske reforme koje je Srbija sprovela i glasnija kritika zbog urušavanja demokratije i zarobljavanja države. Podsećaju i da su izbori za Evropski parlament konačno završeni, a da Srbija sada čeka novog izvestioca koji ne bi trebalo da zaboravi da zapadnobalkanske zemlje ne mogu postati održive demokratije same od sebe, bez vođstva i pomoći Evropske unije.