BEOGRAD – Od objavljivanja poslednjeg Izveštaja Evropske komisije o Srbiji prošlo je nešto više od godinu dana – u tom periodu otvorena su četiri nova pregovaračka poglavlja, zatvoreno nijedno, a dijalog Beograda i Prištine zapao je u potpunu blokadu.
Takođe, Srbija je dodatno potonula na listama o demokratiji i slobodi medija međunarodnih organizacija kao što su Fridom Haus i Reporteri bez granica, a političko nasilje izazvalo je najmasovnije demonstracije protiv vlasti u poslednjih dvadeset godina.
Godišnji izveštaj Evropske komisije, koji prati napredak država kandidata na putu evropskih integracija, biće objavljen sutra, i, sudeći prema prethodnim godinama, dotaći će se svih ovih tema, što je naglasio i komesar za pregovore o proširenju Johanes Han prilikom posete Beogradu pre dva meseca.
„Vi znate da mi u našoj proceni razmatramo apsolutno sve razvoje događaja“, rekao je tada Han, dodajući da će pretnje upućene televiziji N1 takođe biti deo procene stanja medija u Srbiji.
Upravo će komesar Han biti taj koji će ovaj Izveštaj sutra prepodne predstaviti Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta. Izveštaji o državama kandidatima i potencijalnim kandidatima, koji su prethodne godine objavljeni sredinom aprila, ove godine objavljuju se kasnije zbog održavanja izbora za Evropski parlament, koji su okončani u nedelju.
Kasnije u toku dana, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici predaće dokument predsednici Vlade Ani Brnabić, kao i Odboru za evropske integracije Narodne skupštine Srbije.
„Apsolutno svi razvoji događaja“ koje je pomenuo komesar Han, a koje Izveštaj pokriva, obično su razvrstani u pregovaračka poglavlja, od kojih stanje u poglavljima 23 i 24, koji se odnose na vladavinu prava, kao i 35, koje se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, uvek imaju poseban značaj.
Ovo je za naš portal potvrdio u nedavnom intervjuu i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju u proteklom mandatu, Dejvid Mekalister.
„Pregovarački okvir posebno uzima u obzir poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava, kao i kontinuirano angažovanje Srbije i korake ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, o kojima se pregovara u okviru poglavlja 35“, rekao je tada Mekalister.
Kao najznačajniji događaji u okviru „dvadesettrojke“ i „dvadesetčetvorke“ u proteklih godinu dana najčešće su navođeni Revizija Akcionog plana za primenu Poglavlja 23 i promena Ustava u oblasti pravosuđa. Oba procesa kritikovana su od strane civilnog društva, pre svega Nacionalnog konventa o EU i Društva sudija Srbije, kao nedovoljno inkluzivna.
Koordinator Radne grupe za Poglavlje 23 NKEU Milan Antonijević izjavio je u martu za naš portal da je ulazak Srbije u EU 2025. godine jedino izvesno „ukoliko Srbija ne napravi ni jednu grešku u sprovođenju svega što smo obećali u akcionim planovima“, ali je na osnovu njegove ocene celokupnog stanja u oblasti reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije, to izgledalo malo verovatno.
Što se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, Izveštaj Evropske komisije neće imati puno materijala za obradu, jer je od leta prošle godine proces dijaloga u zastoju. Kako je predsednik Vučić izjavio u jučerašnjem govoru u Skupštini, čak ni Berlinski samit krajem aprila nije uspeo da ga odblokira.
Poseban deo Komisijinog izveštaja posvećen je takozvanim kriterijumima iz Kopenhagena za prijem novih članica u EU, koji se sastoje od demokratskog uređenja, tržišne ekonomije i usvajanja pravnih tekovina EU. Očekuje se da ovaj deo, koji se do sada nalazio na početku dokumenta, ponovo privuče najveću pažnju medija.
Izveštaji Evropske komisije uvek objektivno ocenjuju situaciju, podsetila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić tokom panela na „Evropskoj izbornoj noći“, događaju koji je EWB organizovao u nedelju zajedno sa Delegacijom EU u Srbiji i EU info centrom. Ko zbog ovoga ima razlog za optimizam, a ko za zabrinutost, biće jasnije sutra popodne.